Izložba „Kvir Evropa” bila je postavljena od 23. do 30. novembra u kulturnom distriktu Novog Sada u objektu Skladište. Dvadeset osam umetnika iz trinaest evropskih država prikazalo je svoje fotografije u okviru izložbe koju je činilo pedeset šest fotografija, a iz Srbije su bila prikazana četiri umetnika. Na ovim fotografijama je prikazana realna ideja života LGBTA+ ljudi u Evropi, one su ekstremno intimne, tople, erotične i emotivne sa veoma dubokim pričama, a katalog izložbe postoji i u digitalnoj formi kako bi što više ljudi uspelo da vidi fotografije. Izložbu „Kvir Evropa“ organizovao je festival „Merlinka“. Fotograf Viktor Makhnov iz Harkova u Ukrajini izlagao je dve fotografije na izložbi. Na prvoj se nalazi portret Viktora Pilipenka (levo), Aleksa (sredina) i Lasla (desno), svaki sa neverovatnom pričom. Viktor je LGBTA+ vojnik koji se bori za slobodu Ukrajine od 2014. i sada brani Ukrajinu tokom rata. Aleks, umetnikov partner, je napustio Ukrajinu na početku rata, ali nastavlja da šalje novac i brine o svojoj porodici. Laslo je bio u inostranstvu kada je rat počeo, te sada u Berlinu učestvuje u antiratnim protestima i događajima. Na drugoj fotografiji (onoj koja je postala nezvanična fotografija izložbe) je Dima, plesač koji je morao da sakrije svoj identitet iza zastave, kako bi mogao da nastavi da ima karijeru i “normalan” život.
Foto: Fotografija Viktora Makhnova sa izložbe “Kvir Evropa”
- Kako ste postali deo izložbe “Kvir Evropa?”
Ne sećam se sigurno, ali mislim da sam na nekom od fotografskih sajtova video najavu o prijavama za izložbu. Nešto kasnije dobio sam mejl od organizatora da su neki moji radovi prihvaćeni i da traže fotografije visoke rezolucije za štampanje. Ponosan što sam deo ovog neverovatnog festivala.
- Šta za Vas znači da budete deo nečega kao što je ovo?
Trudim se da svoje radove prijavim na što više fotografskih takmičenja sa LGBTA+ tematikom jer verujem da je publicitet suštinska komponenta za poboljšanje vidljivosti LGBTA+ zajednice. Često se kvir osobe u javnosti doživljavaju kao nešto potpuno čudno i otuđeno. Međutim, mi živimo u vašem komšiluku i delimo iste probleme, radosti i tuge kao i vi. Ako moj rad može bar malo da doprinese prihvatanju nas kao ljudi, srećan sam.
- Da li je kvir simbolika uvek bila deo Vaše umetnosti?
Proces razumevanja ko sam trajao je mnogo godina mog života. Upoznao sam devojke, bio oženjen i imam prelepu decu koja znaju sve o meni i podržavaju me, a nekada sam mislio da sam biseksualan. Usput sam radio na gradilištu, kao selilac i slobodni prevodilac. Kada sam počeo da fotografišem, bio sam potpuno siguran u svoj pravi identitet i slikala sam portrete svojih momaka, prijatelja i aktivista u noćnim klubovima, na žurkama, kod kuće itd.
- Kako kvir umetnici menjaju Vašu državu i zašto je kvir umetnost neophodna za istočnu Evropu?
Hvala Vam na ovom pitanju. Sećam se vremena kada je istupiti kao LGBTA+ osoba bilo nešto neobično i opasno. Međutim, kako je sve više ljudi “izlazilo”, opšta situacija u Ukrajini se postepeno popravljala čak i uprkos mržnji i fizičkom nasilju. Na primer, prostorije Pride Hub-a u Harkovu su napadnute više puta. Tokom časa engleskog koji sam pohađao, mala grupa huligana sa maskama upala je u prostorije i bacila je gasnu bombu. Na sreću, niko nije povređen. Posle Prajda u Harkovu 2019. godine, strejt momak koji je slučajno prošao tuda bio je napadnut od strane radikala, jer je nosio majicu Pink Flojd sa dugarom. Tokom rata protiv Ukrajine, situacija se pogoršala i razumete zašto: pored homofobije i mržnje, LGBTA+ zajednica se suočava sa istim problemima kao i svi ostali ukrajinski narodi zbog ruske agresije i terorizma. U Ukrajini je sada nemoguće biti garantovano bezbedan. Zbog toga je ovogodišnji Harkov Prajd održan na najbezbednijem mestu u gradu, u metrou Harkova. Nakon događaja, snimao sam ukrajinsku zastavu u centru grada kada su mi prišla dva maskirana momka i počela da pitaju zašto imam duginu nalepnicu na telefonu, a zatim su me napali. Morao sam da viknem u pomoć, a ljudi koji su sedeli podalje na klupi su me čuli i spasili. Dakle, siguran sam da su kvir umetnost i umetnici neophodni delovi da društva u istočnoevropskim zemljama porastu i budu tolerantnija.
- Da li mislite da mediji dobro predstavljaju kvir osobe ljudima u manjim sredinama ili onima koji ih jednostavno ne razumeju?
Zavisi kako su LGBTA+ osobe predstavljene u medijima. U Rusiji i drugim totalitarnim zemljama kvir osobe su prikazane kao mržene i automatski neprihvatljive. Bez obzira na to gde žive, da li u udaljenim područjima ili u velikim gradovima, svi ljudi imaju pristup internetu i mogu da pronađu potrebne informacije o LGBTA+ osobama onlajn. Zašto je uvek na nama da edukujemo? Kada sam “izašao”, bio sam iznenađen koliko me prijatelja i komšija automatski podržava, jer većina ljudi u mom krugu vas ocenjuje po vašim postupcima i tome kakva ste osoba, a ne po vašoj seksualnoj orijentaciji, i to je sjajno.
- Da li su ljudi u Vašem gradu posvećeni borbi za LGBTA+ prava?
Harkov je uvek bio na prvoj liniji aktivizma u Ukrajini. Predstavnice organizacija poput Sphere Women's Association, Queer Home Kharkiv i Kharkiv Pride uzele su vodeću ulogu u organizovanju Prajda u Kijevu, glavnom gradu Ukrajine. Bilo je mnogo volontera iz Harkova koji su učestvovali na Prajdovima u Kijevu i drugim gradovima. Kada je rat počeo, mnogi LGBTA+ ljudi su se pridružili vojsci ili usmerili svoje napore na volontiranje: organizuju skloništa, pružaju sve vrste humanitarne pomoći ljudima u nevolji i doniraju Oružanim snagama Ukrajine. Jedna od volonterki, Elmira, poginula je kada je ruska raketa pogodila zgradu gradske uprave Harkova. Drugi ljudi ginu na liniji fronta. Dakle, LGBTA+ osobe aktivno učestvuju u borbi za našu pobedu protiv Rusije.
Nema komentara