m_Konkursi

Dodeljene godišnje nagrade NDNV - dobitnici deset novosadskih novinarki i novinara

Fri, 07 Feb 2025 21:49:57 GMT

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) dodelilo je godišnju nagradu za novinarsku izuzetnost i posvećenost profesiji desetoro novosadskih novinarki i novinara.

Predsednica NDNV-a Ana Lalić izjavila je na svečanosti da su nagrađeni novinari i novinarke podigli standard profesije i pokazali izuzetnu solidarnost u službenim izveštavanjima tokom proteklih meseci.

"Ove godine nagradu dodeljujemo Dragani Prici Kovačević, Nataši Kovačev, Aleksandru Latasu, Zlatku Čonkašu, Žarku Bogosavljeviću, Sanji Eker, Kseniji Pavkov, Sanji Kosović, Petru Alimpijeviću i Daliboru Stuparu", rekla je Lalić.

Foto: Božidar Milovac

Dodala je da je, zbog vanrednih okolnosti, NDNV ove godine odustao od tradicionalnog raspisivanja konkursa i odlučio da godišnju nagradu dodeli novosadskim novinarima koji su posvećenošću i profesionalizmom doprineli zaštiti javnog interesa.

"Tokom tromesečnog izveštavanja o događajima u Novom Sadu, uključujući pad nadstrešnice na železničkoj stanici i pogibiju 15 ljudi, novosadski novinari su neprekidno informisali javnost i izveštavali sa svih događaja", kazala je Lalić.

Prema njenim rečima, rad novosadskih novinara i novinarki u vezi sa tragedijom i studentskim i građanskim protestima koji su usledili doprineo je formiranju kritičke javnosti.

"Njihov doprinos profesiji i društvu je ogroman, zbog čega im ove godine dodeljujemo godišnju nagradu NDNV-a za novinarsku izuzetnost i posvećenost profesiji", naglasila je ona.

U ime nagrađenih, novinarka Nataša Kovačev zahvalila je NDNV-u i ocenila da priznanje predstavlja podsticaj za dalji rad.

"Ovo budi nadu da solidarnost u društvu i dalje postoji. Drago nam je što se ta reč vratila i što je prepoznajemo u svim segmentima društva", rekla je Kovačev.

Dodala je da nagrađeni čine neformalnu grupu "Novosadska redakcija", koju čini osam različitih redakcija i da veruje da se ta redakcija "neće raspustiti":

"Naša 'Novosadska redakcija' pokazala je da solidarnost postoji i u novinarstvu. Prenositi događaje iz Novog Sada i objašnjavati publici širom zemlje zbog čega je važno da informacije budu tačne i proverene bio je izazov".

Pozivamo mlade da se prijave na Youth Rights Talks – najveći događaj o ljudskim pravima mladih u Srbiji

Wed, 26 Oct 2022 12:41:58 GMT

Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava poziva mlade iz cele Srbije da se prijave za peti po redu Youth Rights Talks, koji se ove godine održava pod sloganom MIROM MIRIŠE. Cilj događaja je da mladima pruži prostor da slobodno iznesu i izraze svoje stavove o aktuelnim društvenim problemima, da se sagleda i čuje perspektiva mladih, njihovi lični pogledi, mišljenja, kao i lične priče.

Foto: YouthBG Centar

Ovogodišnja centralna tema YRT je mir, prakse mirovnog aktivizma i mehanizmi izgradnje održivog mira sa posebnim fokusom na ulogu mladih u očuvanju mira i sigurnosti. Zajedno ćemo otvoriti pitanja koja se tiču aktuelnih svetskih dešavanja, (ne)mira i nasilja u kući i porodici, mobinga na poslu, govora mržnje na društvenim mrežama, rodne dimenzije nasilja, mladima kao nosiocima pomirenja, kao i problemom narastajuće stope femicida, nudeći moguća rešenja u ovom polju.

Poziv je otvoren za sve mlade koji žele da učestvuju kao govornici/ce ili publika. Rok za prijavu je do 29. oktobra putem ovog linka: https://forms.gle/h8LdME9x3PmyNi5s7

Izgradnja mira je goruća tema u doba kada se svet suočava sa najvećim brojem nasilnihkonflikata još od 1946. godine. U ovom trenutku, oko 100 miliona ljudi u svetu prisilno je raseljeno, a četvrtina svetske populacije2 živi u konfliktom pogođenim područjima. Baš zato, Youth Rights Talks je jedinstvena prilika da se o ovoj važnoj temi uspostavi dijalog sa mladima iz cele Srbije, kao i sa predstavnicima institucija, medija, omladinskih i organizacija civilnog društva.

Youth Rights Talks se održava 2. novembra 2022. godine u Prostoru Miljenko Dereta u Beogradu (Dobračina 55) i okupiće mlade, aktiviste/nje, predstavnike/ce institucija, organizacija, i medija.

Youth Rights Talks 2021 organizuje Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava u saradnji sa Timom Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji.

Digitalno seksualno uznemiravanje (ni)je manje opasno?

Thu, 20 Oct 2022 11:06:06 GMT

Od pojave interneta i popularnosti društvenih mreža, seksualno uznemiravanje je sve prisutnije u onlajn sferi. Iako se na internetu dešava znatno češće, tome se posvećuje manje pažnje jer žrtva i počinilac nemaju fizički kontakt, a i društvo i dalje ne pridaje dovoljan značaj raznim dešavanjima u virtuelnom svetu, i to ne samo kada je reč o nasilju.

Foto: Pixabay

Ipak, na internetu je veoma lako doći do ličnih podataka, te ovaj vid uznemiravanja nije nimalo bezazlen jer u svakom trenutku može da pređe i u oflajn sferu, što se neretko i dešavalo.

Anketa sprovedena na društvenoj mreži Instagram za potrebe pisanja ovog teksta pokazala je da je nešto više od polovine ispitanika doživelo seksualno uznemiravanje na internetu (56 odsto). Od 207 ispitanika, 149 bile su devojke uglavnom u dvadesetim godinama. Čak njih 101 doživelo je neki vid uznemiravanja. Međutim, seksualno uznemiravanje se događa i muškarcima, što govori činjenica da je njih 14 od 58 takođe bilo u ovakvoj situaciji. Svega 29 odsto ispitanika zna kome da se obrati ukoliko ga neko seksualno uznemirava na internetu, a tek 2 odsto njih je prijavilo osobu koja ih je uznemiravala nadležnoj službi.

Iako su u većini slučajeva žrtve žene, a počinioci muškarci, nije retkost da muškarci dobijaju uznemirujuće poruke od drugih muškaraca ili žena.

Nikola Đurić kaže da mu se desilo nekoliko puta da mu muškarci šalju neprikladne poruke i fotografije.

– Takve poruke sam odmah brisao i blokirao pošiljaoca. Jedini put kad sam se upustio u raspravu sa nekim bilo je sa devojkom sa kojom sam prekinuo kontakt, ali mi je ona međutim nakon godinu dana pisala kako bi njen prijatelj koji je političar želeo da me upozna i da mu se sviđam. Iako sam joj objasnio da nisam zainteresovan, nastavila je sa porukama sličnog sadržaja te sam joj rekao da ću se, ukoliko ne prekine, obratiti nekome od nadležnih. Tada je prestala – kaže Nikola.

Onlajn seksualno uznemiravanje je proganjanje ili neprimereno slanje tekstualnih, foto ili video poruka korisnicima putem interneta. Neke stvari su se normalizovale do tog nivoa da neke osobe ni ne umeju da prepoznaju kada su seksualno uznemiravane. Ukoliko nekome druga osoba šalje neželjene nage fotografije, postavlja pitanja iz sfere seksualnosti ili daje neprimerene seksualne komentare, podstiče na neželjene seksualne aktivnosti, izlaže nekoga pornografiji bez pristanka, ponižava zbog seksualnosti i slično – to je sve seksualno uznemiravanje.

Foto: Ilustracija

Postoje različite vrste onlajn seksualnog uznemiravanja. Gruming je nešto što uglavnom rade stariji muškarci koji kontaktiraju mlađe devojke kako bi stekli njihovo poverenje komplimentima, pažnjom, poklonima pa i novcem ih često „pripremaju“ za susret uživo. Ucenjivanje je, takođe, česta pojava, bilo pretnjama nasiljem ili osvetničkom pornografijom. Slanje neželjenih pornografskih sadržaj, neprihvatanjem „ne“ kao odgovora i navalentnost su još neke od formi seksualnog uznemiravanja.

Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra u Beogradu naglašava da digitalno seksualno uznemiravanje može biti jednako opasno kao i ono koje se dešava oflajn.

– Posledice mogu biti nesigurnost, uznemirenost, uplašenost, neprijatnost, manjak samopouzdanja, teškoće prilikom spavanja, problemi sa ishranom, pa čak i odluka da se isključimo sa Interneta u potpunosti. U drastičnim situacijama neke žene, posebno mlađe, razmišljaju i o samoubistvu, ili to i učine – ističe ona.

Zašto se ne prijavljuje?

Mali broj osoba shvata opasnost ovog vida nasilja, jer je ono toliko prihvaćeno da prolazi kao nešto što se svakodnevno dešava. Statistika organizacije Rainn pokazuje da se u Americi na svakih 68 sekundi desi seksualno zlostavljanje.

Pavlović smatra da je odgovor na to zašto se ovaj vid nasilja ne prijavljuje gotovo identičan odgovoru zašto žene generalno ne prijavljuju nasilje.

– Reč je kompleksnom fenomenu na koji utiču i trenutno (psihološko) stanje žene (kapaciteti za prepoznavanje ponašanja kao nasilnog, nedostatak znanja o tome koja su joj prava pred institucijama, spremnost za ulazak u institucionalni proces i sl.), kao i generalno nepoverenje u institucije – dodaje ona.

Prošle godine je društvena mreža Tviter eksplodirala od objava pod heštegom #nisamprijavila koji je započela Nina Stojaković. Za dva dana je bilo preko 15.000 objava devojaka i žena iz Srbije koje su doživele neki vid seksualnog nasilja. Kasnije se pojavio i hešteg u muškom obliku #nisamprijavio. Svakako, većina razloga za neprijavljivanje je bila ta da ih je zlostavljao neko blizak, otac, rođak.

Mnogo njih nije ni razumelo šta im se dešava jer su bili premladi i naravno tu je nepoverenje u nadležne institucije koje vrlo često ignorišu i odbacuju ovakve prijave. Uvek postoji i momenat straha od nasilnika ili sramote jer se u velikom broju slučajeva krivi žrtva za samo zlostavljanje. Iako se retko prijavljuju jer se retko reaguje na slučajeve zlostavljanja koji se dešavaju u stvarnom svetu, ne može se očekivati da se prijavljuju i ozbiljno shvataju slučajevi koji se dešavaju onlajn i kojih je nebrojeno više. Dešavalo se da policija na prijavu kaže da nemaju osnove za reagovanje jer se „ništa konkretno nije desilo“.

Foto: Pixabay

Kada se neko odvaži i napravi korak da prijavi uznemiravanje, češće će dobiti negativne komentare nego one pozitivne. To dovoljno objašnjava zašto se zlostavljanja prećutkuju. Osvrnućemo se na primer od pre mesec dana, slučaj Wolt dostavljača. Naime, dostavljač kompanije Wolt je zloupotrebio svoj položaj zahvaljujući kojem je imao pristup podacima devojke kojoj je dostavio hranu, što je i iskoristio naknadno poslavši joj sms poruku. Iako poruka nije bila u seksualnom kontekstu svakako je bila neprimerena i očigledno uznemirujuća devojci koja je dostavljača odmah prijavila kompaniji. To je rezultiralo njegovim otkazom, a potom je opet poslao devojci poruku da joj „zahvali“ što ga je prijavila.

Devojka koja ga je prijavila i koja je želela da ostane anonimna je rekla da je namerno okačila poruke sa sve njegovim brojem telefona kako bi ljudi međusobno delili, ali smatra da se situacija malo otrgla kontroli.

– Ja sam planirala njega da prijavim nakon prve poruke, da on istrpi posledice i da se na tome završi priča, ali nakon druge poruke sam htela da svi znaju za to, jer je čist bezobrazluk nabijati nekome krivicu za svoje postupke – ističe ona.

Ovaj slučaj je u neverovatno kratkom vremenu dospeo do svih medija, gde je izbila rasprava ko je u pravu. Najproblematičnije je to što je dostavljač dobio ogromnu podršku, kako muškaraca tako i žena. Mnogi nisu ni svesni da je i ovo vid zlostavljanja koji mogu da prijave i da imaju prava na to. Ovo je pokazatelj stepena normalizovanosti ove društvene pojave.

Slučaj Telegram

Prošle godine je otkriveno postojanje grupa na platformi Telegram, od kojih je jedna brojala čak preko 36.000 muškaraca sa Balkana, u kojoj su delili eksplicitne fotografije, snimke, imena i adrese devojaka bez njihovog pristanka. Grupa jeste ugašena, ali to nije sprečilo nastajanje novih grupa sa sličnim sadržajima. Ovo ne samo da je povreda intimnosti i časti, radi se o krivičnim postupcima za koje su propisane i zatvorske kazne.

Pored osvetničke pornografije, delile su se i fotografije maloletnih devojaka. Osvetnička pornografija je nažalost česta pojava koja najčešće pogađa žene. Dobrovoljno slanje eksplicitnih fotografija nije neka novost, a ukoliko žena to uradi, svakako ne očekuje da se taj sadržaj deli dalje i to ne podrazumeva saglasnost za širenje istog. I onda kada se desi takva situacija, reakcija javnosti ulavnom bude: „Šta je očekivala kada je slala takve slike?“, „Kako nije znala bolje?“ i slično, a veoma retko se krivi muškarac koji je taj sadržaj podelio. Ovde je u pitanju okrivljavanje žrtve takozvani „victim blaiming“ koji je česta pojava i u slučajevima silovanja („Kakvu je odeću nosila?“ „Šta je tražila tako kasno napolju?“) umesto okivljavanja pravog krivca. Međutim, isto nije strano deljenje pornografskih sadržaja koji su nastali bez znanja žrtve. U tom slučaju nije baš toliko lako svaliti krivicu na žrtvu.

Iz Autonomnog ženskog centra ukazuju da se devojke i žene koje su preživele digitalno seksualno uznemiravanje mogu obratiti svim ženskim organizacijama, anonimno i poverljivo, i tu mogu dobiti psihosocijalnu podršku i informisanje o pravima. S obzirom na to da je polno uznemiravanje krivično delo, ono se može prijaviti i policiji i tužilaštvu, kao i posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Isto tako i muškarci mogu prijaviti slučajeve uznemiravanja policiji i tužilaštvu.

Vlada Republike Srbije je uz podršku Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu pokrenula projekat, platformu „Čuvam te“ za prevenciju i suzbijanje nasilja koje uključuje decu, gde se između ostalog mogu prijaviti i slučajevi digitalnog seksualnog uznemiravanja.

Neki od brojeva telefona na koje se može prijaviti digitalno seksualno nasilje:
Policija 192
SOS Ženski centar u Novom Sadu 021/422-740
Autonomni ženski centar u Beogradu 0800-100-007

Konkurs za učešće u programu plaćenih praksi za studente novinarstva

Tue, 03 May 2022 08:05:27 GMT

Slavko Ćuruvija fondacija poziva studente i studentkinje novinarstva da se prijave za program plaćene studentske prakse u partnerskim medijima Fondacije.

Foto: www.slavkocuruvijafondacija.rs

Stipendija podrazumeva dvomesečnu plaćenu praksu u informativnim redakcijama lista Danas, Novinske agencije Fonet, Cenzolovke, novosadskog Radija 021 i leskovačkog portala JugPress. (Jugpress će angažovati studenta/kinju Niškog univerziteta koji tokom prakse boravi u Leskovcu, Nišu ili Vranju)

Za one koji budu primljeni na praksu obezbeđena je mesečna stipendija u iznosu od 200 američkih dolara bruto, u dinarskoj protivvrednosti.

Za program plaćenih studentskih praksi mogu da se prijave studenti novinarstva III i IV godine studija novinarstva na univerzitetima u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Pet najboljih biće izabrano da učestvuje u programu, svako u po jednom od pet partnerskih medija.

Program plaćenih studentskih praksi podrazumeva dnevni praktični angažman u partnerskim redakcijama na definisanju i realizaciji novinarskih zadataka, u saradnji sa urednicima. Angažman će biti prilagođen obavezama studenata na fakultetima. Izabrani studenti imaće mentorsku podršku urednika i novinara u partnerskim medijima. Uspešni kandidati će dobiti priliku da steknu neposredno iskustvo u praćenju događaja i proizvodnji informativnih medijskih sadržaja.

Program prakse biće realizovan u periodu od 1. jula do 31. avgusta 2022. godine. Praksa se odvija u redakcijama partnerskih medija. Partnerski mediji ostavljaju mogućnost da, ukoliko se eipidemiološki uslovi u vezi sa kovidom 19 pogoršaju, program rada prebace na online režim.

Zainteresovani studenti treba da pošalju motivaciono pismo i CV na adresu konkurs@slavkocuruvijafondacija.rs, najkasnije do 15. maja 2022. u 23.59. Prijave koje stignu nakon navedenog roka ili budu nepotpune, neće biti uzete u razmatranje.

Konkurs za mlade „Šta nam teško”

Tue, 24 Aug 2021 13:54:15 GMT

U toku je poziv za prijavu projekata na konkurs „Šta nam teško” koji omogućava mladima (od 15 do 30 godina) da dobiju finansijsku i mentorsku podršku za realizaciju ideja koje odgovaraju na potrebe lokalne zajednice. Akcije mogu biti ekološke, obrazovne, socijalne, tj. posebno usmerene ugroženim grupama ljudi, kao i kampanje, kulturni programi i mnoge druge.

Foto: Pokret gorana Vojvodine (PGV)

Konkurs je, po rečima jednog od njegovih mentora Marije Petrović, sigurna zona za mlade da se oprobaju u organizovanju aktivnosti na nivou svojih lokalnih zajednica ali i dobra vežba da uoče probleme i pronađu rešenja uz finansijsku podršku i uz pomoć mentora.

Za učešće u programu se mogu prijaviti neformalne grupe od minimalno pet osoba od 15 do 30 godina koje su državljani i borave na teritoriji Srbije, među kojima se jedna od njih izdvaja kao zvaničan predstavnik tj. predstavnica grupe (mora biti punoletan/na) i koje su direktno odgovorne za pripremu i realizaciju projekta koji predlažu, kao i udruženja mladih, čiji Upravni odbor ima minimum 2/3 mladih od 15 do 30 godina.

Poziv za prijavu projekata započeo je u julu i trajaće se do 15. novembra ili do utroška sredstava. Kroz konkurs, koji je u okviru programa „Mladi su zakon 2021”, biće podržano ukupno 130 omladinskih volonterskih projekata širom Srbije u iznosu od 20.000 do 42.000 dinara po projektu.

Detalje o konkursu možete pronaći ovde: https://mladisuzakon.rs/stanamtesko-konkurs/
Digitalni formular možete pronaću ovde: https://istrazivaci.wufoo.com/forms/mwybndp1cabozq/
Kontakte mentora možete pronaći ovde: https://mladisuzakon.rs/partneri-i-mentori/

Konkurs „Šta nam teško” sprovode Mladi istraživači Srbije u partnerstvu sa Pokretom gorana Vojvodine iz Sremskih Karlovaca, CeGraD-om iz Obrenovca, TIM 42 iz Leskovca, GM Optimist iz Gornjeg Milanovca uz podršku Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije. Pokret gorana Vojvodine je zadužen za Severnobački, Severnobanatski, Zapadnobački, Južnobački, Srednjobanatski i Sremski okrug.

Regionalni nagradni konkurs Spasimo putopis

Mon, 18 Jan 2021 17:38:04 GMT

Treću godinu zaredom, Klub putnika raspisuje regionalni nagradni konkurs „Spasimo putopis“. Svaki autor ima pravo da priloži najviše tri priče bez minimalne i maksimalne dužine, a tri najbolja rada, po proceni žirija, biće novčano nagrađeni.

Foto: Lazar Pašćanović

Definišući putopis u najširem mogućem smislu, Klub putnika pruža kandidatima slobodu da pišu „od geološke studije do ljubavne price”, gde putovanje služi kao odskočna daska da autori ispričaju neku svoju priču.

„Pišite o nečemu što vam se dogodilo, bilo to u spoljašnjem ili unutrašnjem svetu. Manje se bavite opisima već milion puta opisanih mesta, a više opisima svojih unutrašnjih pejzaža, o kojima niko sem vas nije kompetentan da govori. Putovanje je tu samo izgovor za stvaranje, dekor za priču. Kreativni rad može biti dobar način da svoja osećanja, čak i ona najteža, kanališemo u nešto produktivno”, poručuju iz uredništva Kluba putnika.

Članovi ovogodišnjeg žirija su Lana Bastašić, Lazar Pašćanović, Nikola Kuprešanin, Pavle Aleksić, Slađana Nina Perković i Uroš Krčadinac. Sve priče koje uđu u uži izbor dobiće komentare od članova žirija koji zadržava pravo da ne proglasi pobednika, ili da proglasi samo prvo, drugo ili treće mesto. Rezultati će biti objavljeni 15. marta na sajtu Kluba putnika, a prednost imaju radovi nastali radi ovog konkursa, a potrebno je naznačiti da li je putopis ranije objavljivan.

Prva nagrada iznosi 200 evra, druga 100, a treća 50. Neke od priča koje uđu u užu selekciju biće objavljene na sajtu Kluba putnika, uz dozvolu autora, a takođe postoji mogućnost da najbolji radovi budu uključeni u neku od budućih štampanih antologija.

Radovi se šalju najkasnije do 15. februara na adresu klubputnika.kontakt@gmail.com, u poruci naslovljenoj „Konkurs 2021.”

Otvoren konkurs za izložbu grafičkih radova na temu „Proces“

Mon, 17 Aug 2020 14:00:36 GMT

PDP konferencija u saradnji sa projektom Novi Sad – Evropska prestonica kulture raspisala je konkurs za izložbu grafičkih radova na temu „Proces“. Dizajneri, ilustatori i drugi vizuelni stvaraoci pozvani su na promišljanje procesa kroz koje prolaze tokom stvaranja, ali i procese koji su uticali i utiču na stvaranje njih kao autora.

Foto: PDP Conference

Krajnji rok za prijavu je 1. septembar 2020. godine, a svaki autor može dostaviti najviše tri grafička rada na imejl adresu plakat@pdp.rs. Konkurs je internacionalnog karaktera i otvoren je za sve zainteresovane svih obrazovnih profila.

Izabrani radovi biće predstavljeni na izložbi u okviru Dizajn paviljona od 2. oktobra u Novom Sadu i u okviru PDP konferencije od 16. do 18. oktobra. Svaki učesnik čiji rad bude izložen na konferenciji dobiće sertifikat o učešću na izložbi, dok tri najbolja rada dobijaju priznanja.

PDP konferencija 12 godina unazad okuplja vizuelne stvaraoce sa ciljem da putem predavanja, radionica i izložbi edukuje publiku u oblastima kreativnih medija, kao i da putem konkursa promoviše rad studenata i mladih autora.

Konkurs za Reviju kratkometražnog filma

Sun, 28 Apr 2019 00:12:40 GMT

Pozivaju se mladi autori i autorke da svoja kratkometražna ostvarenja pošalju na konkurs za Reviju festivala „Bečej noću“, najkasnije do 25. maja. Selekcija će biti objavljena do 4. juna, a pobednik će dobiti i novčanu nagradu.

U okviru festivala ,,Bečej noću’’, koji počinje 14. juna, biće održana Revija kratkometražnog filma na kojoj će biti prikazano do deset filmova. Ovaj događaj je od prošle godine sastavni deo festivala u okviru kojeg se, pored velikih koncerata rokenrol bendova (ali i rege, pank i ska sastava), organizuje i međunarodna likovna kolonija i drugi prateći sadržaji.

Na Reviji kratkometražnog filma mogu da učestvuju filmski autori iz Srbije, studenti, amateri i svi oni koji žele da se oprobaju u stvaranju sedme umetnosti. Prema rečima direktora Gradskog pozorišta i organizatora festivala Zdravka Petrovića, vodeća ideja je da se okupi što veći broj mladih umetnika, ali na taj način da i oni aktivno učestvuju u festivalu.

– Naša želja je da na ovakvom festivalu okupimo umetnike iz Srbije i regiona i da jedni drugima budemo podrška – da gledamo kvalitetna umetnička ostvarenja, filmska, likovna i muzička, i da sa umetnicima iz različitih sredina razmenimo ideje o budućim programima festivala – rekao je Zdravko Petrović za Odjek.

Za Reviju će biti selektovano do 10 filmova, a u obzir dolaze svi krakometražni igrani, dokumentarni i animirani filmovi u trajanju do 30 minuta, a snimljeni u perodu od 2017. do 2019. godine.

Selektorka Sonja Petrović, pozorišna i filmska rediteljka, rekla je da će se potruditi da u selekciju budu uvršteni oni filmovi koji predstavljaju novu generaciju filmskih umetnika i koji nisu pali u klopku forme, već sadržaja.

– Kratkometražni filmovi u Srbiji su najčešće vezani za period učenja o filmu, zbog čega su nezaobilazni korak pre dugog metra, čemu svi manje ili više teže. Nastojaću da u selekciju budu uvršteni filmovi koji su hrabri tematski, ali i u izražaju. Na moj sud neće uticati nivo produkcije, nego količina nadražaja koji prelazi ,,rampu”. Snimati film je jedan veliki podvig, zato treba podržati mlade filmske autore koji su pošli na ovaj težak put – rekla je selektorka i dodala da teži ka tome da nagrada ode u ruke nekome ko će je iskoristiti za lično usavršavanje.

Revija kratkometražnog filma biće održana prve večeri Festivala, 14. juna, a pobednika očekuje i novčana nagrada u iznosu od 50.000 dinara.

Filmove slati na adresu rkf.becejnocu@gmail.com putem uobičajenih servisa (WeTransfer, SendSpace, Google Drive…) ili linkove (Youtube ili Vimeo linkovi u visokoj rezoluciji). Uz prijavu potrebno je priložiti i podatke o autorskom timu i kratak sinopsis.

Dodatne informacije mogu se dobiti na: pozoristebecej@gmail.com ili 062 282 062.

Radionica za izveštavanje o izborima

Thu, 25 Apr 2019 11:11:18 GMT

Edukativna radionica za mlade novinare na temu izveštavanja o izborima biće održana 13-17. maja u Beogradu (Francuska 5/II), a organizuju je Asocijacija medija i Deutsche Welle Akademie.

Photo: ASMEDI

Tokom petodnevne radionice, učesnici će moći da razgovaraju sa političarima, prate simulaciju debate, učestvuju na konferenciji za novinare, igraju video igricu „Postani predsednik“, i da crtaju stripove sa Markom Somborcem.

– Izbori i izveštavanje o njima su neminovnost za gotovo svakog novinara, bar jednom u karijeri. Međutim, izborni proces i izveštavanje o njemu ne moraju da budu dosadni i suvoparni – navodi se u pozivu.

Cilj radionice je da svi učesnici steknu neophodno znanje i veštine za kvalitetno i potpuno izveštavanje o izborima u svim fazama, od raspisivanja, preko kampanje do izbornog dana. Zainteresovani se mogu prijaviti do osmog maja putem mejl adrese edukacija@asmedi.org.

Poziv za učešće na festivalu „On the Record“

Wed, 24 Apr 2019 01:18:13 GMT

Pozivaju se studenti novinarstva da se prijave na 6. Međunarodni festival „On the Record“, koji će biti održan od 13. do 15. septembra 2019. godine u Novom Sadu u okviru Letnje škole novinarstva i projekta “Nove tehnologije – nove odgovornosti”.

Na festivalu su zastupljene sledeće kategorije:

а) TELEVIZIJSKE FORME do 10 minuta

b) RADIJSKE FORME do 10 minuta

c) ISTRAŽIVAČKI TEKSTOVI namenjeni objavljivanju/objavljeni u ŠTAMPANIM ili ONLAJN MEDIJIMA.

Međunarodni stručni žiri samostalno odlučuje i dodeljuje nagrade festivala. Sačinjavaju ga troje eminentnih novinara iz regiona.U svim kategorijama takmičarskog programa festivala dodeljuju se prva, druga, treća i nagrada publike.

Svaka obrazovna institucija može konkurisati u takmičarskom programu sa više studentskih radova, ali studenti samostalno samo sa jednim radom u jednoj od navedenih takmičarskih kategorija.

Prijave za učešće na festivalu podnose se najkasnije do 1. septembra 2019. godine. Prijavni formular može se preuzeti sa sajta Odseka za medijske studije.

Popunjen prijavni formular poslati elektronskim putem na e-mail adresu on.the.record021@gmail.com. Video i audio radovi se takođe šalju elektronskim putem preko odabranog fajl hosting servisa (wetransfer, dropbox i dr).

Prijavu mogu poslati studenti/autori, mentori i visokoškolske ustanove.

Prijavljeni radovi za festival produkciono ne mogu biti stariji od dve godine.

Organizator ima pravo da javno prezentuje sve prispele radove prema svojim potrebama, što je definisano i prijavom za učešće na festival koju popunjava svaki od učesnika. Za učešće na festivalu organizator učesnicima ne naplaćuje kotizaciju.

Organizator zadržava pravo korišćenja festivalskih radova i njihovih delova u svrhu promocije i prezentacije festivala. Po završetku festivala, nagrađeni radovi mogu biti objavljeni u nekoj od medijskih kuća sa kojim festival postigne dogovor o emitovanju, kao i na našem portalu.

Ukoliko rad učesnika bude nagrađen, autor se prijavom na festival obavezuje da prisustvuje svečanom uručenju nagrada. Ukoliko je autor nagrađenog priloga sprečen da dođe na svečanu dodelu nagrada, dužan je da na vreme o tome obavesti organizatora festivala.

Troškove smeštaja i hrane učesnika tokom festivala snosi organizator. Troškove putovanja učesnici snose samostalno.

Više informacija o prethodnom izdanju festivala pronađite na našem sajtu i na Fejsbuk stranici festivala.

Radionica o zaštiti ličnih podataka

Wed, 27 Mar 2019 16:23:22 GMT

Radionica za predstavnike onlajn medija o primeni nove regulative koja uređuje zaštitu podataka o ličnosti (GDPR) biće održana u ponedeljak, prvog aprila u Medija centru Vojvodine, sa početkom u 11 časova.

Photo: Tirza Van Dijk

Četvoročasovna radionica namenjena je upoznavanju sa novim regulatornim okvirom zaštite podataka o ličnosti, kroz situacije tipične za medije, a na osnovu rezultata istraživanja Share Fondacije. Takođe, učesnici će se baviti pitanjem koliko je Srbija spremna za GDPR i novi Zakon, koji je stupio na snagu krajem novembra 2018.

Predavač je Đorđe Krivokapić, a zainteresovani za radionicu prisustvo mogu potvrditi do 28. marta putem adrese info@mirc.rs.

Program organizuju Asocijacija online medija i USAID projekat jačanja okruženja za održivost medija.

Letnja škola slovenskih jezika

Mon, 11 Mar 2019 10:06:30 GMT

Intenzivan kurs češkog jezika i kulture biće održan na nekoliko univerziteta u Češkoj (Prag, Brno, Plzenj) u periodu između jula i septembra, a u trajanju od tri do četiri nedelje.

Photo: Eliabe Costa

Letnja škola nudi kurs češkog jezika na različitim nivoima, seminare o češkoj književnosti, kulturi i istoriji, slobodne aktivnosti koje se odnose na pozorišne, muzičke i plesne performanse, putovanja i tako dalje.

Stipendija uključuje besplatan smeštaj i ishranu, pokriva troškove kursa i materijala za učenje, ulaz na kulturne događaje i putovanja u organizaciji Letnje škole, kao i troškove gradskog prevoza. Polaznici sami plaćaju transport, vizu i osiguranje.

Rok za prijavu je 31. mart, a dodatne informacije, zajedno sa prijavnim formularom, nalaze se OVDE.

Konkurs za izveštavanje o siromaštvu

Tue, 19 Feb 2019 14:44:53 GMT

Evropska mreža protiv siromaštva raspisala je konkurs za Nacionalnu nagradu za dostojno izveštavanje o siromaštvu i socijalnoj isključenosti.

Photo: Mukesh Jain

U razmatranje će ući novinarski radovi koji na dostojan i nesenzacionalistički način izveštavaju o siromaštvu, njegovim uzrocima i različitim oblicima, sa poštovanjem prema osobama koje žive u siromaštvu.

– Nacionalnom nagradom za dostojno izveštavanje EAPN Srbija želi da utiče na unapređenje kvaliteta medijskog praćenja fenomena siromaštva i socijalne isključenosti u Srbiji, podizanje svesti opšte javnosti o životu osoba sa iskustvom siromaštva, kao i da nagradi i dodatno motiviše novinare koji kroz svoje radove/priloge na dostojan način izveštavaju o siromaštvu – navodi se u pozivu.

Radovi prijavljeni na konkurs moraju biti objavljeni u štampanim, elektronskim ili onlajn medijima od nacionalnog, regionalnog i lokalnog značaja, u periodu od 1. februara 2018. do isteka konkursa, 28. februara 2019.

Nagrada će biti dodeljena u martu ili aprilu ove godine, a o pobednicima će odlučivati žiri sastavljen isključivo od osoba s iskustvom siromaštva i socijalne isključenosti. Ova nagrada dodeljuje se drugi put u Srbiji.

Prijavni obrazac nalazi se na OVOM LINKU, a dodatne informacije mogu se dobiti na adresi protivsiromastva@gmail.com.

Istraživački radovi o EU

Thu, 24 Jan 2019 12:39:57 GMT

Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) poziva studente, diplomce i mlade istraživače da se prijave na konkurs na temu Evropske unije.

Photo: KOMS

KOMS želi da podstakne studente i mlade istraživače da se kroz istraživanje upute u funkcionisanje Evropske unije, njenih institucija, u proces evropskih integracija i dokle je stigla Srbija u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Teme radova su potpuno otvorene i istraživači mogu da obrade bilo koju temu koja ima veze sa EU. Temu nije potrebno prijavljivati.

Ovaj konkurs je podsticaj svim mladima da objave svoj prvi naučni rad, ali i prilika za sve mlade istraživače koji se bave EU i evropskim integracijama da objave svoje radove.

Komisija koju će formirati KOMS izabraće najboljih deset radova i objaviti ih kao zbornik u elektronskom formatu, čime zainteresovani kandidati imaju mogućnost da budu objavljeni u zborniku koji će biti katalogizovan i imati međunarodni broj publikacije.

Najbolja tri rada biće nagrađena i novčano, i to u iznosu od 25.000 dinara za prvo mesto, 15.000 za drugo i 10.000 za treće.

Moguće je slati i koautorske radove (do 3 autora). Istraživači mogu da šalju originalne naučne radove, pregledne radove i osvrte. Svakako su pozvani da pišu istraživačke radove, odnosno da radove problematizuju, postave istraživačko pitanje i hipotezu i razviju argumentaciju.

Konkurs je otvoren do 31. marta 2019. godine do 23:59. Za prijavu na konkurs potrebno je poslati CV sa spiskom objavljenih radova (ukoliko postoji) i rad na e-mail adresu: office@koms.rs.

Rad mora da sadrži sve navedene elemente:

•   Ime i prezime autora/ke (e-mail adresa autora/ke u footnote 1 zakačena na ime i prezime)
•   Afilijacija (ukoliko postoji)
•   Sažetak rada u obimu do 1000 karaktera (sa razmacima)
•   Do pet ključnih reči
•   Integralni deo rada između 20 000 i 30 000 karaktera (sa razmacima) – bez sažetka i spiska bibliografije
•   Sažetak na engleskom jeziku u obimu do 1000 karaktera (sa razmacima)
•   Do pet ključnih reči na engleskom jeziku.
•   Radovi se pišu na latinici sa standardnim oblikovanjem i fontom (font – Times New Roman, veličina – 12, prored – 1,5 linija) i dostavljaju se u word formatima.

Sve dodatne informacije nalaze se na OVOM sajtu.

Nagradni konkurs „Spasimo putopis“

Thu, 24 Jan 2019 12:21:26 GMT

Klub putnika raspisao je regionalni književni konkurs u cilju očuvanja putopisne forme, a rok za predaju radova je 15. februar.

Photo: Lazar Pašćanović

Satelitske mape, milijarde fotografija, dokumentarci o svim mogućim kulturama i fenomenima, onlajn arhive naučnih radova, digitalizovani muzeji, galerije i biblioteke – sve je lako dostupno i najvećim delom besplatno. Lakoća putovanja i dostupnost informacija učinili su putopisanje suvišnim. Putopis je postao, u bukvalnom smislu, tehnološki višak.

– Klasičan reportažni putopis je na izdisaju. Oboleo je od podmukle, smrtonosne bolesti: dosadan je. Vreme je da mu pomognemo – navodi se u pozivu.

Za konkurs postoje dve smernice: da bude drugačije i da ima autorski pečat. Putovanje je najširi okvir, izgovor za stvaranje, polazna tačka za pričanje priče. Traže se putopisi koji su drugačiji, smeli, eksperimentalni; koji zalaze u fikciju, poeziju, etnologiju, antropologiju, esejistiku, ilustraciju ili strip.

Svaki autor može poslati najviše tri rada, neograničene dužine. Prednost imaju oni koji su nastali radi ovog konkursa, te se učesnici mole da naznače ukoliko je putopis ranije objavljivan. Može biti upotpunjen fotografijama, ali one neće biti ocenjivane.

Žiri sačinjava uredništvo Kluba putnika, koji zadržava pravo da ne proglasi pobednika, ili da proglasi samo prvo, samo drugo ili samo treće mesto. Prva nagrada iznosi 200 evra, druga 100, a treća 50. Svi radovi koji uđu u užu selekciju biće objavljeni na sajtu Kluba putnika, a postoji mogućnost da najbolji budu uključeni u neku od budućih štampanih antologija.

Slanjem svojih radova na konkurs dajete pravo Klubu putnika da ih objavi na sajtu i u potencijalnim štampanim publikacijama, isključivo u neprofitne svrhe.

Radovi se šalju na adresu klubputnika.kontakt@gmail.com, u poruci naslovljenoj "Konkurs 2019". Rezultati će biti objavljeni u roku od mesec dana po zatvaranju konkursa na OVOM sajtu.

"Živimo u Srbiji" nije razlog za neprofesionalizam

Fri, 18 Jan 2019 01:11:15 GMT

U nedavnoj poseti nemačkim televizijama Deutsche Welle (DW) i Phoenix, ali i italijanskom javnom servisu RAI, njihovi novinari i urednici predstavili su mi neke od primera dobre prakse. Tokom čitavog boravka, nad glavom mi je lebdelo pitanje – Šta bi od ovoga bilo primenljivo u Srbiji?

Pored neminovnih razlika u ekonomskom i političkom sistemu – iako sve tri države imaju demokratski status, u praksi se bitno razlikuju – postoje delovi medijskih modela u ove tri inostrane stanice koje bi televizije u Srbiji mogle da preuzmu i prilagode, te da svoje programske sheme, ali i pristup informisanju, značajno poboljšaju.

Finansiranje

U periodu između 2013. i 2015. godine, u Nemačkoj je na snazi bio zakon koji je predviđao da sva domaćinstva koja poseduju radio i televizijske aparate moraju plaćati taksu. S obzirom na to da niko nije mogao ući u domaćinstvo i proveriti da li neko laže kada kaže da nema tv ili radio, građani su mogli da izbegavaju plaćanje ove pretplate, što je dovelo do finansijskih gubitaka i nedovoljnih sredstava za emitovanje programa.

Danas, kada se medijski sadržaj može konzumirati i putem smartfonova i tableta, radijske i televizijske stanice u Nemačkoj finansiraju se putem pretplata, i to u iznosu od 17.50 evra po domaćinstvu, nezavisno od broja članova. Za primaoce socijalne pomoći, taj iznos je umanjen ili su u potpunosti pošteđeni plaćanja. Institucija koja je zadužena za prikupljanje ovih taksi naziva se „Beitragsservice von ARD, ZDF und Deutschlandradio“.

Ovaj sistem može delovati komplikovano stranim državljanima koji privremeno borave u Nemačkoj, ali, sudeći po komentarima na različitim forumima, sve eventualne nepravilnosti se odmah po prijavi otklone. U svakom slučaju, ovaj način finansiranja pokazao se efikasnim, jer mediji imaju dovoljno sredstava da emituju kvalitetan sadržaj, nezavisni su u svom radu, ali znaju i da moraju opravdati poverenje građana.

S druge strane, među televizijama sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji, jedino se javni servisi delimično finansiraju od pretplata građana, koja se plaća preko računa za struju. Kako je predviđeno predloženim izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, naknade od početka ove godine iznose 220 dinara. To je ujedno i prvo poskupljenje taksi od 31. decembra 2015. godine.

Prema računici finansista RTS, približno oko 46 odsto prihoda u kasi javnog servisa potiče iz pretplata, oko 28 odsto je iz budžeta, a 26 odsto su sopstveni prihodi, koji uglavnom dolaze od marketinških usluga. Građani se plaćanju pretplate protive usled nepoverenja u medije i nezadovoljstva medijskim sadržajem, a razlozi tog nezadovoljstva ilustrovani su u istraživanju Libertarijanskog kluba Libek.

Takođe, prema rezultatima ovog istraživanja, svega 9.4 odsto ispitanika ima poverenja u medije u Srbiji, što je ogromna razlika u odnosu na podatke internacionalnih anketa, u kojima 96 odsto gledalaca DW-a, odnosno oko 150 miliona ljudi nedeljno, kaže da ima poverenja u ovog emitera.

Multikulturalnost

Deutsche Welle (DW) počeo je sa emitovanjem radio programa trećeg maja 1953. Godinu dana kasnije, uvrstio je prve strane jezike. U televizijsku mrežu uključio se 1992, a nedugo potom, proširio se i na internet. Danas, televizijski program emituje se na četiri jezika, sa raznovrsnim audio sadržajem, a na njihovom sajtu vesti se objavljuju na 30 jezika, uz prilagođavanje različitim društvenim mrežama.

U Bonu i Berlinu, DW broji oko 3.400 zaposlenih iz 60 različitih zemalja, što im daje za pravo da multikulturalnost smatraju jednom od svojih najvećih prednosti. Ova medijska kuća odustala je od emitovanja radijskog programa na različitim jezicima, jer smatra da su podkasti i društvene mreže prijemčivije platforme za obraćanje savremenoj publici. Prema rečima direktora Pitera Limburga, njihov fokus pomerio se sa prvobitnog obraćanja Nemcima na obraćanje globalnoj publici.

– Naš program usmeren je direktno na publiku širom sveta, više nego ikada. Želimo da se uključimo u dijalog sa njima. To radimo uz pomoć koprodukcije sa našim internacionalim partnerima, koji su sada srce našeg posla. Naš sadržaj se umnogome bazira na onome što je relevantno za naše ciljne grupe – kaže Limburg u intervjuu povodom obeležavanja 65. godišnjice postojanja DW.

S druge strane, Radio-televizija Vojvodine se u svojoj Misiji takođe ponosi „negovanjem i povezivanjem etničkih manjina u Vojvodini sa matičnim državama“, ali je njihov televizijski i radijski program striktno podeljen na emitovanje na srpskom, na mađarskom, i na jezicima nacionalnih manjina.

U dvema centralno-informativnim emisijama prikazanim krajem novembra na Prvom programu RTV-a analiziran je medijski diskurs, i utvrđeno je da nije bilo pomena nacionalnih manjina, niti bilo kojih drugih marginalnih grupa. Jedina TV emisija za koju se može reći da afirmiše multikulturalnost i da program emituje na jezicima nacionalnih zajednica, sa prevodom na srpski, zove se Paleta, a neki njeni segmenti prenose se i na Oradiju.

Međutim, i ta emisija ima svojih manjkavosti, objašnjava profesorka Smiljana Milinkov, koja na Odseku za medijske studije drži predmet Izveštavanje o drugom.

– To što postoji drugi televizijski i drugi i treći radijski program RTV-a ne znači da informacije na manjinskim jezicima ne bi trebalo da se emituju i na prvom programu, kako bi se oni koji govore većinski jezik upoznali sa različitim nacionalnim zajednicima koje žive u Vojvodini. Međutim, ni za Paletu se ne može reći da je primer interkulturalnosti, jer je svaka emisija na jeziku jedne nacionalne zajednice, umesto da recimo bude tematski, pa da se određena tema sagleda iz ugla različitih zajednica – smatra profesorka Milinkov i dodaje da, iako je odlično što postoje programi na brojnim manjinskim jezicima, bilo bi mnogo bolje kada bi dolazilo do većeg prožimanja različitih kultura.

Formati

Jedan od najrelevantnijih izvora informisanja o političkim dešavanjima u Nemačkoj jeste Phoenix televizija, koja se nalazi u Bonu. Tome u prilog svedoči i činjenica da se mnogi političari odlučuju da intervju ili izjavu daju isključivo ovoj stanici, koju potom drugi mediji citiraju. Njihovog prosečnog gledaoca čini stariji muškarac, što je sličnost sa gledaocima dužih političkih formata u Srbiji.

Međutim, bitnu razliku predstavlja to što, kada Phoenix negativno kritikuje nekog političara, ovaj to uvaži, imajući u vidu kredibilitet tog medija. U Srbiji, ipak, verovatnije je da će političar tužiti taj medij za klevetu ili povredu ugleda i časti, jer ako ih ne podržavaju, očigledno su protiv njih – zaboravljajući da je zadatak medija da izveštavaju nepristrasno i kritički.

Takođe, inovacija koja je uočena u italijanskom javnom servisu jeste 24časovni program emitovanja vesti pod sloganom: „All news. All new.“ Rai News24 počeo je sa radom 1999. godine i nudi uglavnom internacionalne vesti i one iz oblasti ekonomije. Kombinuje televiziju, internet i digitalnu tehnologiju.

Prvih godinu dana, program se emitovao uživo radnim danima, a vikendom reprizirao, da bi nakon dvehiljadite postao prvi kanal koji svih sedam dana u nedelji uživo emituje vesti. Ovo jeste jedan od smerova u kojem bi javni servisi u Srbiji mogli da se razvijaju, ali za sada o tome nema nikakvih naznaka.

Kako su pokazali rezultati istraživanja koje je sprovela Nova srpska politička misao (NSPM), više od polovine građana Srbije informiše se putem televizije, a trećina stanovništva tvrdi da najviše poverenja ima u Radio-televiziju Srbije. Imajući u vidu te podatke, ali i činjenicu da su televizije u Srbiji izgubile kontakt sa mladom publikom, neophodno je razmišljati o tome kako se kvalitet programa može unaprediti, a jedan od načina je upravo ugledanje na one koji su u tome uspeli – Rai, Deutsche Welle i Phoenix.

Ovaj tekst nastao je tokom posete Nemačkoj i Italiji u periodu 3-7. decembra, a u okviru projekta "Doživi EU" koji finansira Delegacija EU u Srbiji.

Portal „Hoću u pozorište“ traži saradnike

Tue, 20 Nov 2018 09:27:29 GMT

Portal „Hoću u pozorište“, koji se bavi pozorišnom scenom Srbije, raspisao je konkurs za saradnike na koji se možete prijaviti do 10. decembra.

Redakcija portala „Hoću u pozorište“ je grupa mladih volontera, koja već godinu i po dana prati svaki kutak pozorišne scene Srbije. Raspisali su poziv za sledeće pozicije:

1) Novinari/ke – želiš da pišeš o predstavama, intervjuišeš poznate glumce i reditelje, izveštavaš sa pozorišnih festivala širom Srbije, i imaš iskustva u pisanju

2) Lektori/ke – voliš jezik i vodiš računa o izražavnju i spreman/na da stilski i gramatički “zategneš” tekstove pre objave

3) Urednik/ca društvenih mreža – provodiš mnogo vremena na fejsu, instagramu i tviteru; upoznat/a si sa dinamikom društvenih mreža, a poseduješ kreativnost i spremnost da osmišljavaš objave koje bi privukle publiku; poznati su ti termini poput „Ad manager“, „Post boosting“, „Target audiencies“ „Followers interaction“ itd.

4) IT saradnik/ca – učiš veb programiranje, upoznat/a si sa HTML-om, CSS-om, PHP-om i tražiš priliku da naučeno primeniš na stvarnom živom sajtu

5) Fotograf/kinja – imaš oko za savršen kadar, umeš da fotografijama približiš likove i emocije, poseduješ opremu, a potreban ti je prostor za dokazivanje /pokazivanje

6) Grafički dizajner/ka – znaš da koristiš Ilustrator, Corel ili neki sličan grafički program, pratiš trendove u dizajnu, želiš i da kreiraš vizuale za društvene mreže i naš veb sajt.

Zainteresovani se mogu prijaviti popunjavanjem forme koja se nalazi OVDE. Za dodatne informacije, pošaljite mejl na kontakt@hocupozoriste.rs.

Najbolja fotografija u domaćim medijima

Sat, 10 Nov 2018 08:33:16 GMT

Centar za razvoj fotografije (CRF) u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije (UNS) raspisao je dvadeseti konkurs za izbor najbolje fotografije u domaćim medijima “Press Photo Srbija”.

Photo: Zoran Strika

Pravo učešća na konkursu imaju svi medijski fotografi, državljani Republike Srbije, koji su fotografije snimili u Srbiji tokom 2017. godine, kao i strani fotografi koji su fotografije snimili na teritoriji Republike Srbije 2017. godine.

Na konkurs se mogu slati samo radovi u digitalnoj formi, maksimalne veličine fajla 5Mb. Sve fotografije moraju imati na određen način popunjen file info, jer će se razvrstavati automatski. Detaljno vizuelno i tekstualno uputstvo za popunjavavanje fajl infa, kao i sve druge potrebne informacije i formulari mogu se preuzeti OVDE.

Radovi za konkurs šalju se na e-mail adresu: pressphotosrbija@gmail.com. Prijave traju do 18. novembra.

Konkurs za godišnje nagrade Udruženja novinara Srbije

Sat, 10 Nov 2018 08:55:25 GMT

Udruženje novinara Srbije (UNS) raspisuje konkurs za novinarske nagrade za 2018. godinu, za životno delo i za najbolje novinarske radove objavljene u medijima tokom prošle godine.

Ilustracija: Beta

Novinarski radovi koji su objavljeni u medijima u periodu od 10. decembra 2017. do 10. decembra 2018. godine, biće nagrađeni u sledećim kategorijama:

Nagrada za celoživotno stvaralaštvo, koja se dodeljuje za ukupan rad i zapažen doprinos novinarstvu.

Nagrada za uređivanje „Dimitrije Davidović“ dodeljuje se za najbolji godišnji uređivački koncept i ostvarenje.

Nagrada za novinarsko stvaralaštvo „Laza Kostić“ dodeljuje se prema oblicima novinarskog izražavanja, i to u kategorijama: vest i izveštaj, reportaža, fotografija i televizijski snimak, karikatura (i novinarska satira).

Nagrada „Bogdan Tirnanić“ dodeljuje se za komentar ili kolumnu.

Specijalna nagrada „Žika M. Jovanović“ dodeljuje se za doprinos istoriji štampe i novinarstva, za teorijske radove o novinarstvu i publicističko delo.

Zlatna povelja se dodeljuje se za dugogodišnji rad i doprinos novinarstvu i razvoj novinarske organizacije.

Nagrada “Aleksandar Tijanić” za borbenost u novinarskom izražavanju “Aleksandar Tijanić” dodeljuje se od 2015. godine, za tekstove, priloge objavljene u štampanim, elektronskim ili onlajn medijima, ali i za novinarski potez koji bi zavredeo ovu nagradu. Napomena: za razliku od prethodnih, za ovu nagradu mogu konkurisati novinarski radovi objavljeni u perodu od 28. novembra 2017. do 28. oktobra 2018. godine. Rok za slanje predloga je 28. novembar 2018. godine.

Pravo predlaganja i pravo učešća na konkursu imaju svi zainteresovani. Predlozi treba da sadrže jasno naznačen naziv nagrade za koju se konkuriše, obrazloženu kandidaturu i novinarske radove za koje su autori kandidovani (isečke ili fotokopije tekstova, tonske i video zapise - CD ili DVD).

Predloge za nagrade treba dostaviti najkasnije do 15. decembra 2018. godine, na mejl press@uns.org.rs, ili poštom u pet primeraka na adresu: Udruženje novinara Srbije, Resavska 28/I, 11 000 Beograd, sa naznakom „Za godišnju nagradu UNS-a“, dok je za nagradu „Aleksandar Tijanić“ piše naznaka „Za novinarsku nagradu Aleksandar Tijanić“. Predlozi se mogu dostaviti i lično, u sekretarijatu UNS-a.

Nagrade najuspešnijima u 2018. godini biće uručene na Dan UNS-a, 21. decembra, dok će ime dobitnika Nagrade „Aleksandar Tijanić“ biti objavljeno 13. decembra, na dan kada je on rođen.

Seminar ličnih i profesionalnih veština

Tue, 30 Oct 2018 23:37:24 GMT

Četrdesetoro studenata Univerziteta u Novom Sadu biće u prilici da učestvuje u četvorodnevnom besplatnom seminaru na temu profesionalnih veština i upravljanja stresom, koji se održava 24-25. novembra i 1-2. decembra.

Organizacija studenata elektrotehnike Evrope, lokalni komitet Novi Sad (EESTEC LC Novi Sad) već petu godinu zaredom uspešno realizuju ovaj projekat, namenjen studentima svih fakulteta, viših i visokih škola sa teritorije grada Novog Sada.

Tokom seminara, 40 odabranih studenata pohađaće radionice i predavanja na temu “Profesionalne veštine i upravljanje stresom”. Oni će imati priliku da dobiju savete o govoru tela, donošenju odluka, motivaciji, inspiraciji, organizaciji i upravljanju stresom.

Cilj ovog projekta jeste usavršavanje ličnih i profesionalnih veština potrebnih za napredovanje u budućoj karijeri. Treninge i predavanja vodiće predstavnici raznih kompanija, stručnjaci iz oblasti kao i međunarodni sertifikovani EESTEC treneri. Nakon četvorodnevnog seminara polaznici će dobiti sertifikate za uspešno savladanu temu.

EESTEC LC Novi Sad je lokalni komitet osnovan 2001. godine na kongresu u Londonu i ovaj ogranak čine volonteri - studenti sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu sa odseka za elektrotehniku i računarstvo, elektroniku, energetiku i telekomunikacije, mehatroniku, biomedicinski inženjering, softversko inženjerstvo i grafički dizajn.

Prijavni formular nalazi se OVDE.