Ministarstvo finansija SAD izdalo je Naftnoj industriji Srbije (NIS) privremenu licencu za nastavak poslovanja do 24. marta 2026. godine, dok paralelno traju pregovori o promeni vlasničke strukture kompanije. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su mađarski MOL i Gaspromnjeft dogovorili osnovne odredbe budućeg kupoprodajnog ugovora, koji će biti prosleđen američkoj administraciji, uz potvrdu da je Srbija u pregovorima povećala svoj vlasnički udeo za pet odsto.
Američka kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC), koja je uvela sankcije NIS-u tvrdila da ne sme biti nikakvih skrivenih veza ni povezanosti između budućeg vlasnika i ruskog Gaspromnjefta. Ekonomista Mijat Lakićević rekao je da je teško prognozirati ishod odluke, ali da lično veruje da će Amerikanci prihvatiti ovaj sporazum koji je dogovoren između MOL-a i Gaspromnjefta.
Foto: mijatlakicevic.com
“Verujem da je čitava stvar već bila iskomunicirana sa njima i da su bili upoznati sa pregovorima. Do sada nismo videli nikakve negativne reakcije. One, naravno, nisu morale da budu javne, ali su mogle da postoje na internom nivou i da budu poznate stranama koje su pregovarale – Mađarima i Rusima. Smatram da oni ne bi ulazili tako duboko u pregovore i dolazili do samog kraja, da nisu imali određena saznanja, uveravanja ili barem indicije da će SAD takav dogovor prihvatiti”, objašnjava Lakićević.
Ekonomista ističe da je važno imati u vidu da ova priča ima i ekonomsku i političku dimenziju. Iako je formalno reč o ekonomskom pitanju, politički kontekst je izuzetno značajan.
“Viktor Orban je u relativno dobrim odnosima sa Donaldom Trampom i uspeo je da iz toga izvuče određene koristi. Vučić je takođe postigao određene pomake, ne toliko značajne, ali je uspeo da najavljene sankcije ublaži ili praktično otkloni. Ipak, Srbija je pretrpela određenu ekonomsku štetu, iako se u ovom trenutku ne zna kolika je ona”, dodaje sagovornik.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je najavio da će država pokušati da poveća udeo u NIS-u za najmanje pet odsto, kako bi imala veći uticaj u odlučivanju. Mijat Lakićević kaže da jeste pretpostavka da će tih pet odsto povećati uticaj Srbije u donošenju odluka.
“Ako se na tih 34 odsto, koliko Srbija ovom odlukom ima, dodaju i glasovi malih akcionara, dolazi se do procenta koji se približava 50 odsto, pa se smatra da bi to moglo da ojača poziciju Srbije u odlučivanju. Međutim, treba reći da postoje i drugačija mišljenja, gde neki ekonomisti, uključujući profesore Ekonomskog fakulteta, tvrde da tih dodatnih pet odsto neće suštinski promeniti odnos snaga”, rekao je Lakićević.
Prema ocenama stručne javnosti, puka promena većinskog vlasnika bez stvarnih promena u upravljačkoj strukturi ne bi suštinski popravila položaj Srbije, piše Nedeljnik. Mijat Lakićević kaže da je to pitanje pre svega političko i dodaje da kada bi odnosi u svetu bili normalni, problema sa NIS-om verovatno ne bi ni bilo.
“Sama kompanija, Gazpromnjeft, u svom radu nije imala naročito spornih poteza. Problem nije bio u vlasničkim procentima niti u zakonima. Srbija je i do sada imala mehanizme da zaštiti javni interes. Problem je bio u vlasti koja te mehanizme nije koristila u interesu građana, već u interesu uskog kruga ljudi. To je bio glavni problem u NIS-u i to će, nažalost, ostati problem i ubuduće. Ni novi aranžman, niti tih dodatnih pet odsto, u suštinskom ekonomskom smislu neće doneti značajnu promenu ako se način upravljanja ne promeni”, istakao je sagovornik i dodao da je odličan primer ovakvog postupanja države Telekom, 100 odsto u državnom vlasništvu, ali kojim se upravlja u interesu vlasti i njenih bliskih partnera, a ne građana.
Foto: Vikipedija
Predsednik Srbije je u više svojih obraćanja pokazao jasan stav koji ima po pitanju nacionalizacije NIS-a i preuzimanja većinskog vlasništva nad ovom kompanijom.
“Želim po svaku cenu da izbegnemo nacionalizaciju i konfiskaciju jer to nije naše većinsko vlasništvo. Želim da prvo iscrpimo sve mogućnosti”, poručio je Vučić u jednom od svojih obraćanja.
Uprkos tome što nacionalizacija javnih preduzeća nije strana srpskim vlastima, kada je NIS u pitanju, razlog za odbijanje nacionalizacije je pre svega politički – strah od Rusije, smatra Lakićević.
„Tu ne postoje ekonomski niti pravni razlozi. Vučić se ne usuđuje da se suprotstavi Rusiji, odnosno Putinu, koji mu predstavlja važan politički oslonac i stub vlasti. Nacionalizacijom NIS-a bi sebi izbio važno političko oružje iz ruku. Videli smo to i u drugim situacijama – čak je u slučaju afere sa zvučnim topom pozivana ruska komisija. Putinov režim je ključni oslonac vlasti, i zbog toga nacionalizacija nikada nije ozbiljno razmatrana“, zaključuje ekonomista.
Podsetimo, američko Ministarstvo finansija je pre godinu dana, 10. januara 2025, donelo odluku o nametanju sankcija ruskom energetskom sektoru, fokusirajući se na najveće naftne kompanije. Među njima se našla i Naftna industrija Srbije. Sankcije su uvedene kao deo napora da se smanji uticaj Rusije u ratnim naporima u Ukrajini, a njihova primena bila je najavljena za 28. februar 2025. godine. Ova odluka postavila je temelje za kasnije pregovore o vlasničkoj strukturi NIS-a i ulogu Srbije u odlučivanju o strateški važnoj kompaniji.
Iako Srbija formalno povećava svoj vlasnički udeo u NIS-u za pet odsto, stručnjaci upozoravaju da bez suštinskih promena u upravljačkoj strukturi država i dalje ostaje u podređenom položaju. Politika, a ne ekonomija, i dalje diktira odluke, dok strateški važni resursi ostaju pod uticajem vlasti i njenih bliskih partnera, a ne građana.
Nema komentara