Dugo najavljivani električni autobusi JGSP „Novi Sad“, od danas konačno su uključeni u novosadski saobraćaj. 10 novih vozila, „Solaris Urbino 12 Electric“, svoj prvi radni dan započeli su na linijama 2, 9, 11A i 11B.
Foto: Aleksa Ćirić
JGSP „Novi Sad“ još prošle godine je sklopio ugovor sa poljskom kompanijom, a sredstva su obezbeđena od kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koji iznosi 900 miliona dinara.
Naša redakcija već prvi dan obišla je grad i provozala se novim autobusima. U razgovoru sa vozačem Zoltanom Neštickim saznali smo više o „novajlijama na struju“.
„Za ovo malo koliko sam vozio, mogu da kažem da sam veoma zadovoljan“ kaže Zoltan. On je istakao da su vozila slična za upravljanje kao i prethodni Solarisovi autobusi dostavljeni gradu još 2011. godine. Ipak, Zoltan naglašava da postoji par sitnica na koje se treba navići. Jedna od tih stvari su „MirrorEye“ retrovizori. Ovi autobusi nemaju klasične spoljašnje retrovizore, odnosno dva ogledala, već kamere čiju sliku prikazuju dva velika ekrana unutar kabine.
„U ogledalu tačno znam gde mi je zadnja tačka autobusa, sad sa ovim kamerama je malo neobično“ kaže naš sagovornik. Zoltan je zadovoljan preglednošću vozila jer je opremljen sa preko 5 kamera, koje snimaju i unutrašnjost i spoljašnjost vozila.
Upadljiva razlika koju će putnici primetiti prilikom vožnje ovim autobusima je tišina u enterijeru jer električni motor radi veoma tiho. Ipak, već prvog dana saobraćanja čuo se šaljivi komentar jedne putnice koja je rekla da će joj nedostajati nadglašavanje sa motorima. Jedan nešto stariji putnik ostao je u čudu što "ovoliko vozilo" ide samo na struju. „Ovoliko čudo da pokreće samo baterija, a ništa se ne čuje...“ čudio se putnik.
Foto: Božidar Milovac
Pored ove novine, ono što dosada nije postojalo ni u jednom drugom autobusu su aparati za dezinfekciju ruku koji se nalaze pored svih vrata autobusa. Međutim, Zoltan ističe, a mi smo posvedočili, jedan od ovih uređaja, onaj kod prvih vrata, postavljen je na takav način da ukoliko putnik koji sedi na sedištu do njega, kolenom može aktivirati aparat jer oni radi na senzor. Ipak, mlađi putnici sa kojima smo putovali nisu pronašli ni jednu zamerku, već su sa osmesima na licu više puta dezinfikovali ruke. Zoltan primećuje još nekoliko inovacija u autobusu koje možda nisu baš najiedalnije rešenje. Senzori za zatvaranje vrata funkcionišu tako da ukoliko putnici stoje ispod senzora, odnosno tik uz vrata na mestu obeleženom na podu, vrata se neće zatvoriti.
Foto: Aleksa Ćirić
„Naročito u špicevima kada su velike gužve, sa ovim senzorima nemoguće je zatvoriti vrata, tako da očekujem da će ih (serviseri) isključiti“ kaže Zoltan. Električni Solarisi poseduju još novina. Nikad do sad JGSP „Novi Sad“ nije posedovao vozila koja imaju zvučni signal pre nego što se vrata zatvore. Isti zvuk uključuje se i kada se otvore vrata vozačeve kabine. Zoltan ističe da posle dužeg vremena provedenog u vozilu, ovaj zvuk predstavlja veliki kontrast sa tišinom koja vlada u autobusu i počinje da smeta.
Što se baterije i njenih kapaciteta tiče, ona se može napuniti na dva načina. U sklopu garaže preduzeća, instalirani su spori „plug-in“ punjači koji pune baterije preko noći. Drugi način su "brzi" punjači instalirani na više mesta u gradu. Oni se nalaze na okretnici na Novom naselju i u potkovici ispred železničke stanice. Ovo je najvažnija stvar koja utiče na to na kojm linijama autobusi saobraćaju. Oni funkcionišu tako što pritiskom na dugme u kabini, sa krova se podiže šipka do punjača ispod kojeg se autobus zaustavlja. Zoltan kaže da je tu problem pozicija koju autobus mora zauzeti dok se puni, te da može zauzeti više mesta nego da je zasutavljen tik uz bankinu, kao na klasičnoj stanici.
Foto: Aleksa Ćirić
Kako Zoltan isiče, njegov autobus bio je „prikačen“ na punjaču 10 minuta i to je bilo dovoljno da baterija sa 34% napunjenosti dostigne 99%. Iz Solarisa tvrde da autobusi sa jednim punjenjem mogu preći do 80 kilometara, ali to zavisi od vremenskih uslova. Ipak, u realnosti Zoltan kaže da im je na obuci unutar preduzeća rečeno da autobusi mogu preći od 26 do 45 kilometara sa punom baterijom. To je i najveća mana vozila sa elektro-motorom. Na niskim temperaturama drastično se smanjuju sposobnosti i dometi vozila.
Foto: Božidar Milovac
Nadjuža linija na kojoj će autobusi saobraćati, linija 9, duga je 14 kilometara, što znači da je nakon obrnutog celog kruga, neophodno dopuniti bateriju, što nije slučaj kada je autobus na liniji 2 koja ima svega 6 kilometara.
Ono što je za sada sigurno, jeste to da je vožnja u njima zaista prijatnija od vožnje u drugim vozilima JGSP-a, što zbog tišine u vozilu, te zbog same estetike enterijera. Zbir prednosti i mana ovih vozila daće najrelevantnije rezultate tek kada autobusi budu saobraćali barem godinu dana, dok ne promene sva godišnja doba i dok se ne stekne kompletnija slika o njihovim sposobnostima.
Nema komentara