Od početka izbegličke krize kroz Srbiju je prošlo preko 600.000 izbeglica. Jedini cilj im je bio da stignu do severa zemlje kako bi nastavili putovanje ka Evropskoj uniji, a kako su stizali do granice sa Mađarskom i Hrvatskom nadležne službe nisu kontrolisale.
Dok je Mađarska dizala zidove, a Hrvatska ih najavljivala, Srbija se odlučila za liberalni pristup kada je u pitanju prihvatanje izbeglica. Time je njen ugled kao zemlje koja se empatiše sa ljudima, jer i sama u istoriji doživljavala izbeglištvo, uzdigao. Međutim, ispod mesijanskih načela stvari su se radile po sasvim drugačijim principa.
Liberalni pristup, u kom se dala sloboda izbeglicama da prođu kroz državu, nadležne insititucije su shvatile kao znak da ne moraju da intervenišu, što je u konačnici otvorilo prostor za brojne mahinacije.
U jeku izbegličke krize ka severu zemlje odlazilo je preko 50 autobusa, izbeglice su u njima stajale, a karte su se naplaćivale 35 evra po osobi – kupci nisu dobijali račun. Prema rečima Radoša Đurovića iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, karte su se naplaćivale i deci koja su sedela u krilu roditelja.
Da je postojalo masovno kršenje propisa prilikom prevoza izbeglica od Preševa do granica sa Hrvatskom i Mađarskom pokazuje i podatak da je tokom samo jedne noći akcije saobraćajne inspekcije izrečeno više od 200 prekršajnih prijava, dok je skoro polovina autobusa isključena iz saobraćaja.
Mediji su prenosili da ni Ministarstvo saobraćaj nema informacije ko sve prevozi izbeglice. Takođe, ne zna se ni koliki se deo novca slio u državnu kasu, a koliko je otišlo u sivu zonu. Međutim računica je jasna, u „najboljim“ danima krize, autobusi su bili prepuni, cena prevoza je bila nekontrolisana pa su prevoznici po jednoj vožnji uzimali minimum 1.500 evra. Kada se ta cifra pomnoži za 50 prevoza dnevno, dolazi se do toga da je na mesečnom nivou kroz prevoz izbeglica fluktuiralo oko dva miliona evra.
Upravo na ovaj problem ukazao je i zaštitnik građana u svom izveštaju za 2015. godinu. Međutim, bitno je istaći da je trgovina ljudskom nesrećom posledica nespremnosti države da podnese krizne situacije. Za svoj odnos prema izbeglica Srbija je dobila pohvale, što je zasenilo postojeći problem njihovog kretanje kroz državu.
Kako bi načelno rešila ovaj problem država je odlučila da prevozniku „Lasta“ da ovlašćenje za prevoz izbeglica. Ovo bi se protumačilo kao odličan potez da nije donet sa nekoliko meseci zakašnjenja, kada se ruta već vratila u normalu i kada su izbeglice do granice stizale redovnim polascima.
Međutim da ni tu nije kraj problemu u kom su izbeglice najmanje bitne, a točkove vrti novac, pokazalo se kada su radnici „Laste“ stupili u štrajk. Među brojnim zahtevima zatražilo se i objašnjenje zašto je privatnicima ustupljeno ekskluzivno pravo za prevoz izbeglica. Čak i opaska predsednika sindikata „Sloga SP Lasta“ Miladina Lazića da je uočen „niz nepravilnosti i zloupotreba koje se graniče sa kriminalom“ nije bilo dovoljno da nadležni organi ispitaju ovaj slučaj. Kako je završen štrajk zaposlenih, tako je i tema zloupotrebe položaja izbeglica još jednom bačena u zapećak digitalnog sveta.
Kombinacijom nereagovanja nadležnih institucija, neorganizovanošću države, podrške međunarodne zajednice za ono što se izbacivalo u javnost kao humanost, izbeglice u Srbiji su postale žrtve upravo srpskog slobodarskog duha. Shvaćen na laički način ovakav pristup doveo je do niza propusta i „opšteg javašluka“ u kojem je „izbegličko liferanstvo“ postalo unosan biznis, a ljudi samo roba.
Foto: Pixabay
Nema komentara