U rupi bez dna koje predstavljaju komentari ispod objava o slučajevima koje tabloidni mediji opisuju kao užasavajuće i stravične najuočljivije su rasprave o finesama i detaljima zločina pre nego o bilo čemu drugom - zločin se, izgleda, lako zaboravlja.
U najskorijem slučaju femicida u Novom Sadu, u raspravi u komentarima na sajtu Telegrafa u trenutku pisanja ovog teksta komentar sa drugim najvećim brojem lajkova glasi: ,,Znači po vašem pisanju, najbitnije od svega je da je on bio lovac???! Hajde sad malo hajka i povika na lovce!'' a jedini odgovor na ovaj komentar glasi: ,,Korona prošla, rat nas ne dotiče, sad malo na lovce pa na ribolovce''. Može se povesti prihvatljiva rasprava o važnosti navođenja informacije da je osumnjičeni za ubistvo lovac ali ovde bih se usudio stati u odbranu Telegrafu te istaći da to može poslužiti kao objašnjenje za posedovanje oružja, ali to potom otvara sasvim novo pitanje o legitimnosti dodela lovačkih dozvola te nas tera da kao društvo preispitamo ko sve legalno poseduje oružje. Međutim, ovo su sve pitanja koja nisu ni primarna ni sekundarna u ovom slučaju, u pitanju je 17. slučaj dokumentovan kao femicid u našoj zemlji ove godine po istraživanju Femplatza, organizacije čiji je najvažniji cilj i najvažnije polje borbe u poslednjih nekoliko meseci upravo ovde, u pokušaju uvođenja zakonske regulative koja će obratiti posebnu pažnju na polne, to jest u ovim sluačajevima je možda prigodnije reći rodne razlike kao jedan od motiva za ubistvo, a od te zakonske regulative, za sada, ni traga.
Foto: Femplatz
Statistika koja ponajbolje stavlja u perspektivu koliko je ovaj fenomen neispitan su činjenica da je termin femicid prvi put upotrebljen 1976. u delima američke autorke i aktivistkinje Dajane E. H. Rasel koja je ovaj termin definisala kao ,,ubijanje žena od strane muškaraca zato što su žene''. Uprkos činjenici da je ona još tada definisala ovu pojavu kao distinktivnu u odnosu na homicid, tek u maju 2007. se prvi put femicid javlja kao legitimni legalni termin u nekoj zemlji, i to u Kostariki. I ovde se sad treba pozabaviti mapom zemalja koja možda na prvi pogled izgleda pomalo čudno ako se uzme u obzir da zemlje Južne i Centralne Amerike daleko prednjače u pogledu količine zakonske regulative i prisutnosti femicida kao postojećeg termina u sudskoj praksi. Razlog za ovo je ipak sasvim jasan, našli su se u poziciji gde su morali da preduzmu nešto – po istraživanju koje je sprovela organizacija Global Americans, od 25 zemalja sa najvećom stopom femicida u svetu čak 14 su zemlje Latinske Amerike. Brojka koja je u Srbiji užasavajuća za period od nešto više od četiri meseca u zemljama poput Hondurasa i Salvadora je tek nešto veća od dnevnog proseka (oko 14 u Salvadoru). Ipak, iako su zakoni koji su u gotovo celoj Latinskoj Americi doneti u periodu između 2007. i 2015. vrlo strogi, vrlo su retki slučajevi u kojima su ljudi zapravo osuđeni za ovo i to je gotovo isključivo odlika slučajeva koji pridobiju značajnu pažnju medija i javnosti. Dakle uzevši sve ovo u obzir te potom i pogledavši na ostale zemlje koje su prvi vrhu liste po stopi femicida (Centralnoafrička Republika, Južna Afrika, Kirgistan, Rusija, Letonija, Litvanija, Irak, Avganistan,...) dilema oko neprisutnosti femicida kao definisanog termina u razvijenijim zemljama i njihovim zakonima nestaje a još jasnije se pokazuje zašto je upravo u našoj zemlji neophodna zakonska regulativa – sve ove države odlikuju vrlo patrijarhalna i tradicionalistička društva koja i dalje ženama ne nude sve one stvari koje su podrazumevane u razvijenim društvima – ekonomska i društvena sloboda a u nekim slučajevima čak i glasaško pravo. Naše društvo svakako nije na nivou nekih od ovih zemalja ali nismo ni na zavidnom nivou i uzevši u obzir značajan razvoj i rastuću popularnost ekstremno desničarskih stranki i organizacija, bojim se da nas očekuje tmurna budućnost i na ovom polju.
A kao najbolji pokazatelj koliko je ovaj zločin u porastu, izdvajaju se dve statistike – u stastistici koju je Beta objavila, u prethodnoj deceniji u Srbiji je bilo nešto više od 300 slučajeva koji se smatraju femicidom (u ovu brojku ne ulaze smrti od dugoročnih posledica nasilja) dok smo u ovoj deceniji, prema istraživanju Femplatza već prešli brojku od 100 za nepune tri godine, dakle, ukoliko bi nastavili ovim tempom, ove decenije bi ta brojka došla do oko 500 žrtava.
Još jedan od problema koji se izdvaja pored nedostatka zakonske regulative je i nemogućnost praćenja ovakvih stvari, gotovo jedini izvor koji sve organizacije koriste su medijske objave što znači da su brojke zapravo i više zabrinjavajuće nego što ih vidimo a čak i kada su objave prisutne uglavnom ih prati senzacionalizam i izveštavanje koje nije u skladu sa Kodeksom čak i kada su u pitanju mediji koji se smatraju kvalitetnim a još gora od toga je reakcija javnosti koja mnogo češće pronalazi opravdanja za ubicu nego saosećanje za žrtve.
U moru tragičnih događaja koji su zadesili našu zemlju, ne smemo zanemariti ni one koje smo već počeli smatrati konstantnim uprkos tome koliko su zabrinjavajući i poražavajući. Femicid je problem sa kojim svet još nije naučio da se bori ali to ne znači da treba samo da konzumiramo statistike a potom da se bavimo ,,važnijim'' problemima. Porodično nasilje nije normalno, nije deo naše tradicije i ne treba ga trpeti i pomoć uvek postoji i uvek imate gde da se obratite.
Po uzoru na 021, na kraju ovog teksta nalaze se važni brojevi koje su oni postavili na dno svoje vesti kao brojevi kojima se možete obratiti, pomoć je uvek tu.
-Policija: 192
-Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu: 0800-10-10-10, besplatan poziv radnim danima od 10 do 20h
-Sigurna ženska kuća Novi Sad, CSR: 021/64-65-746, svakog dana od 00 do 24h
-Novi Sad "Iz kruga Vojvodina": 021/447-040, 066/447-040, 0800-10-10-10 radnim danima 09 - 16h
-Autonomni ženski centar - SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja: 0800 100 007, od 10 do 20h
-Prijava nasilja u porodici (MUP): 0800-100-600
-Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom: 2645-328, radnim danom od 10 do 20h
-SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja: 3626-006, od 14 do 18h
-SOS Dečja linija "Broj za problem tvoj": 0800-123456, besplatni i poverljivi pozivi (0-24h)
Nema komentara