Kupovina u supermarketu - naizgled banalna, svakodnevna aktivnost - izvor je ne toliko banalnih, svakodnevnih zakonskih prekršaja. Prevare od strane trgovaca, nekorektno ažuriranje cena, lažne akcije i jeftiniji gratis proizvodi neki su od primera nad kojima zatvaramo oči, ne znajući da dopuštamo ozbiljna krivična dela.
foto: nuvimagazine.com
Više nije iznenađujća pojava da se potrošači na rafu susretnu sa jednom cenom, obično njihovom oku primamljivijom, a da na kasi plate drugu. Pored toga, potrošači se suočavaju sa takozvanim „lažnim akcijama” – sniženjima gde se uopšte ne snizi cena, a istakne se kao da je na akciji, kao i da neki proizvod kupe u pakovanju gde se još jedan dobija gratis, a zapravo taj gratis plate više nego pojedinačni proizvod.
– Kada su u pitanju bile male sume novca nisam pravio problem oko toga, uglavnom zato što ne bih odmah primetio, ali u dva slučaja sam se vratio i zahtevao da mi se vrati odgovorajući iznos, dok sam uz sebe imao račun. Oba puta mi je to odobreno - izjavljuje Martin Topić iz Novog Sada i dodaje da su još neki problemi sa kojima se suočio bili prodaja pokvarenih proizvoda ili proizvoda kojima je istekao rok trajanja.
Sa „mesta zločina”, Dragana Kosanović, zaposlena u novosadskoj „Rodi”, nerado priznaje da se takve stvari dešavaju, ali i da postoje načini na koje trgovci to umeju da reše:
– Dešava se da se potrošač vrati sa kase sa sve računom, uglavnom u najboljoj nameri, samo da nam skrene pažnju da nam slučajno neko ne bi napravio problem. U takvim situacijama se izvinimo potrošaču, odvedemo ga na info pult gde mu saradnice odrade povraćaj novca u iznosu te razlike. Potrošač može takođe da odustane i od kupovine tog proizvoda, i da mu se vrati sav iznos koji je platio – kaže Kosanovićeva i kao najčešći razlog zbog kojih se ovakve stvari dešavaju navodi povećani obim posla.
Prema rečima pravnog savetnika Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine, Mladena Alfirovića, to je sve češća pojava kod naših trgovaca i takvi postupci su kažnjivi po Zakonu o zaštiti potrošača i Zakonu o trgovini, kao i propisima koji regulišu oglašavanje i uporedni prikaz cena:
– Ukoliko im se to desi, potrošači bi trebalo da znaju da su dužni da plate cenu koja je istaknuta na rafu. Oni mogu da vrate tu robu ili da zahtevaju da im se obračuna cena koja je već istaknuta – kaže Alfirović i dodaje da trgovci često zloupotrebljavaju stanje svesti koje se stvorilo kod našeg potrošača, čiji je standard izrazito nizak i kome je cena na prvom mestu. On smatra da je najbitnija mera koju bi država trebalo da preduzme kako bi rešila problem ovakvog obmanjivanja potršača, stroži tržišni nadzor:
– Ceo sistem tržišnog nadzora u Srbiji je urušen. Nedostaje tržišnih inspektora, nedostaje kontrola na terenu, a resursi su takvi da ni redovnih kontrola nema u dovoljnoj meri, a da ne pričamo o vanrednim. Problem u državi nije od juče, već je hroničan: nedostatak kvalitetnog kadra, nedostatak pravih ljudi na pravom mestu, koji mogu da prepoznaju problem, da ga uoče i da donesu odgovarajuće mere koji će taj problem da reše.
foto: cashcrate.com
Obmanjivanje potrošača vezano za oglašavanje i isticanje cene regulisano je članom 21. Zakona o zaštiti potrošača, gde se pod obmanjujućim poslovanjem smatra „poslovanje trgovca kojim navodi potrošača da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo, tako što mu daje netačna obaveštenja ili na drugi način dovodi ili preti da dovede prosečnog potrošača u zabludu”, a stav četiri ovog člana jasno navodi kao jedan od oblika obmanjujućeg poslovanja cenu, način na koji je obračunata, kao i postojanje određenih pogodnosti u pogledu cene.
Na osnovu svega ovoga možemo da zaključimo da, s obzirom na nedostatak kontrole na tržištu, na zakon koji se već dugo ne sprovodi, jedna od stvari koje potrošač može da uradi jeste da i sam postane kontrolor tržišta – da bude upoznat sa zakonom i sa svojim pravima, da obraća pažnju na nepravilnosti i da ukoliko nešto primeti, to i prijavi tržišnoj inspekciji, jer promene u sistemu počinju i od nas samih.
Novim zakonom potrošači bolje zaštićeni
Novi Zakon o zaštiti potrošača stupio je na snagu u junu. Po novom zakonu, određen je razuman rok za reklamaciju robe, pojačaće se nadležnost inspekcije, a trgovci i javna preduzeća neke odluke više neće donositi samovoljno, već uz konsultacije sa potrošačkim organizacijama:
– Ono što je možda najbitnije jeste to da, ako vam se u prvih šest meseci javi nesaobraznost, trgovci će biti u obavezi da vam zameni proizvod za novi ili da vam vrati novac. Znači, nema servisiranja proizvoda bez saglasnosti potrošača. Tržišni nadzor je ojačan u smislu da su uvedene nove kaznene odredbe i šira ovlašćenja tržišne inspekcije. Cela oblast koja se tiče komunalnih usluga bi trebalo da donese najbitnije promene, s obzirom na to da će sva javna preduzeća koja se bave kruženjem ovih usluga biti u obavezi da formiraju komisije za reklamaciju u čijem sastavu će biti potrošačka organizacija – objašnjava Alfirović.
Nema komentara