Volontiranje je duboko ukorenjeno u svakom od nas

Naše društvo broji na desetine hiljada volontera koji u okviru različitih organizacija udruženim radom svakodnevno daju svoj doprinos zajednici. Ukoliko se taj broj uzme u obzir, nameće se pitanje šta je to što mlade pokreće i usmerava ka dobrovoljnom volonterskom radu.

Foto: V. Veličković

Volontiranje se neretko u neznanju etiketira kao nešto što mladima nije preko potrebno. Često je propraćeno pitanjem kakve koristi pojedinac ima od toga, ako se u obzir uzme činjenica da je reč o neprofitnom, odnosno neplaćenom radu. Međutim, ukoliko se za mišljenje upitaju upravo volonteri, oni će istaći sasvim suprotno.

„Moguće je da postoje primeri koji se šire stazama neznanja, ali mi znamo da ovo nije istina. Volontiranje je duboko ukorenjeno u svakom od nas. Pogledajte oko sebe na koje sve načine možete da učestvujete i volontirate – komšiluk kojem treba vaša podrška u ulazu, SMS poruka za pomoć onima koji su u nevolji, čišćenje snega ispred zgrade, kopiranje skripti za sebe i kolegu, pridržavanje vrata lifta. Duboko u volontiranju su humanost, zalaganje za mir, solidarnost, a znamo da niko nema ništa protiv toga“, ističe ispred organizacije Novosadski volonterski servis, članica i volonterka, Bojana Krgović.

Pripadnost, povezanost, solidarnost i jednakost samo su neke od karakteristika volonterskog rada koje mladi navode kada opisuju svoje iskustvo.

Volontiranje odražava svaki vid dobre volje da se pomogne onome kome je ta pomoć potrebna, a volonterka i master komunikolog Anđela Andrijević ističe da je upravo takvo angažovanje ona nit koja povezuje mlade, volontere, sa lokalnom zajednicom i gradom:

„Ja bih stavila naglasak na povezanosti, posvećenosti i solidarnosti. Iako je osnova svakog napretka u zajednici upravo harmoničan odnos i taj timski angažman, kod volontiranja se posebno vidi taj odraz skupine ljudi sa možda različitim profesijama i karakternim osobinama ali koje okuplja jedan isti cilj – da se razviju kroz društvene tokove grada i da mu daju svoj doprinos i pečat“, izjavila je Andrijević.

Foto: V. Veličković

Ono što volonterizam mladima, između ostalog, omogućava jeste da se upoznaju sa svojom okolinom – bližom i daljom, ali i da stiču nova poznanstva, ljude sa različitim interesovanjima i energijom koji pronalaze nešto zajedničko što ih udružuje i okuplja. Neki od njih prvi put stupaju u susret sa novim i do tada nepoznatim poslovima, situacijama i društvenim procesima, što znatno može unaprediti njihov lični razvoj.

Kako ističu iz Novosadskog volonterskog servisa, volonterizam otvara mogućnost upoznavanja sebe na jedan sasvim nov način:

„Ono nudi ličnu promenu, nadogradnju koja ne mora da bude revolucionarna, ali dovoljna da vas zanese i osveži. Kada menjamo sebe, svesno ili nesvesno menjamo i okolinu, a kada se najbliža okolina promeni, možemo govoriti o napretku lokalne zajednice. Zamislite aktivne volonterske zajednice koje menjaju celo društvo na bolje“, ističe Krgović.

Ovakav vid angažovanja sa sobom nosi i neograničene mogućnosti za sticanje novih veština, učenje na neformalan način i potpunu slobodu izražavanja ličnih potreba i interesovanja. Kao takvo otvara mogućnosti učešća u različitim oblastima kao što su sport, kultura, socijalna zaštita, očuvanje životne sredine, ali i mnoge druge. Samo Novosadski volonterski servis podržao je oko 71 aktivnost iz različitih oblasti, čak i u vanrednim situacijama kada je tokom 2020. godine epidemija korona virusa zahtevala pomoć i podršku zajednici.

Zbog tako velikog broja mogućnosti i prilika koje nudi, volonterstvo se neretko smatra idealnom prilikom da mladi upotpune veštine i znanja koja stiču putem formalnog obrazovanja ili steknu ona koja na taj način ne mogu da dobiju.

Volonterka Anđela Andrijević smatra da neformalno obrazovanje generalno nudi mnogo više mogućnosti da osoba istraži one delove sebe koje želi da upotpuni, usavrši ili čak pronađe:

„Nekad više znanja, veština, edukacije, same motivacije mladi mogu pronaći baš neformalnim putem. Na fakultetu sam stekla osnove, ali sam ja lično neko ko se ne zaustavlja samo na tome, stalno tragam za novim mogućnostima, nadograđujem se. Kada volontirate, na dobrom ste putu ka otkrivanju delova sebe koji čekaju da budu otkriveni“, ističe ona i dodaje da je u volonterstvo unela energiju, motivaciju i kreativnost, a iz njega nosi jedno sjajno iskustvo i trenutke pune harmonije, uspeha, kao i pobedu nad strahovima koje je pre ulaska u taj svet imala, te da stoga smatra kako je volontiranje jedna od ključnih tački ka mentalnoj higijeni.

Foto: V. Veličković

Volonterka Marijana Eređin kaže da je putem volonterstva prvi put osetila pripadnost zajednici kakvu pre toga nije osetila u formalnom delu obrazovanja:

„Za ulazak u volonterstvo presudilo je to što sam imala dosta slobodnog vremena koje sam želela kvalitetno da iskoristim, a i to što volim da se krećem i upoznajem nove ljude. Prvi put osećam da pripadam nekoj zajednici, što mi se nije desilo ni u jednom od tri nivoa obrazovanja“, ističe Eređin i naglašava da je samim tim volonterizam ključ jednakosti među ljudima.

Ova jednakost odnosi se i na starosnu dob koja u volonterstvu nema ograničenja. Stereotipno je shvatanje da je volonterski rad namenjen isključivo mladima, ali je činjenica da volonter može biti bilo ko ko ima želje da doprinese zajednici svojim dobrovoljnim angažovanjem.

Novosadski volonterski servis neguje i pozdravlja različite starosne kategorije volontera ističući da osobine koje krase ovaj poziv nisu odlika samo mladih ljudi:

„Nemoguće je da samo mladi imaju vrednosti kakve su solidarnost, humanost, jednakost i zalaganje za mir. Kroz NVS se pruža prilika da svi, bez obzira na uzrast mogu da zastupaju svoje vrednosti i da ih dele sa mlađima i starijima. Konkretno, to ovako izgleda: Potrebno je poređati 100 stolica za konferenciju i dok to volonteri rade ne postoje razlike, svi smo na istom zadatku i uživamo u tome. Primetili smo da postoji jako veliki jaz između mladih i seniora, što je nekako slika celog regiona. Volontiranje je instrument za prevazilaženje međugeneracijskih razlika, upoznavanje i povezivanje“, ističe Krgović.

Kako je svaki pojedinac važan član zajedništva, samim tim svojim svesnim ili nesvesnim postupcima i angažovanjem doprinosi formiranju slike društva, volonterka Marijana Eređin smatra da je svaki volonter, sa svim svojim kvalitetima i pojedinostima, ali i različitošću, važan deo promene u svetu u kome živimo. Stoga, kako ona zaključuje, volontiranje donosi velike promene koje idu isključivo u pozitivnom smeru.