Treća knjiga Prednacrta Građanskog zakonika Srbije, posvećena porodičnim odnosima, sadrži nekoliko značajnih novina u odnosu na postojeći Porodični zakon iz 2005. godine, među kojima je i zabrana telesnog kažnjavanja dece, odnosno svakog čoveka mlađeg od 18 godina.
foto: playbuzz.com
Moguća zabrana fizičkog kažnjavanja dece iznedrila je veliku polemiku u društvu u kojoj se jedni izričito zalažu da nasilje, bilo kakvog vida, mora nestati iz porodičnog i društvenog života, dok drugi smatraju da je ovaj Prednacrt jako strog i da neće stvoriti bolje, već naprotiv, labilnije društvo.
U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja podsećaju da će o zabrani telesnog kažnjavanja, ali i podvrgavanju merama koje vređaju dostojanstvo i integritet deteta Vlada Srbije odlučivati u junu ove godine. Naime, u članu 14 ovog Prednacrta stoji da su „upotreba fizičke sile prema detetu i telesno ograničavanje deteta zabranjeni, izuzev na najkraće moguće vreme i samo u meri koja je neophodna radi zaštite života i zdravlja deteta, drugog lica ili zaštite imovine veće vrednosti, preduzeti u skladu sa zakonom, kada je to neophodno“. Članica Komisije za izradu Građanskog zakonika dr Olga Cvejić Jančić smatra da je ovaj član jako bitan jer nijedno istraživanje do sada nije pokazalo da je batina korisna za dete:
„Smatrali smo da treba izričito predvideti zabranu fizičkog kažnjavanja dece, jer se nekome može učiniti da batine nisu ponižavajuće za dete i da se time ne vređa njegovo ljudsko dostojanstvo. Batina je više izraz nemoći roditelja da disciplinuje dete drugim merama. Želimo da uvedemo nove standarde ponašanja u porodici, standarde ponašanja bez nasilja, po kome će dete prvo u svojoj porodici biti vaspitavano tako da je nasilje nedopustivo i da ne treba da ga primenjuju ni roditelji prema svojoj deci ni deca dalje prema drugoj deci, svojim vršnjacima i ostalima“, rekla je Cvejić Jančić i dodala da je ovaj predlog Komisije pokušaj da se krene nenasilnim putem vaspitavanja dece, s obzirom na to da je u našem društvu stepen tolerancije nasilja vrlo visok.
Sa Komisijom je saglasan i UNICEF u kojem tvrde da društva u kojima je uvedena zabrana fizičkog kažnjavanja postaju manje tolerantna prema ozbiljnim slučajevima nasilja nad decom i da zbog toga postoji veća verovatnoća da će zajednica prijaviti takve slučajeve i na taj način omogućiti intervencije koje mogu spasiti živote dece. Savetica UNICEFA za odnose sa javnošću Jadranka Milanović smatra da država ima obavezu da obezbedi podršku roditeljima u obavljanju roditeljskih dužnosti i da zakonska zabrana fizičkog kažnjavanja jeste jedan od načina da se napravi sledeći korak kada su prava deteta u pitanju:
„Istraživanja sprovodena u zemljama koje su uvele zakonske zabrane fizičkog kažnjavanja pokazala su da veći broj roditelja veruje da je fizičko kažnjavanje pogrešno. UNICEF zato pozdravlja nameru Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da se uvede zabrana fizičkog kažnjavanja. Uvođenje zakonske zabrane ne dovodi do toga da roditelji idu u zatvor i ne dovodi do povećanja broja dece koja su institucionalizovana, ali će verovatno povećati broj roditelja koji će dobiti dobar roditeljski savet i podršku od praktičara ili porodičnog saradnika“, rekla je Milanovićeva i dodala da uvođenje zakonske zabrane fizičkog kažnjavanja treba da bude podržano informacijama i savetima o pozitivnom roditeljstvu i efektivnim alternativnim metodama disciplinovanja.
Rezultati istraživanja MICS5 iz 2014. godine koje je UNICEF uradio sa Republičkim zavodom za statistiku pokazuju da 93 odsto roditelja u Srbiji smatra da fizičko kažnjavanje nije potrebno primenjivati u disciplinovanju dece, dok je istovremeno 43 procenata dece doživelo fizičko kažnjavanje. Zbog toga je 18 nevladinih organizacija u Srbiji, uz podršku beogradske kancelarije UNICEFA i britanske humanitarne organizacije Save the Children, pokrenulo kampanju za izričitu zakonsku zabranu telesnog kažnjavanja dece u Srbiji pod sloganom „Uvek milom – nikad silom“.
Do sada se u članu 194. Krivičnog zakona ovakav vid vaspitavanja deteta teretio kao krivični postupak koji predviđa krivično delo nasilja u porodici, a prema članovima 197. i 198. Porodičnog zakona bi se, kroz parnični postupak, ovo takođe teretilo kao nasilje u porodici. Međutim, polemika je nastala kada je nastao Prednacrt Građanskog zakonika u kojem je eksplicitno zabranjeno fizičko kažnjavanje dece na bilo koji način. Psihoterapeut Zoran Milivojević naglasio je da treba razlikovati nasilje u porodici od fizičkog kažnjavanja dece, pri tome smatrajući da ovaj Prednacrt nije dobar i da će, ukoliko ga Vlada Srbije usvoji, doprineti labilnijem društvu.
Milivojević izrazito nije saglasan sa Komisijom i nevladinim organizacijama jer smatra da postoje lobisti koji poturaju određena istraživanja koja ne moraju biti nužno tačna niti zasnovana na nauci:
„UNICEF ne može da garantuje kako će se Zakon sprovoditi i šta će se tačno naći u Zakonu. Da bi neko nešto zabranio, mora da dokaže dve stvari – da je nešto štetno i da sama zabrana neće izazvati negativne posledice. Teza da je nešto bolje nije dovoljna da se nešto zabrani. Zabrana će onemogućiti roditeljima da vrše svoje dužnosti. Svako će sa strane moći da se umeša, biće dovoljna samo sumnja, iako može biti neosnovana. Deci se uvek veruje i onda će ona moći da ucenjuju roditelje. Deca će biti iznad roditelja jer će ih podučavati njihovim pravima, onda će roditelji manje vaspitavati decu, ona će biti divlja, nasilnija, javiće se veći poremećaji nego pre i nema više porodičnog odnosa. Stvoriće se narcisoidne ličnosti koje neće znati kako da uspostave vezu sa drugim ljudima“, rekao je Milivojević i dodao da ne možemo decu uvek kontrolisati nenasilnim putem i da moraju postojati izuzeci kada je dozvoljeno da se udari dete.
foto: optimistmcr.com
Prema njegovom mišljenju, postoje tri situacije u kojima postoji potreba za telesnom kaznom:
„Kada je dete malo i kada nije u stanju da razume moguće posledice svojih postupaka, a u pitanju su neke opasne situacije. Tada je telesno kažnjavanje ili jedini ili najefikasniji vaspitni postupak. Zatim kada je dete agresivno i nasilno prema drugoj deci, životinjama i odraslima. Tada telesna kazna omogućuje detetu da shvati da i njih boli isto kao što i njega boli. Na ovaj način se omogućuje da dete razvije empatiju i saosećanje, što je osnova socijalizacije. I na kraju u situacijama kada dete odbija da prihvati druge kazne – frustraciju želje, neprijatni zadatak i slično i da promeni ponašanje. U takvim situacijama roditelju ostaje jedino da primeni prisilu kako bi imao moć da kontroliše dete, što može da uključuje telesno kažnjavanje deteta“.
Ukoliko se to ne omogući roditeljima, rekao je Milivojević, javljaće se poremećaji pažnje, hiperaktivna i narcisoidna deca: „Ako roditelji dete budu vaspitavali na permisivan način, posledice će biti velike po društvo“, izjavio je Milivojević.
Međutim, predsednica Udruženja Roditelj Dragana Soćanin kaže da iskustva koja roditelji dele u ovom udruženju jesu takva da većina njih smatra da je telesno kažnjavanje samo izraz nemoći, nepažnje ili propuštenog bavljenja i da nakon toga uvek sledi kajanje kod roditelja:
„Ne znam kako je došlo do toga da biramo između ‘nemoguće dece koja ne dobijaju batine’ i ‘vaspitane dece koja ih dobijaju’. Najdragocenija je razmena samih roditelja, bez psihologa i pedagoga, da čujemo da je neko istu stvar rešio drukčije, lakše i lepše i da svi ti sjajni roditelji iskreno žele da postanu još bolji. Doslednom roditelju batine jednostavno nisu potrebne“, rekla je predsednica Udruženja i dodala da je saglasna sa psihoterapeutom Milivojevićem da je permisivno vaspitavanje loše, ali i da vaspitanje bez batina nije isto što i popustljivo.
Psihoanalitičko društvo Srbije tvrdi da ovi propisi nisu mehanizam kazne roditelja već mera zaštite dece. Sekretarka društva Tijana Miladinović je saglasna sa Udruženjem Roditelj, ističući da roditelj diže ruku na dete onda kada je frustriran spoljašnjim okolnostima ili unutrašnjim zbivanjima:
„Važan aspekt roditeljstva, osim ljubavi, brige i posvećenosti svakako je postavljanje granica detetu i usmeravanje njegovog razvoja. Fizičko kažnjavanje je uvek mnogo više od fizičkog – bez obzira na to da li se dešava u najranijem uzrastu, školskom ili adolescentnom. Povreda prava je podjednaka. Stručnjaci koji daju podršku fizičkom kažnjavanju podjednako su odgovorni za često kobnu sudbinu dece čiji roditelji slušaju ovakva uputstva“, rekla je Miladinovićeva.
U Prednacrtu ovog zakona stoji da roditelj postaje sumnjivo lice koje za svako fizičko sputavanje i ograničavanje deteta može biti kažnjeno, između ostalog i oduzimanjem roditeljskog prava. Dete koje roditelji povremeno vaspitavaju batinama moći će ovo da prijavi Centru za socijalni rad ili školi, koja je opet obavezna da se obrati Centru. Ako kazne nisu previše česte i nemaju intenzitet zlostavljanja, Centar će prvo upozoriti roditelje da fizički ne kažnjavaju dete, a ako nastave, socijalni radnici će ih uputiti u porodično savetovalište ili ustanovu specijalizovanu za posredovanje u porodičnim odnosima.
Nevladine organizacije tvrde da je Prednacrt Građanskog zakonika u skladu sa Konvencijom o pravima deteta, koju je Srbija preuzela ratifikovanjem Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta iz 1989. godine. U članu 19 i članu 37 zahteva se od države da zaštiti decu od „svih oblika fizičkog i mentalnog nasilja“, dok je pod brigom roditelja i drugih. Svaka država potpisnica je dužna da preduzme sve mere da zaštiti decu. Tradicionalan odnos prema detetu i kod nas i u svetu, vrlo dugo se zasnivao na tome da je dete objekt roditeljske vlasti i roditeljskih prava. Konvencija to menja i dete postaje subjekt prava. Komitet za prava deteta, kao nadzorni organ za primenu Konvencije, zauzeo je jasan stav da fizičko kažnjavanje nije dozvoljeno. Zemlje koje imaju Zakon o zabrani fizičkog kažnjavanja dece su, između ostalog, Nemačka, Ukrajina, Island, Holandija, Mađarska i Švedska, dok ga Sjedinjene Američke Države, Francuska i Irska nisu usvojile.
Nalazi metaanalitičke studije koja integriše rezultate 88 istraživanja, objavljene 2002. godine od strane jedne od vodećih autorki u ovoj oblasti Elizabet Geršof u jednom od vodećih i najviše citiranih časopisa u psihologiji Psychological Bulletin pokazali su da će primena fizičkog kažnjavanja u proseku dovesti do neposredne poslušnosti, što se može smatrati pozitivnim efektom, ali će imati i čitav niz negativnih efekata – teže se usvajaju moralni principi i vrednosti, povećava se agresivnost, delinkventno i antisocijalno ponašanje i u detinjstvu i u odraslom dobu, a odnos sa roditeljima postaje negativniji. Većina istraživanja koja su uključena u navedenu metaanalizu su spadala u takozvana neeksperimentalna istraživanja.
Ukoliko Narodna skupština Republike Srbije usvoji Građanski zakonik o zabrani fizičkog kažnjavanja dece, ona će prema članu 107 Prednacrta, usvojiti strateški dokument za ostavarivanje i zaštitu prava deteta za period od 10 godina, uz obavezu razmatranja izveštaja o njegovom sprovođenju na svakih godinu dana.
Nema komentara