Pobedom nad ekipom Slobode point u osmini finala Kupa Srbije Vojvodina je nastavila svoj trijumfalni put ove sezone. Večernji termin utakmice nagoveštavao je manji broj gledalaca.
Međutim, FK Vojvodina je domaćinski odreagovala i odredila besplatan ulaz na istočnu tribinu stadiona.
Novosađani ni ove večeri nisu zakazali. U naboju pozitivne energije zbog više nego uspešnih rezultata ove sezone, oko stadiona i unutar njega jedino se mogu videti nasmejana lica. Po dugačkom redu na ulazu na tribine reklo bi se da dolazi neki evropski klub, a ne da je u pitanju utakmica Kupa sa srpskim drugoligašem iz Sevojna.
Dok najverniji navijači sa severa podgrevaju atmosferu navijačkim pesmama, najbrojniji deo publike, koji se nalazi na istoku, snažnim aplauzom podržava veoma mladu ekipu domaćina. Velika grupa studenata odgovara na prozivke navijačke grupe Firma sa severa i pridružuje im se u pevanju pesama. Tu su i zaljubljeni parovi, ali i oni najmlađi, od dvogodišnje devojčice koja cupka na tatinim ramenima uz taktove pesme Ćiribu-ćiriba, do malog dečaka koji pogubljeno sluša buku stadiona, čvrsto držeči svog dedu za ruku. Nedostatak utakmica u velikom rangu je doprineo tome da gosti uđu u meč uplašeno. Vojvodina odmah kreće ofanzivno kako bi što pre preuzela kontrolu nad utakmicom. Rani gol domaćina je uzbudio masu, tako da se malobrojni navijači gostiju uopšte ne čuju, uprkos velikom trudu. Zapadna tribina prikazuje pravi gospodski mentalitet Novosađana – gledaoci bez uvreda i fer bodre svoj tim, ali ipak uzdržanije od ostalih delova stadiona. Svako ko se razočarao u srpske tribine i odustao od dolazaka na stadione, shvata da je možda došlo vreme da se na njih vrati, jer je atmosfera u Novom Sadu daleko od one zahvaljujući kojoj smo zaradili lošu reputaciju i mnoge kazne od UEFA-e. Ipak, utakmice Kupa sa izraženim favoritom nisu baš okarakteristane kao utakmice visokog rizika, pa tribine deluju smirenije nego inače. Činjenica je da, iako je često gorući problem našeg fudbala, bezbednost na stadionu ove večeri nikome nije ugrožena. Publika u ulozi roditelja bodri Vošine dečake na terenu. Mnogo raznolikih navijača koji se dobro zabavljaju ne odaju utisak straha, niti iko uopšte pomišlja da nešto loše može da se desi.
Tek što se početna euforija od gola stišala, spiker javlja rezultat iz Beograda ‒ Partizan je odigrao nerešeno i Vojvodina je prva na tabeli. Gromoglasan aplauz se prolomio Karađorđem, smeh i radost su na licima, jer posle mnogo, mnogo vremena novosadska Stara dama predvodi domaće prvenstvo.
‒ Tako im i treba, vala su se uobrazili – kaže neko sa tribina, dok radi inat Novosađana koji su konačno izašli iz neopravdane medijske senke, koju su beogradski večiti rivali bacilli na najbolji fudbalski klub iz Vojvodine.
U drugom poluvremenu je viđeno manje šansi. Lopta je u posedu domaćina, igra je umrtvljena, i može se reći da je ekipa Vojvodine rutinski završila utakmicu i osigurala prolaz dalje. Na kraju meča, kao i uvek, veliki naklon igrača prema publici i još jedan ogroman aplauz za pulene trenera Marića.
Više medijske pažnje, ali pre svega i mnogo veći novac koji ulažu beogradski klubovi, dovodi do toga da se Beograd i igranje u nekom od večitih rivala ipak smatra krunom karijere u srpskom fudbalu. Manji klubovi sa više ili manje uspeha povremeno pokušaju tu slavu da ukradu, ali uglavnom bezuspešno. Jedini zdrav način poslovanja koji se na neki način odupire toj mašini je primer novosadskog kluba, koji počiva na podmlatku. Sva ova euforija, medijska propraćenost i polako vraćanje navijača na stadion dešava se zbog Vošine dece, koja su trenutno u vrhu u svim selekcijama u kojima se takmiče, od najmlađih, pa da onih najstarijih superligaša, od jedva dvadesetak godina. Ponekad i čelnici kluba ne mogu da izdrže pritisak, pa neki igrači i zaigraju u Beogradu, ali ovi mladići odaju utisak da neće otići sve dok se titula ne osvoji. Videvši uživo igru ovih mladih momaka, gde se primeti svaki primljen udarac, bol i trud koji se ulaže, može se pomisliti da budućnost fudbala ipak nije uvek tako siva. Ukoliko bi manji klubovi negovali, ali i zadržavali svoje mlade selekcije, mogli bi biti uspešniji i tako izaći iz senke većih klubova koji su često (ne)opravdano u centru pažnje.
Nema komentara