Relativno novu prijetnju slobodi govora kako kod nas, tako i u regionu, predstavljaju SLAPP tužbe. SLAPP predstavlja akronim engleskog naziva Strategic Lawsuit Against Public Participation, što bi značilo strateške službe protiv učešća javnosti. Kako sam naziv kaže, ove tužbe podnose se sa ciljem zastrašivanja, opterećivanja, kažnjavanja i uznemiravanja tuženog, čiji su predmet rada i istraživanja pitanja od javnog interesa.
Prevashodno, najbitnije je naglasiti da tuženi u slučaju SLAPP tužbi može biti bilo ko, kako fizička tako i pravna lica, pa to mogu biti medijske kuće, sami novinari, ali i aktivisti čiji se rad bazira na ukazivanju na nepravilnosti u pitanjima od javnog interesa. Sa druge strane su tužioci koji najčešće koriste ovaj mehanizam, imućni pojedinci ili kompanije, koji zarad zaštite ličnih ekonomskih, političkih ili drugih interesa tuže one koji na bilo koji način istupaju protiv njih. Predmet SLAPP tužbi najćešće se odnosi na povredu časti i ugleda, odnosno klevetu. U najvećem broju slučajeva SLAPP tužbe podnose se u okviru parničnog postupka, ali postoje i zemlje kod kojih kleveta nije dekriminalizovana, te se o ovim tužbama odlučuje u okviru krivičnog postupka.
Očekivano, najčešće, prvi na udaru SLAPP-a bivaju novinari koji nastoje da na profesionalan način, objektivno i pravovremeno informišu javnost o svim relevantnim temama, a njihovi efekti ogledaju se u finsansijskom slabljenju, gubitku vremena, a kao posledica ovih efekata nerijetko se javlja i autocenzura.
Foto:Pixabay
Izvršna direktorka Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine (NDNV) novinarka Slađana Glušćević kaže da su ovi efekti posebno pogubni, pogotovu za male, lokalne medije koji se nalaze naekonomskoj vjetrometini, ali i za svaki medijkoji drži do profesionalizma.
„Teško da mali mediji mogu da opstanu u tim negativnim kretanjima. Nažalost, nemaju rešeno finansiranje, nemaju dovoljno kadrova ni brojčano, ni stručno, plate su ispod proseka i teže dolaze do izvora informacija. Pored toga, u Srbiji gotovo 90 odsto novinara radi za platu koja je ispod prosečne ili na nivou minimalca, a najveći broj medija koji drže do profesionalizma su na ivici opstanka. Svaka tužba je trošak, a svaki trošak u tako krhkom finansijskom okviru u kojem posluju nezavisni mediji za njih je tektonski udar”, navodi Gluščević.
Istraživački medij koji u Srbiji prednjači po broju SLAPP tužbi je KRIK. Iako ukupni tužbeni zahtjevi protiv njih premašju 750 hiljada eura, oni uz pomoć donacija građana, ali i međunarodnih organizacija upjevaju da se bore protiv finansijskih opstrukcija, koje im ove tužbe pričinjavaju.
Menadžerka KRIK-a Jelena Vasić kaže daje mnogo veći izazov sa kojim se oni u ovom trenutku suočavaju, kada su u pitanju SLAPP tužbe, vrijeme koje utroše prilikom prikupljanja dokaznog materijala. „U ovom trenutku mi imamo više tužbi nego novinara i urednika, te je tako mnogo jači efekat utrošenog vremena, koje niko ne može da nam nadoknadi. Mi se pripremamo i izlazimo na svako ročište, za razliku od tužilaca. Imamo sastanke sa advokatima, pripremamo dokaze da sudiji ukažemo na sve korake koje je novinar trebalo da prođe, a to je vreme koje smo mogli da trošimo da istražujemo i izveštavamo o nekim važnim temama. To vreme nama niko neće vratiti, a mi ga sada, nažalost, uračunavamo u vreme radnih sati.”
Komentarišući dalje efekte SLAPP tužbiVasić navodi da u određenom broju slučajeva one mogu dovesti do toga da se neka tema zataška i da se o nekoj osobi više ne piše.
„KRIK nije ušao u fazu autocenzure, već nas tužbe izazivaju da još temeljnije istražujemo one koji nas tuže. To je privilegija redakcije kao što je naša, jer smo međunarodno vidljivi i imamo mlad tim, koji je izuzetno otporan na pritiske. Ali sigurna sam da se u slučaju manjih redakcija, koji nemaju tu vrstu podrške,dešava da ova vrsta pritiska uspeva”, ističe Vasić.
Iako kod nas relativno nova, pojava SLAPP tužbi poznata je u međunarodnom okruženju. Veliki broj država unutar SAD-a, Kanada i Australija već su usvojile takozvano anti-SLAPP zakonodavstvo, usmjereno na suzbijanje ove pojave i omogućavanje sudovima da u ranoj fazi okončaju postupke započete SLAPP tužbama. Sa druge strane, na tlu Evropske unije, nijedna država do sada nije usvojila zakone protiv SLAPP tužbi, ali više tijela radi naregulisanju ove pojave. Svi oni ističu nekoliko predloga, koji podrazumijevaju pravo tuženog da na samom početku podnese prigovor da je u pitanju SLAPP, da teret dokazivanja pređe na tužioca, kao i kaznene mjere za tužioca ukoliko se utvrdi da je riječ o ovoj vrsti tužbe.
I pored primjera dobre prakse čini se da sudovi u Srbiji nemaju mehanizme da suzbiju ovu štetnu pojavu. Advokat Mihailo Pavlović kaže da naši sudovi uopšte ne prepoznaju SLAPP tužbe, ali i da ne koriste već postojeće mehanizme koji bi bili odkoristi u ovim slučajevima: „U ovom trenutku ne postoji način da se novinari žaštite od SLAPP tužbi, jer ih sudovi ne prepoznaju, a razlog za to je što naši zakoni nemaju izričit pojam SLAPP tužbi u pravnom smislu te reči. Sa druge strane imamo mehanizam zabrane zloupotrebe prava, ali sudovi očigledno nemaju kapacitet da ove tužbe podvedu pod zloupotrebu prava”.
Komentarišući uredbe koje donosi Evropska unija, Pavlović ističe da su male šanse da uskoro dođe do slične primjene kod nas. „I Evropskoj uniji ponekad treba i po nekoliko godina da dođe u poziciju da usvoji određenu direktivu, shodno tome Srbiji će trebati puno godina da tako nešto reši. Načelno, reč je o političkoj volji, ali Srbiji očigledno odgovara da sistem bude neuređen, tako da će da čeka poslednji trenutak da ga uredi, a do tada će preko svojih bliskih firmi da vrši pritisak kao što to radi Milenijum tim, Galens i gomila drugih firmi i pojedinaca, koji su veoma moćni.”
Optimizam u vezi sa skorašnjim rešavanjem ovog problema ne dijeli ni Gluščević, te zato ističe važnost edukacije kada je ova tema u pitanju. „Pošto ne verujem da bi vlast bila iskrena, sve i da pokaže zainteresovanost za ovaj problem, ne mislim da bi sa aspekta suda moglo doći do kvalitetnijih rešenja. Novinarska udruženja predlažu da se organizuju kontinuirane obuke o medijskim sporovima, medijskom pravu, proceduralnim pravima i međunarodnim standardima za sudije, advokate i novinare preko nadležnih institucija. Dobar efekat bi bio kada bi mediji i novinari pogođeni SLAPP tužbama dobili javnu podršku”, zaključuje ona.
Imajući u vidu sve efekte ove novonastale pojave, jasno je da ona predstavlja dodatnu prijetnju za slobodu govora u Srbiji, u kojoj se godinama unazad stvara okruženje koje ne pogoduje pluralizmu mišljenja, a SLAPP tužbe su, kao što im ime kaže, samo još jedan šamar slobodi medija.
Nema komentara