Kultura odlaska u bioskop se vremenom jeste promenila, ali prkosno nastavlja da živi. Sa višegodišnjim filmskim urednikom preduzeća Zvezda film Borisom Gigovim razgovarali smo o publici, prioritetima filmske industrije, o blokbasterima i prihodima, zagrljajima i naćosima.
Kao neko ko je šesnaest godina bio filmski urednik, Gigov je pokušao da da svoju definiciju kulture i prokomentariše njene vrednosti.
Foto: Kilyan Sockalingum
Šta mislite o trenutnoj kulturi odlaska u bioskop?
– Razlozi i motivi odlaska u bioskop tokom vremena nisu se bitno promenili. Želimo da doživimo ili saznamo nešto novo ili nedovoljno poznato, da osetimo radost, tugu, pa i strah, da se smejemo ili plačemo, da podignemo adrenalin, da podstaknemo hormone zadovoljstva. Ono što je značajno drugačije jesu „prateće manifestacije“ tog doživljaja. Nisu to više zagrljaji u poslednjem redu, već kokice, naćosi, kole i ostale tekućine, mobilni telefoni. Sve to ponekad ugrožava vizuelni i zvučni prijem filma, ali se kombinacijom delovanja bioskopskih pravila i akcijom same publike, to ipak svodi na podnošljivu meru. Bar je tako u Novom Sadu, uvek se isticao visok nivo ponašanja ovdašnjih gledalaca.
Da li iz ugla filmskog urednika primećujete neku bitnu promenu u razvoju filma?
– Film kao masovna kultura i naročito kao roba pokušava da se prilagodi vremenu. Uspeva da i dalje bude velika industrija, proširila su se tržišta... Međutim, prilagođavajući se savremenim okolnostima, film kao da je izgubio dušu, prečesto su audio-vizuelni efekti važniji od priče, glume, režije, a čak je i Džordž Lukas naglašavao da su efekti bez prave priče besmisleni.
Čini li vam se da su projekcije ranije bile posećenije?
– Tu je stvar prilično nejasna i komplikovana. Proizvođače filmova, naročito u SAD, kao tržišne aktere zanima zarada, tako da oni ne iskazuju broj prodatih ulaznica već prihod. Zato je veoma izvesno da je najgledaniji film svih vremena „Prohujalo sa vihorom“, jer su u to doba cene karata bile minimalne u odnosu na današnje. Poslednjih godina u Novom Sadu su otvorena dva savremena bioskopa koji su, naravno, izuzetno povećali gledanost filmova u odnosu na vreme kada je Zvezda film polako ali siurno otišla u istoriju. S obzirom da bioskopi u modernom dobu imaju veoma jaku konkurenciju, mislim da se dobro drže, pre svega zbog činjenice da se igrani film po definiciji pravi za bioskop, pritom je on bio i ostao jeftiniji od pozorišta i opera.
Šta je po vašem mišljenju najviše uticalo na to da se interesovanja publike promene?
– Pored univerzalnih tema, filmovi su izuzetan oblik svedočanstva vremena u kojem su nastali, zato su značajni istorijski događaji često bili teme velikih filmova i predstavljaju večitu inspiraciju. Razume se, neki trendovi se veoma suptilno nameću, pa još ako ostvare solidnu gledanost i profit, onda se još snažnije ide dalje, što ne mora da znači da su ti filmovi loši.
Šta mislite o kvalitetu filmova današnjice?
– Čini mi se da je filmsko stvaralaštvo definitivno u krizi, pre svega po pitanju tema. Kao da je sve već snimljeno, a nije. Otuđenje i manipulacija, prevara, pohlepa ,zlo i naopako, mržnja, rasizam, bahatost poprimaju enormne razmere, a nema pravog otpora, ni intelektualnog ni opštedruštvenog. Tu vidim šansu za fim, ne da izvede preokret, već da žigoše i obeleži ovu neljudsku epohu. Svakako da je to teško bez istorijske distance, pa se nadam da ćemo preživeti i doživeti savremene dobre filmove. Poslednji film koji mi se veoma dopao je „Tri Bilborda u Ebdingu u Misuriju“.
Slažete li se sa predrasudom da je kultura zapećak u koji građani ređe zaviruju?
– Nisam siguran da je to tačno. Pozorišta u Beogradu su stalno puna, bioskopi dobro rade. Ne mogu da sudim koliko se ide na izložbe, posećuju muzeji, ali mi se čini da se poprilično čitaju knjige. Kada je reč o muzici, tu rasprava može da traje mesecima i da se ne nađe ni trunka zajedničkog mišljenja šta je kultura a šta šund. Još kada se pomene komercijalnost, onda sve ode dođavola, pa se vratimo filmu i pomenemo Holivud i autorske filmove, i onda može izbiti kulturno-zabavni rat. Svi pretenduju da imaju umetničke sklonosti, u pravu su, ali misle da imaju i vrednosti, što često nije tako. Mada je teško odrediti ko odlučuje šta je vrednost. Istovremeno, nabeđeni intelektualci i takozvani umetnici se zgražavaju nad bilo kakvom komercijalnošću. Oni ne samo da ne znaju da komercijalno ne znači automatski loše, i kao da stvaraoci autorskog filma ne žele da imaju mnogobrojnu publiku. Sve u svemu, mislim da kultura ne gubi na vrednosti već da je samo skrajnuta zbog nemilosrdnog korporacijskog terora u čijoj osnovi stoji nemerljiva pohlepa. Kulturu i umetnost ipak ništa ne može uništiti, jer ona je suština čovečanstva.
Kako vidite popularnost odlaska u bioskop za nekih deset godina?
– Ne samo za deset već i za stotinu godina film će preživeti, jer će se menjati oblik i pakovanje, ali je potreba čovekova za doživljajem u bioskopu vanvremenska i granitno jaka.
Nema komentara