„Njegova posvećenost i tempo su izuzetni, ali, naposletku, ono što se traži je – intelekt, a on je to imao.” Ovim rečima je nekadašnji direktor Meklarena Ron Denis opisao jednu od najvećih legendi sporta, Ajrtona Senu.
foto: Ajrton Sena (ayrtonsenna.com)
Prvog maja sećamo se čuvenog Brazilca, trostrukog prvaka Formule 1, obeležavajući dve decenije od njegove pogibije na trci Gran pri San Marina u Imoli. Ajrton Sena je svojim učešćem mnogo uticao na najbrži cirkus na svetu: uveo je beskompromisan i riskantan način vožnje koji su mnogi kritikovali, zalagao se za veću bezbednost vozača, a sa poznatim Francuzom Alanom Prostom imao je jedno od najvećih rivalstava u sportu, uz mnogo varnica, nadmetanja i napetosti.
Rođen je u dobrostojećoj porodici u Sao Paulu, 21. marta 1960. godine. Budući da su se 100 metara od porodičnog doma nalazili aeronautički park i aerodrom, Ajrton je u najranijem detinjstvu počeo da se interesuje za vozila i trke. Sa samo sedam godina vešto je vozio džip po porodičnom imanju. Kao i mnogi drugi vozači, i on je započeo karijeru na trkama kartinga, koje su odskočna daska za veće trke i takmičenja. Sa 18 godina prvi put je počeo da vozi van Brazila. Godinama kasnije istakao je kako ga za ovaj period života vežu veoma lepe uspomene, jer je u kartingu do izražaja dolazila lepota sporta: Prvi put sam došao u Evropu da se takmičim ‘78, ’79. Britanac Fulerton mi je bio kolega iz tima. Uživao sam da se trkam sa njim, on je bio veoma iskusan vozač, kompletan; bio je brz i konstantan. Bila je to čista vožnja, pravo trkanje, ni novac, ni politika nisu bili umešani.
Mada je Ajrton napredovao i u narednom rangu takmičenja, takozvanoj Ford ligi, njegova porodica nije uvek verovala da vožnja i trke mogu biti karijera, te se zato Sena u jednom trenutku i vratio u Brazil. Planovi o preuzimanju porodičnih poslova se, srećom, nisu obistinili, te je on, vrativši se u Englesku, nakon nekoliko seozona 1984. godine postao član elitne Formule 1. Iako je tada na probnim vožnjama zadivio predstavnike najmoćnijih timova, a jednom prilikom bio je brži i od čuvenog Keka Rozberga, potpisao je za mladu ekipu Tolemana, jer su se najbolji vozači protivili dolasku talentovanog Sene u njihove timove. U poređenju sa drugima, Toleman je imao slabiji bolid, ali je Brazilac i uz takvu otežavajuću okolnost uspeo da se iste sezone prvi put nađe na podijumu, na drugom mestu, iza svog velikog rivala Alana Prosta. Vozio je žestoko, neustrašivo, redom pretičući Rozberga, Laudu, Mansela, vešto manevrišući uprkos pljusku na stazi u Monaku, a odlična vožnja po kiši kasnije je postala njegov zaštitni znak. Mnogi veruju da bi toga dana Sena nadmašio i Prosta, da trka nije prekinuta zbog lošeg vremena. Ovo je bio prvi od ukupno šest njegovih trijumfa u Monaku.
foto: Pobeda na Intergalosu u Brazilu 1991. (ayrtonsenna.com)
Na kraju te sezone, Ajrton Sena raskida ugovor sa Tolemanom i prelazi u tim Lotusa, a samosvojno i nepredvidivo postupanje pratiće ga tokom cele karijere. Međutim sve je bilo u skladu sa njegovom posvećenošću sportu i stalnoj težnji ka savršentstvu: Verujem da, ako se takmičite u nečemu, ili vam ide dobro i napredujete, ili treba da zaboravite na celu priču, govorio je. Već u drugoj vožnji za novi tim prvi put pobeđuje, i to na Gran priju u Portugalu, opet po kiši, čime dokazuje da je u vožnji po mokrim uslovima i klizavoj stazi bez premca. Nakon tri godine i pet pobeda, u potrazi za novim izazovima, napušta Lotus i odlazi u Meklaren koji dobija moćan tim – Ajrton Sena i Alan Prost. Kombinacija dva izuzetna vozača i takmičara dovela je do oštrog rivalstva i sudara unutar tima, kako na stazi, tako i van nje. Jedan od najžešćih sukoba Sene i Prosta desio se 1989. godine, nakon što su prethodne sezone zajedno dominirali na većini trka, ali je Sena na kraju ipak osvojio Šampionat Formule 1, svoj prvi od ukupno tri. Incident se desio na poslednjoj i za konačan ishod Šampionata 1989. odlučujućoj trci u Japanu, kada su se Sena i Prost sudarili i zajedno ispali sa staze. Brazilac je uspeo da završi trku, prvi prošavši kroz cilj, ali mu je na kraju poništen rezultat i on je diskvalifikovan zbog navodnog kršenja određenih pravila u toku vožnje. Alan Prost je tako postao šampion te sezone, a Sena je optužio predsednika Internacionalne automobilske federacije Francuza Žan-Mari Belesta da je doneo ovakvu odluku u Prostovu korist. Prost je potom napustio Meklaren, budući da su tenzije između njega i Sene postale neizdržive.
Naredne sezone Ajrton Sena je po drugi put osvojio Šampionat Formule 1, koji je opet obeležen kontroverznim sudarom dvojice najveća rivala, opet u Japanu. Mnogi su tada prigovorili Brazilcu da vozi isuviše agresivno i da izaziva previše sudara, a među njima i bivši prvak Formule 1 Džeki Stjuart, koji je rekao da je Sena napravio više direktnih kontakata u poslednje četiri godine nego što su napravili svi šampioni do tada. Njegov način vožnje je svakako bio riskantan i samouveren.
Na vrhuncu slave, Ajrton Sena 1991. godine postaje najmlađi trostruki prvak Formule 1, što je rekord koji su nedavno oborili današnji asovi ‒ Fernando Alonso i Sebastijan Fetel. Te sezone prvi put je trijumfovao u svom Brazilu, na trci Interlagos, što je doživeo vrlo emotivno, a na kraju trke se zbog prevelikog napora i onesvestio.
Harizmatičan i inteligentan, Ajrton Sena je bio jedan od najpopularnijih sportista na svetu tih godina. Koliko je bio voljen u rodnom Brazilu govori i činjenica da su njegovi sunarodnici, pritisnuti nemaštinom i teškim životom pod režimom, umeli da kažu da je on jedina dobra stvar u njihovoj zemlji. Mnogim donacijama je pomagao siromašne sunarodnike. Ajrton Sena je bio i duboko religiozan. Blagog i zamišljenog pogleda, van staze je bio staložen i prijatan. U razgovorima sa novinarima, često je analizirao svoje postupke, pokušavajući da pronikne u neki dublji smisao i svrhu stalnog takmičenja i napredovanja. Tog dana sam shvatio da više ne vozim svesno. Bila je to neka druga dimenzija. Formula 1 je za mene bila tunel. A ja sam samo vozio, i vozio. I shvatio sam da sam potpuno izvan mogućnosti razumevanja, govorio je o osećaju u toku jedne trke na engleskom sa primetnim akcentom.
Naredne dve sezone, 1992/93, tim Vilijamsa je imao nadmoćniji bolid, sa novim motorom koji je imao kontroverzne električne komponente, zbog čega ostali ostali timovi nisu bili konkurentni. Kako je težio ka najboljim mogućnostima za svoj napredak, Sena je želeo da napusti Meklaren, što je i uradio 1994. godine, pridruživši se timu Vilijamsa. Međutim, njihov auto više nije imao dodatke koje su ga do tada činili superiornijim, a Ajrton se još nije bio navikao na novo vozilo. I sam je rekao da će formule biti nestabilnije, što će prouzrokovati više sudara i opasnijih situacija na trkama. Ipak, nije ni pomišljao da odustane od takmičenja, pa čak ni nakon pogibije austrijskog vozača Rolanda Racenberga na treningu za Gran pri San Marina, u Imoli 30. aprila. Sledećeg jutra, Ajrton Sena se sastao sa penzionisanim Alanom Prostom kako bi se dogovorili o ponovnom osnivanju Gran pri asocijacije vozača koja bi pojačala bezbednost na stazama. Nakon toga, izuzetno potresen smrću kolege, nesiguran, i napet, Ajrton Sena je izašao na stazu prvog maja 1994. i u sedmom krugu se zakucao u zid krivine Tamburelo. Bila je to najveća, ali i poslednja tragedija u takmičenjima Formule 1. Kako je kasnije ispričao Senin prijatelj i lekar u Formuli 1, profesor Sid Votkins, nakon Racenbergove nesreće predložio je Brazilcu da napusti takmičenje kako bi zajedno mogli da idu na pecanje, ali je Sena odgovorio da ne može da prestane da se trka.
Neću da odustanem, moram da se saberem, do uđem u auto i da vozim, i da vozim, i još bolje nego ranije. Koliko god da se uplašim, nisam spreman da odustanem. Moj cilj, moja svrha, moja strast, moj život, to je trka za mene.
Nema komentara