„Osim Malte, nema nijedne države u Evropi o kojoj nisam snimio dokumentarac, a to znači da ih dobro poznajem. Pravim razliku između Viljnusa i Kaunasa, između Kaunasa i Rige, između Rige i Talina, što na Balkanu 90 odsto ljudi ne zna“, tvrdi slavni novinar Goran Milić u odličnom intervjuu za NIN.
A koliki bi tek procenat ljudi sa Balkana znao da se litvanska prestonica ne zove VILJNUS (kako je u intervjuu navedeno), već VILNJUS?
Reč je o veoma čestoj grešci: tokom marta su gotovo svi mediji, izveštavajući o košarkaškom meču Crvena zvezda - Lijetuvos ritas, pogrešno pisali naziv glavnog grada Litvanije: „Zvezda u Viljnusu“ (Blic), „Dragićević: Na pobedu u Viljnusu“ (B92), „Borba za svaku loptu protiv Ljetuvosa u Viljnusu“ (Kurir), „Crveno-beli u Viljnusu protiv 10.000 Litvanaca!“ (Alo!)... Izgleda da jedino „Politika“ ima lektora koji zna da od litvanskog „Vilnius“ ne biva srpsko „Viljnus“ - o ishodu meča pisano je u tekstu „Crvena zvezda pobedila u Vilnjusu“. Nažalost, udeo onih koji čitaju „Politiku“ poklapa se sa procentom za kojim smo tragali u uvodu ovog teksta.
Greške u vezi sa toponimima čujemo gotovo svakodnevno. Najiritantnija je ona koja i nije jezičke prirode, već odražava nedostatak opšte kulture: korišćenje predlogā „na“ i „sa“ umesto „u“ i „iz“ kada se pominje Tajland. Budući da Tajland nije ostrvo (poput Tajvana ili Islanda), ispravno je jedino „bio sam u Tajlandu“, „došlo je do nemira u Tajlandu“, „vratila sam se iz Tajlanda“... Ruskom gradu Sankt Peterburgu često se dodaje nepotrebno „s“ (Sankt PeterSburg), a naziv države Salvador, obremenjen je suvišnim „El“. Njujork se često pogrešno ispisuje kao dvočlani naziv (Nju Jork), Diseldorf se u naletu nepismenosti pretvara u Dizeldorf, a Stokholm dobija neopravdanu kvačicu na početnom slovu (Štokholm).
Ipak, postoje dileme oko kojih ni jezikoslovci ne mogu da se usaglase. U Pravopisu Matice srpske stoji da je ispravno govoriti i pisati Portugalija - „trad. oblik koji treba zadržati, preuzet nem. posredovanjem (Portugalien), originalu inače odgovara Portugal“. Ivan Klajn u svom „Rečniku jezičkih nedoumica“ koristi istu premisu, ali izvodi drugačiji zaključak: „Portugal je bolji oblik, jer se tako ova zemlja zove i u originalu, dok je Portugalija uzeto iz nemačkog (Portugalien)“. Kako reagovati na ovakvu anarhiju? Jednostavno - nastavite da koristite oblik koji ste i do sada koristili.
Nema komentara