U uslovima otežane finansijske situacije mnogi studenti uporedo rade i studiraju, bilo da su korisnici kredita ili stipendija, ili ne. Jedan od najjednostavnijih načina za studente da pronađu posao jeste preko studentskih ili omladinskih zadruga.
Foto: Lias.org.sg
Studentske ili omladinske zadruge osnivaju se sa ciljem da studentima, ili nezaposlenima, mlađim od 26 godina, pomognu u pronalasku odgovarajućeg posla, koji bi bio usklađen sa predavanjima i obavezama. Zainteresovani student mora se prvo učlaniti u zadrugu sa ličnom kartom, indeksom i popunjenom pristupnicom, i platiti članarinu, koja je najčešće 300 dinara na godišnjem nivou. Tek nakon učlanjenja zadruga studentu pronalazi posao u onim firmama sa kojima ima sporazum o zapošljavanju.
Studentkinja Filozofskog fakulteta Bojana Mitrović već neko vreme je učlanjena u studentsku i omladinsku zadrugu „S servis“ i za sada je zadovoljna poslom.
– Odlučila sam da se učlanim kako bih lakše našla posao sa odgovarajućim radnim vremenom, nešto što bi mi se uklopilo u obaveze. Za sada sam zadovoljna organizacijom, zadruga me obaveštava redovno o poslovnim ponudama, a posao koji trenutno radim, pronašla sam preko njih – rekla je Bojana i objasnila da su nedostatak novca i želja da ostane u Novom Sadu, budući da nije odavde, bili odlučujući faktori.
Poslovi koji se mogu naći preko zadruga su privremeni, povremeni i sezonski poslovi koji se mogu raditi najduže 120 dana. Isplata nakon obavljenog posla isplaćuje se kao dnevnica za kratkotrajne poslove, dok se za poslove koji traju 30 dana ili duže od toga, isplaćuje obračunavanjem časova rada. Poslodavac zaradu studenta uplaćuje zadruzi, koja potom uplaćuje potrebne doprinose i poreze, a ostatak studentu na račun. Na teritoriji Novog Sada registrovano je više od deset studentskih i omladinskih zadruga.
Direktorka Omladinske zadruge „Piramida” Ajsela Šušak kaže da zainteresovanost za poslove uvek postoji i kod poslodavaca i kod studenata.
– Uvek postoji potreba za radnicima, i želja za poslom. Prethodnih godina više se gradilo u Novom Sadu, te je ponuda bila uvećana za sve građevinske poslove, a sada su to pretežno poslovi u ugostiteljskim objektima, frizerskim salonima, trgovački i pomoćni kancelarijski poslovi – rekla je ona i dodala da za 15 godina postojanja nisu imali nikakvih nesuglasica ni sa poslodavcima ni sa studentima.
Radni odnos preko zadruge je regulisan, pored ostalih zakona koji se tiču zapošljavanja i rada, i Opštim pravilima studentskog i omladinskog zadrugarstva. Zadruge se, kako piše u zakonu, osnivaju bez namere za profitiranjem, a sredstva za rad ostvaruju se preko članarina, koje su regulisane pravilnikom zadruge.
Pravnica Tanja Maksić smatra da je pravni okvir funkcionisanja zadruge dobar, ali da bi njihov rad trebalo kontrolisati.
– Budući da zadruge moraju da poštuju Zakon o radu, kao i ostali poslodavci, studenti bi trebalo da imaju položaj kakav i zaposleni u bilo kojoj drugoj firmi: penziono i invalidsko osiguranje, odmor, zaštitu na radu i tako dalje. Zbog toga je potrebno kontrolisati rad zadruga, jer ukoliko bi se otkrio bilo koji vid malverzacije, bilo pri obračunavanju doprinosa ili neki drugi način, zadruga odgovara krivično i plaća kaznu u zavisnosti od prestupa – objašnjava ona.
Iako studentske i omladinske zadruge olakšavaju potragu za poslom, nisu svi studenti spremni na takvo zapošljavanje. Studentkinja Branka Matić traži posao već nekoliko meseci, ali ne preko zadruge, već samostalno.
– Razmišljala sam o tome da se učlanim, ali nisam baš sigurna koliko je to sve dobro i da li ima iskorišćavanja. Sa druge strane, zadruge uglavnom nude privremene poslove, a ja se trenutno nadam da ću naći stalan posao, tako da ne bih gubila vreme na tako nešto – zaključuje Matićeva.
Nema komentara