Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama se obeležava 25. novembra a stanje u Srbiji, ali i regionu nije ni blizu idealnog. Od početka ove godine u Srbiji je izvršeno 27 femicida. Prema podacima udruženja FemPlatz prošle godine je ubijeno 26 žena gde je većina femicida izvršena od strane partnera, brata ili oca žrtve. Godina još uvek nije gotova, ali je evidentno da nije došlo do bilo kakvog napretka.
Tamara Bardak, dvadesetjednogodišnja glumica zajedno sa svoje tri koleginice izvodi predstavu „Samica“ koja se bavi temom nasilja u partnerskim odnosima i porodici. Njih četiri na sceni predstavljaju priče četiri žene, koje su različitog emocionalnog, obrazovanog i socijalnog stanja a opet se zajedno zateknu na služenju zatvorske kazne zbog ubistva svog nasilnika. Scenario predstave je rađen po autentičnim pričama žena koje su se našle u istoj situaciji – bile su žrtve nasilja od strane svog partnera. Ova predstava se izvodi već godinu dana a po rečima Tamare Bardak, bitno je da što više ljudi dobije svest o ozbiljnosti ove teme i da bolje razume kroz šta prolaze žrtve nasilja.
Foto: AV team production
Kakvoj publici je namenjena ova predstava?
-Mislim da ovde ne postoji ciljana publika, već da nam je cilj da poruke koje želimo da prenesemo ovom predstavom dođu do što više ljudi. Najbitnije je širiti svest o nasilju kao nečemu čemu treba stati na kraj, treba prijaviti i ne okretati glavu kada se to dešava nekome iz naše okoline.
Koliko je bilo teško pripremiti se za ovakvu ulogu, pogotovo kada uzmemo u obzir da je ovo Vaša prva velika predstava i da igrate tako zahtevnu ulogu na samom početku Vaše karijere?
-Kroz proces pripreme za predstavu koji je trajao oko četiri meseca smo nekako naučile da se nosimo sa tim na neki malo lakši način. Dosta nam je pomogao i naš reditelj Milan Cerović koji je pre samog ulaska u prostor i tekst sa mojim koleginicama i sa mnom mesec dana samo vodio razgovore na tu temu gde smo aktivno delile mišljenja, nažalost i naša lična iskustva koja smo imali s ovom temom. Dosta smo ulazili u „glavu“ likova i generalno psihološku temu koju ova predstava ima, samim tim se nekako lakše sada nosimo, ali svakako da je početak bio izuzetno težak.
Po Vašoj proceni, koliko je ova tema zastupljena u pozorištu?
-Mislim da je u poslednje vreme došlo do promena u pozorištu i da sada ima više prostora za aktivizam i za ove "teže" teme. Smatram da ne postoji bolji način da se iskaže nezadovoljstvo prema institucijama i prema problematičnim zakonima nego kroz umetnost i da se svaka prilika za to mora iskoristiti. Predstave koje se bave aktivizmom su izuzetno važne i moja namera je da što vernije i bolje prikažem šta se desi jednoj ženi koja prolazi kroz nasilje, kao i kakve posledice dalje nosi kroz život.
S obzirom da već godinu dana igrate „Samicu“ u Akademskom kulturnom umetničkom društvu (AKUD) „Branko Krsmanac“, da li ćete u budućnosti izvoditi ovu predstavu na nekom drugom mestu?
-Promena lokacije se dešava ubrzo, već u sredu, 22. novembra igramo na Dorćol platzu. U pitanju je festival „Srce srcem“ a ulaz ce biti simboličnih 300 dinara i sav prihod će biti uplaćen kao donacija sigurnim kućama. Zatim tri dana kasnije, na Nacionalni dan borbe protiv nasilja nad ženama, igramo na našem standardnom mestu u AKUD-u „Branko Krsmanović“ gde ćemo za mesec dana proslaviti još jednim izvođenjem predstave godinu dana od premijere.
Kako biste opisali posao pozorišne glumice u Srbiji?
-Pozorište je divno i biti glumica je divan posao ali nije lako, ponekad nije dovoljna samo ljubav i strast prema poslu. U Srbiji je pogotovo teško, ljudi zaista ne shvataju koliko je ovo iscrpan posao ion ponekad može da vas uništi. Volela bih da mi sledeća uloga bude malo vedrija, da igram neku komediju ali sa ovom predstavom svakako nećemo stati jer je ovo jedna od tema koja će nažalost, biti aktuelna i za deset godina.
Nema komentara