m_Vesti_univerzitet

„Pokreni karijeru“ - AIESEC predstavlja prilike za prakse i volontiranje u inostranstvu

Fri, 20 Mar 2026 22:24:48 GMT

U sredu, 18. marta, u amfiteatru Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, održana je konferencija organizacije AIESEC pod nazivom "Pokreni karijeru", na kojoj su predstavljene prilike za volontiranje i stručne prakse širom sveta. Učesnici su pored osnovnih informacija o programu i samom procesu prijave, mogli da čuju i lična iskustva volontera i praktikanata koji su bili na praksi.

foto: Tamara Opranović

Govornica Jana je sa publikom podelila svoju priču sa prakse iz Italije, gde je u gradu Torino 6 nedelja radila u vrtiću sa decom predškolskog uzrasta. Umesto da bude smeštena sa ostalim praktikantima, Jana je izabrala da živi sa jednom italijanskom porodicom koja ju je dočekala širom otvorenih ruku i doprinela da njeno iskustvo bude još bogatije i ispunjenije. Ona je i danas u kontaktu sa tom porodicom i često zajedno planiraju buduća putovanja. Zabave i novih iskustava nije manjkalo, objašnjavala je Jana pokazujući mnoge slike i uspomene iz Torina. Naglasila je da ništa od toga ne bi bilo moguće da se nije ohrabrila da se prijavi za ovu praksu i konačno izađe iz svoje zone komfora.

AIESEC je najveća svetska omladinska organizacija vođena od strane studenata, osnovana 1948, danas prisutna u 100+ zemalja, dok je u Srbiji počela da deluje 1953. godine. Cilj same organizacije je razvoj liderstva mladih kroz praktična iskustva, volontiranje, stažiranje i još mnoge druge prilike.

Zvanično oduzete prostorije Akademije umetnosti: studenti, profesori i građani protestovali ispred Skupštine Grada Novog Sada

Wed, 18 Mar 2026 18:19:06 GMT

Na sednici Skupštine Grada Novog Sada danas je Akademiji umetnosti u Novom Sadu oduzeta Galerija na Bulevaru Mihajla Pupina i dva ateljea na Bulearu despota Stefana. Uprkos protivljenju profesora, uprave Akademije i protestima studenata, većinom glasova usvojena je ova odluka.

Za ovu odluku je glasalo 44 odbornika vladajuće koalicije, čime je većinski izglasano da Akademija umetnosti izgubi navedene prostorije. Kao razlog se navodi nezadovoljstvo gradskih vlasti sadržajem poruka koje su studenti isticali u izlogu Galerije, kao i to da prostorije nisu korišćene na odgovarajući način.

Studentkinja Akademije umetnosti, Lara, smatra da ovakve odluke direktno ukazuju na revanšizam.

„Najkraći odgovor - revanšizam. Umetnici su uvek bili trn u oku vlastima a to što smo imali izložbe koje je organizovao Blokhaus prošle godine je verovatno dodatno uticalo, i ovom odlukom samo opet žele da nas ućutkaju", rekla je studentkinja.

Ona dodaje da su im ove prostorije neophodne kako bi mogli da imaju kvalitetnu nastavu.

"Otkad imamo galeriju ona služi za izložbe, pored toga studenti vajarstva trenutno ima predavanja u prostorijama galerije, nakon što su prošle godine ostali bez prostora za rad. S obzirom da su nam odeuzeli te prostorije ti studenti mogu da rade na ulici s obzirom da Akademija neće imati gde da ih premesti", rekla je ona.

foto: Marko Antić

Gradonačelnik Žarko Mićin izjavio je na konferenciji za medije uoči sednice da je prostor koji će biti oduzet Akademiji prilikom kontrole zatečen kao neaktivan. On je istakao da Grad već obezbeđuje oko 4.000 kvadratnih metara za potrebe Akademije na drugim lokacijama, kao i da će sporni prostor biti dodeljen drugoj ustanovi kulture, među kojima se pominju Zmajeve dečje igre i Kulturni centar Novog Sada.

Prema njegovim rečima, kontrola prostora obavljena je još u septembru, a tada je, kako tvrdi, utvrđeno da se prostor ne koristi za umetničke aktivnosti. „Na licu mesta nisu zatečeni studenti koji rade, već zatvoren prostor sa istaknutim porukama, a prema našim saznanjima, tu su održavani i politički sastanci“, naveo je Mićin.

Studenti u blokadi su povodom održavanja današnje sednice grada organizovali protest koji je započeo u 9 časova ispred zgrade Akademije u Ulici Đure Jakšića. Odatle su u koloni krenuli ka Skupštini grada gde su pravili buku lupanjem u šerpe, pištaljkama i vuvuzelama.

Humanitarni bazar na Filozofskom fakultetu: Poziv za doniranje knjiga

Thu, 18 Dec 2025 18:33:06 GMT

U utorak, 23. decembra, u kafeu Filozof na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, biće održan humanitarni bazar, najavio je Odsek za medijske studije na društvenim mrežama.

Odsek je ranije pozvao studente čitavog fakulteta da u njihovu seminarsku biblioteku donesu knjige koje bi želeli da doniraju i na taj način pomognu da se ova akcija realizuje.

Knjige za donaciju potrebno je odneti u seminarsku biblioteku Odseka za medijske studije do ponedeljka, 22. decembra, u periodu od 8 do 14 časova.

Humanitarni bazar tokom proteklih godina; Foto: Odsek za medijske studije

Humanitarni bazar u utorak trajaće od 11 do 13 časova, a posetioci će moći da kupe knjigu po izboru slanjem SMS poruke fondaciji Budi human.

Izložba "Feniks" u Arhivu Vojvodine - susret različitih umetničkih pristupa

Wed, 23 Jul 2025 16:15:27 GMT

U Arhivu Vojvodine u Novom Sadu, od 25. jula do 2. avgusta, održaće se izložba savremene umetnosti “Feniks”, koja okuplja mlade stvaraoce iz raznih oblasti umetnosti u jedinstvenoj umetničkoj sintezi. Iza koncepta i organizacije stoji udruženje mladih umetnika “Astralum”.

Otvaranje izložbe održaće se u petak, 25. jula u 19 časova. Nakon otvaranja izložbe, u dvorištu Arhiva, u 21 čas nastupiće bend "Doplerov efekat". U isto vreme u subotu, 26. jula, posetioci će imati priliku da čuju bend "Revolt".

Na izložbi će se učestvovati mladi umetnici koji do sada nisu imali priliku da predstave svoj rad javnosti, te da se izraze kroz teme rađanja, uništenja i transformacije. Izložba teži da bude inkluzivna platforma na kojoj se umetnički glas svakoga može čuti – kroz fotografiju, karikaturu, skulpturu i druge vizuelne umetnosti. Jedan dan izložbe biće posvećen i poeziji.

Inspirisana mitološkom slikom Feniksa i filosofskom simbolikom destrukcije i ponovnog rođenja, izložba nosi duboko ličan i univerzalan karakter. Konceptualno, ona ispituje sopstveni “spaljeni dom”, suočavanje sa unutrašnjim Prometejem, i borbu jedinke sa simbolima haosa kako bi se iznad svega izdigla autentična umetnička istina.

“Izložba podstiče umetnike da istraže i prikažu vlastiti proces propadanja, transformacije i stvaranja – bilo da je reč o ličnom iskustvu, društvenim izazovima, unutrašnjim previranjima ili aktuelnim političkim događajima”, navode iz Astraluma.
U svetu rušenja, “Feniks” poziva na stvaranje. U svetu prolaznosti, on traži ono što ostaje. U svetu buke, traži se glas koji gori – ali ne nestaje.

Postavka izložbe trajaće do sledeće subote, 2. avgusta.

Veštačka inteligencija: Alatka na granici etike

Tue, 15 Jul 2025 11:05:01 GMT

Redakcija Odjeka nedavno je bila suočena sa profesionalnim i etičkim problemom. Naime, u nekoliko tekstova objavljenih na našem sajtu detektovana je upotreba veštačke inteligencije – oni su u velikoj meri bili napisani pomoću nje, a da o tome nije bio obavešten urednik, redakcija, pa ni čitaoci.

Ovom postupku usledile su višestruke sankcije autoru pomenutih tekstova. Da li to znači da se AI uopšte ne može koristiti u novinarstvu i istraživanju? Kako u tom slučaju treba da se postavi redakcija i da li je ovo bilo moguće sprečiti? I naravno, večito pitanje koje se često postavlja i u kontekstu drugih profesija - da li će AI u nekom trenutku u budućnosti “preuzeti” novinarstvo?

Programi veštačke inteligencije mogu značajno da pomognu u istraživanju i nalaze i upoređuju podatke različitih izvora mnogo brže nego što bi to prosečna osoba uradila ručnom pretragom interneta. Ipak, treba biti pažljiv – ovi programi neretko prave greške i date podatke treba primiti sa rezervom, odnosno, potražiti reference za tvrdnje koje planiramo da usvojimo i iskoristimo.

Kada smo kao redakcija bili suočeni sa pomenutim problemom, jedno od ključnih pitanja takođe je bilo - kako drugi mediji koriste AI? Pored olakšanog istraživanja, danas mnogim svetskim medijima AI koristi i u svrhe unapređenja korisničkog iskustva - na primer, njihovi portali čitaocima pojedinačno prilagođavaju sadržaj prema vrsti tekstova koje inače čitaju i mogu da ih sumiraju radi bržeg pronalaska informacija, upravo zahvaljujući veštačkoj inteligenciji. Na nekim sajtovima čak postoji i opcija “Čitaj mi” kojom korisnici mogu da poslušaju napisano, a ponegde i da prevedu tekst na drugi jezik.

Ipak, nijedna od ovih prednosti ne uključuje generisanje teksta koji će biti objavljen, a svaki aspekat sadržaja koji jeste nastao upotrebom veštačke inteligencije mora biti pregledan od strane urednika pre objavljivanja i jasno obeležen kao takav. Ovo pitanje regulišu razne međunarodne deklaracije, kao što su Preporuka Međunarodne federacije novinara (IFJ), Smernice Saveta Evrope za odgovornu implementaciju AI u novinarstvu i drugi pravilnici.

Foto: Applied Scientific Technologies

Najznačajniji dokument koji reguliše medijska pitanja u našoj zemlji takođe ide u korak sa vremenom i prilagođava se novinama. Aktuelni Kodeks novinara Srbije usvojen na godišnjoj skupštini Udruženja novinara Srbije decembra prošle godine uvrstio je u svoj sadržaj i posebnu tačku o korišćenju veštačke inteligencije.

Tačka broj sedam odredbe o odgovornosti novinarka i novinara govori:

„Mediji moraju da na transparentan, odgovoran i srazmeran način koriste veštačku inteligenciju u stvaranju sadržaja i u celini su odgovorni za ovako objavljeni sadržaj. Mediji su dužni da obaveste javnost da je medijski sadržaj kreiran korišćenjem alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji“.

U daljem tekstu odredbe stoje dodatna pojašnjenja koja objašnjavaju da sadržaj koji je nastao korišćenjem veštačke inteligencije mora jasno biti označen kao takav, mora se razlikovati od autentičnog sadržaja koji je nastao neposrednim novinarskim pokrivanjem događaja i ne sme da dovodi javnost u zabludu.

Zaključujemo, dakle, da aktuelni Kodeks shvata značaj pojave novih tehnologija i prepoznaje u njima potencijalne koristi nasuprot izbegavanju ovakvih inovacija. Pored ovih novina, uvrštene su i izmene u oblasti korišćenja sadržaja sa društvenih mreža.

Uzimajući sve regulacije u obzir, naša redakcija je ovom slučaju pristupila demokratski i sankcije su izglasane u skladu sa internim pravilnikom i pomenutim Kodeksom. Trudimo se da objavljujemo tekstove čiji sadržaj generalno ne može biti stvoren korišćenjem alata veštačke inteligencije kako bismo osigurali maksimalnu autentičnost, ali smo tokom ove situacije shvatili i koliko je važno i na koje sve načine treba proveriti apsolutno svaki sadržaj pre objavljivanja jer naposletku treba i želimo da ponosno stanemo iza svega što objavimo.

Na širem planu, mala je verovatnoća da će se ideja o zamenjivanju ljudske radne snage obistiniti u profesiji kao što je novinarstvo. Ne iz razloga što programi veštačke inteligencije nisu sposobni da pišu tekstove – naprotiv! Virtuelni asistent može da napiše esej, novinski članak, čak i pesmu sa obgrljenom rimom i elementima književnog nadrealizma, šta god korisnik od njega zatraži. Ipak, ključna stavka u celom procesu pisanja jeste emocionalna inteligencija i kritičko razmišljanje koje programi ne mogu da poseduju, niti će ikad moći, ali mogu da služe kao alatka koja olakšava proces ka konačnom rezultatu.

Naposletku, istorija ukazuje na to da je fenomen odbojnosti prema nepoznatom, a naročito novim tehnološkim dostignućima sasvim uobičajen i ne nužno ispravan. Na isti način treba posmatrati pojavu veštačke inteligencije u savremenom svetu koji se i dalje razvija – kao alatku koja nam može pomoći ako znamo da je iskoristimo, savesno i odgovorno.

Uzevši sve u obzir, osetili smo potrebu da se na naš propust osvrnemo - pre svega, jer verujemo da bi svaki medij morao da bude iskren, otvoren i jasan prema svojoj publici. Ova situacija naterala nas je da preispitamo naš rad i koliko nam je važno da sav sadržaj bude autentičan. Smatramo da je važan korak ka izgradnji profesionalnog medija upravo ispravna reakcija po pitanju učinjenih grešaka i trudićemo se da poverenje publike koje smo izgradili i opravdamo.

Na ovom propustu želimo da vam se, kao čitaocima, iskreno izvinimo. Naše neznanje o korišćenju AI alata u pomenutim tekstovima nije opravdanje i njihovo objavljivanje je greška svih nas. Daćemo sve od sebe da se vrednim, časnim i poštenim radom za nju u budućnosti i iskupimo.

Otvoren poziv za izložbu mladih umetnika u SKC-u

Wed, 18 Jun 2025 17:12:46 GMT

U Studentskom kulturnom centru u Novom Sadu, od 25. jula do 5. avgusta, održaće se izložba savremene umetnosti “Feniks”, koja okuplja mlade stvaraoce iz raznih oblasti umetnosti u jedinstvenoj umetničkoj sintezi. Iza koncepta i organizacije stoji udruženje mladih umetnika “Astralum”, a prijave su otvorene do 15. jula.

Astralum poziva studente i mlade umetnike koji do sada nisu imali priliku da predstave svoj rad javnosti, da se izraze kroz teme rađanja, uništenja i transformacije. Bez obzira na formalno obrazovanje, izložba teži da bude inkluzivna platforma na kojoj se umetnički glas svakoga može čuti – kroz fotografiju, karikaturu, skulpturu i druge vizuelne umetnosti. Jedan dan izložbe biće posvećen i poeziji te je ona, takođe dobrodošla.

Inspirisana mitološkom slikom Feniksa i filosofskom simbolikom destrukcije i ponovnog rođenja, izložba nosi duboko ličan i univerzalan karakter. Konceptualno, ona ispituje sopstveni “spaljeni dom”, suočavanje sa unutrašnjim Prometejem, i borbu jedinke sa simbolima haosa kako bi se iznad svega izdigla autentična umetnička istina.

“Izložba podstiče umetnike da istraže i prikažu vlastiti proces propadanja, transformacije i stvaranja – bilo da je reč o ličnom iskustvu, društvenim izazovima, unutrašnjim previranjima ili aktuelnim političkim događajima”, navode iz Astraluma.
U svetu rušenja, “Feniks” poziva na stvaranje. U svetu prolaznosti, on traži ono što ostaje. U svetu buke, traži se glas koji gori – ali ne nestaje.

Prijave su otvorene i mogu se pronaći u opisu Astralumovog instagram profila - astralum.rs.

Priznanja studentima Univerziteta

Sat, 22 Feb 2025 20:10:58 GMT

Profesori iz neformalne akademske mreže “Slobodan Univerzitet” su juče dodelili priznanja studentima ispred Rektorata u Novom Sadu.

Studentima sa više fakulteta su uručene statue golubica, simbola grada Novog Sada. Profesori iz “Slobodnog Univerziteta” su dodeljivali ove radove vajara i profesora novosadske Akademije umetnosti Veroljuba Naumovića u znak podrške studentskoj borbi.

Foto: Jovan Pajić/Odjek

Nakon planiranog završetka ceremonije posle petnaestominutne tišine u 11:52, studenti su krenuli u protestnu šetnju do Pozorišnog trga, gde su održani studentski govori i performans u 13 časova.

Iz ove mreže zaposlenih su podsetili da je ovaj mesec poseban za Novi Sad i da je slobodarsku tradiciju ovog grada obeležila akcija na tri mosta 1. februara.

"Slobodni Univerzitet" je poručio: “Vi koji ste napadani, vređani, hapšeni, a ipak dostojanstveno hodate, pešačite i vozite bicikle uzdignute glave, vi ste ti koji ste dobri, odgovorni, koji negujete časnost i solidarnost.”

Lupa na Rektoratu

Wed, 19 Feb 2025 17:45:59 GMT

Danas su se profesori, studenti u blokadi i ostali građani okupili u akciji “Potraga za rektorom” oko 10 sati.

Zaposleni na Univerzitetu iz neformalne akademske mreže Slobodan Univerzitet su pozvali na akciju “potrage” za rektorom Dejanom Madićem. Kako kažu, već dva meseca se ne zna gde je on.

Foto: Ivana Ivanović/Odjek

Potraga je obuhvatila više lokacija, počevši sa zgradom Rektorata i Madićevim matičnim Fakultetom sporta i fizičkog vaspitanja.

Kada tamo nije nađen, okupljeni su posetili turističku organizaciju na Bulevaru Mihajla Pupina, pominjući rektorov planirani, pa otkazani put na Tajland o trošku Univerziteta sa suprugom. Protestna šetnja je završena ispred Skupštine AP Vojvodine.

Ovom akcijom oni žele da pozovu Madića da zakaže sednicu Senata Univerziteta, kako ne bi dovodio u pitanje ugovore, odbrane doktorskih disertacija, međunarodne projekte i drugo.

Sednice se ne zakazuju od decembra, navode iz Slobodnog Univerziteta. Uz to, svaka članica UNS - 14 fakulteta i 3 instituta - na svojim većima je izglasala zahtev za razrešenje rektora.

Foto: Ivana Ivanović/Odjek

Kao razlog za neodržavanje sednica Madić navodi blokadu zgrade Rektorata i pominje da su svi potrebni dokumenti blagovremeno potpisani i dostavljeni elektronski.

O akciji “Potraga za rektorom” se juče oglasio u saopštenju: “Čemu potera za rektorom? Možda to niste želeli, ali meni pomenuto liči na atmosferu linča što ne priliči akademskoj zajednici. Povodom pomenutog sam izvestio odgovarajuće organe.”, pisao je Madić.

Podsećamo da je u januaru saziv Senata odložen zbog “nedostatka uslova i bezbednosti”, po oceni Dejana Madića. Zbog toga su profesori Slobodnog Univerziteta održali sastanak u zgradi Rektorata, a rektor se nakon toga, sve do jučerašnjeg saopštenja, nije oglašavao.

Subotički Građevinski fakultet u blokadi - Samo jedan fakultet novosadskog Univerziteta trenutno nije u blokadi

Tue, 11 Feb 2025 17:31:14 GMT

U nedelju je u Subotici održana protestna šetnja, u kojoj su se okupili studenti, građani i prosvetari. Ovaj skup bio je jedan od najbrojnijih od samih početaka studentskih blokada u gradu, a razlozi velikog odziva bili su ulazak Građevinskog fakulteta u blokadu, nakon dva meseca, kao i podrška prosvetarima koji se svakodnevno susreću sa različitim pritiscima.

Protest je po drugi put zaredom bio podržan od strane poljoprivrednika koji su stigli sa dvadesetak traktora, dok je po prvi put na protestima nastupao i hor sa nekoliko pesama.

Foto: Đurđica Đuranović

Građani su se okupili na najvećoj raskrsnici u Subotici, kod hotela Patrije (što na latinskom znači otadžbina), na kojoj su održani govori nastavnice iz osnovne škole Matko Vuković, Vesne Biljanski, profesora Ekonomskog fakulteta dr. Dražena Marića i prodekana Građevinskog fakulteta Gorana Gabrića, kojeg smo imali priliku prvi put da čujemo nakon ulaska u blokadu. Gabrić ističe kako je Građevinski fakultet još u decembru podržao studentske zahteve.

U blokadi su od 30. januara, pored Građevinskog fakulteta, Viša tehnička, Viša vaspitačka i trenerska škola. I pored navedenih fakulteta i viših škola, Univerzitet u Novom Sadu, kome pripadaju studenti iz Subotice, nije u potpunosti u blokadi zbog neulaska Učiteljskog fakulteta na mađarskom nastavnom jeziku.

Foto: Đurđica Đuranović

Kada govorimo o srednjim školama, deo kolektiva u Medicinskoj, Tehničkoj, Politehničkoj i Muzičkoj školi je u obustavi nastave, dok je Gimnazija Svetozar Marković u potpunoj obustavi nastave. Trenutno se dve srednje škole, Ekonomska i Hemijska, nisu izjasnile povodom stepena obustave rada ili zakonitog štrajka.

U osnovnim školama, u zakonskom štrajku su Osnovna škola "Ivan Milutinović“, Osnovna škola "Ivan Goran Kovačić“, Osnovna škola "Bosa Milićević“, Osnovna škola "Sonja Marinković“, Školski centar "Dositej Obradović“ i Osnovna škola "Matko Vuković“.

Uprkos činjenici da svi fakulteti u Subotici nisu u blokadi, protesti nastavljaju da okupljaju sve veći broj građana na ulicama. Blokade i dalje traju, kako ističu studenti, do ispunjenja zahteva.

Projekcija filma o Svetozaru Tozi Markoviću na Filozofskom fakultetu

Mon, 10 Feb 2025 15:41:11 GMT

Projekcijom filma „Svetozar Toza Marković – slova od baruta“ juče je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu obeležena 82. godišnjica ubistva Svetozara Toze Markovića, jednog od najistaknutijih antifašističkih boraca, novinara i osnivača lista „Slobodna Vojvodina“, koji je 1953. godine promenio ime u „Dnevnik“.

Marković je bio izuzetan primer posvećenosti borbi protiv fašizma, a njegova smrt 1943. godine, kada su ga mađarski okupatori obesili, predstavlja tragičan kraj života mladog i hrabrog novinara.

Foto: Studenti Filozofskog fakulteta u blokadi

Nakon projekcije, članovi Udruženja novinara Srbije (UNS) Stanislava Keneški i Predrag Rava razgovarali su sa prisutnim gledaocima o zaboravljenim herojima koji su rizikovali živote radeći novinarski posao, kao i o važnosti uloge medija u savremenom društvu.

Tema diskusije bila je i pitanje kulturne hegemonije i kako mediji utiču na oblikovanje javnog mnjenja.

Film je režirao novinar Mićan Vitomirović, a na njemu su radili i članovi Uprave UNS-a. Aleksandra Orlić vodila je publiku kroz priču o životu i borbi Svetozara Markovića, dok je tekst novinara Aleksandra Grubeše bio osnova za scenario.

Ovo je još jedan u nizu događaja koji organizuju studenti novosadskog Filozofskog fakulteta u blokadi.

Blokadno veče sa Ivanom Ivanovićem na novosadskom Ekonomskom fakultetu

Wed, 22 Jan 2025 18:28:36 GMT

Uprkos novosadskom tmurnom vremenu, studenti na blokadama fakulteta tvrde da održavaju vedru atmosferu. I kao da iz dana u dan pronalaze nove razloge i povode da budu još vedriji i optimističniji.

Sinoć, 21. januara, ona je ipak bila i za nijansu komičnija i vedrija. Studenti Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu u gostovanje su pozvali voditelja Ivana Ivanovića i komičara Branislava Raičevića. Jedina potrebna ulaznica za događaj, kao i za sve događaje koje organizuju studenti u blokadi, bila je studentski indeks.

Obezbeđenje u žutim prslucima, odnosno studenti Ekonomskog fakulteta, sa osmesima su dočekivali svoje kolege. Kroz svaki hodnik mogle su se čuti priče studenata o tome kako su nekada kao deca sedeli ispred televizora i pomno sa svojim roditeljima pratili emisiju "Veče sa Ivanom Ivanovićem".

"Izvol'te u salonu", našalio se jedan dečko dok je otvarao vrata amfiteatra. Već pri samom ulasku dobro raspoloženje i smeh bili su sveprisutni.

"Studenti su nas zvali, mi smo došli", ovime je Ivan Ivanović započeo svoje gostovanje.

Cupkajući nogama, studenti su čekali da Ivanović završi svoj uvodni govor kako bi sa njim mogli da se upuste u diskusiju na temu večeri – mediji u Srbiji. Mladi su istakli kako su ceo život okruženi novinama, emisijama i portalima u koje nemaju poverenja. U toku studentskih blokada posebno nisu stekli osećaj da će neko prenositi vesti i događaje u državi objektivno. Ivanović je rekao kako smatra, kao neko ko je kvalifikovan da priča o tome, da su današnji mediji uradili više lošeg nego dobrog za građane.

"Kako vratiti poverenje u novinare?", "Zašto sudimo samo po naslovu članka, a ne po sadržini?", "Ima li šanse da se novine poput Blica unormale?", bila su neka od pitanja na koja su studenti tražili odgovore od nekog sa više iskustva od njih.

Biti u samom centru medijskog posla ili samo posmatrati sa strane, zaključak je bio isti. Građani posmatraju većinu medija kao nesigurne izvore informacija i iskazuju zabrinutost oko šansi za njihovo poboljšanje u budućnosti.

Foto: Anastasija Marinković

Komedija je uspela da se provuče kroz svaku stavku rasprave. Na svaki komentar voditelja, neko iz publike bi dobacio još jedan koji bi pokrenuo veći talas smeha od prethodnog.

Ivanović je ispričao kako u trenutnim generacijama vidi snagu:

"Tamo gde si najmanje očekivao, klinci za koje se misli da samo gledaju telefone, da nemaju pojma šta se dešava i da ih ništa ne zanima. A u stvari ste vi bili u fazonu ‘ajde bre, ne može više ovako."

Neko iz publike je pitao:

"Da li mislite da nas Novak Đoković zapravo podržava?"

Na blokadama studenti dolaze do momenta kada preispituju svoju borbu. Da li je stvarno podrška roditelja, profesora, poljoprivrednika, taksista, pa sada već i javnih ličnosti, iskrena? Ovim pitanjem su se studenti bavili narednih par minuta. Iako to nije bilo vremenski mnogo, činilo se da je za veče njima to bilo najbitnije.

"Toliko ste iskočili, toliko ste funkcionalni i uspešni, i toliko ste prevazišli generacijski jaz, da se ja vama divim. Umesto da mi pravimo društvo za vas, vi pravite društvo za nas", rekao je Raičević.

Ovo je na lica publike opet vratilo osmeh, ali onaj koji se pronalazi u olakšanju i momentima utehe.

"I da treba da vas nosimo na rukama, nosili bismo vas na rukama. Vaši zahtevi su potpuno normalni i pre svega zakoniti", rekao je Ivanović, nakon čega su studenti iskazali zahvalnost na podršci aplauzom.

Ovime se gostovanje u Novom Sadu završilo. Nakon već obiđenih Fakulteta organizacionih nauka i Fakulteta političkih nauka u Beogradu, Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu i Novom Sadu, na listi je ostao još Fakultet tehničkih nauka u Čačku.

Ivanović je izjavio za Odjek kako mu je najbitnije da uz humor pruži podršku studentima:

"U tome pronalazim veliku radost i zadovoljstvo. Način na koji sam primljen i način na koji me deca tretiraju je izuzetno bitan. Mislim da sam to rekao u svakom gradu u kojem sam bio. To je za mene strašno emotivno. Možda sam mogao da umrem da nikad ne znam da je nešto što sam radio imalo smisla, a u svemu ovome vidim da je imalo. I to mi prija strašno. I onda nekako još više bih se angažovao po bilo kom pitanju u ovoj situaciji. Tako da mislim da opet nije bitno ništa drugo sem da ste toliko u pravu. Vi ste toliko u pravu da je sramota da uopšte u društvu imamo neku dilemu šta sa vama i zašto vaše zahteve treba ispuniti."

Otkazan januarski rok na Filozofskom i pojavljivanje grupa koje zahtevaju održavanje rokova?

Sat, 28 Dec 2024 02:05:20 GMT

Studenti novosadskog Filozofskog fakulteta izglasali su na plenumu održanom prekjuče da ni januarskog roka neće biti ove godine.

Ipak, ono što je zanimljivo, nekoliko sati pre sastanka, kako Odjek nezvanično saznaje, pojavio se značajan broj grupa na aplikacijama WhatsApp, Viber i Telegram u kojima su studenti različitih fakulteta pokušali da se izbore za održavanje ispitnih rokova.

Foto: Božidar Milovac

Odjekovo istraživanje pokazuje da su ove grupe nastale za barem tri novosadska fakulteta a to su Filozofski, Pravni i Fakultet tehničkih nauka.

Studenti u blokadama tvrde da su ove grupe nastale režirano te da niko od njih ne poznaje ni jednu osobu koja je inicirala nastanak ovih grupa a kako se Odjek uverio ušavši u dve od tri grupe, admini u ovim grupama jesu imali profile sa sličnim oznakama - Ime, inicijal prezimena i nijedan od ovih profila nije imao fotografiju.

Foto: Božidar Milovac

Pored toga, profili su nekoliko puta u toku rasprava sa ostalim studentima u blokadi menjali svoje podatke.

Ipak, grupe za sada nisu otišle dalje od potvrđivanja da januarskog roka neće biti - barem u slučaju grupa za Filozofski i Fakultet tehničkih nauka.

U svom zvaničnom saopštenju, studenti Filozofskog fakulteta u blokadi navode da je održavanje ispitnih rokova u suprotnosti sa načelima blokade.

Dodaju i da bi "održavanje roka samo po sebi značilo prekid blokade" a tvrde, do toga može doći samo nakon ispunjenja svih njihovih zahteva.

Grupe su, nakon prvobitne pojave, rasprave sa studentima u blokadi te potom poruke u kojoj je potvrđeno da je i u razgovoru sa profesorima rečeno da roka neće biti postale potpuno neaktivne.

Foto: Božidar Milovac

U razgovoru sa studentima i studentkinjama Filozofskog fakulteta i Fakulteta tehničkih nauka, svi sa kojima smo razgovarali tvrde da ni oni niti ikom blizak njima ne poznaje osobe koje su bile admini i koje su otvorile temu januarskog roka.

Koalicija za slobodu medija: ,,Odjek je najvažnije glasilo studenata"

Fri, 20 Dec 2024 16:50:07 GMT

Novinarka i predsednica NDNV-a (Nezavisnog društva novinara Vojvodine) Ana Hegediš Lalić danas je posetila Filozofski fakultet kako bi pružila podršku studentima u blokadi i tom prilikom istakla značaj Univerzitetskog Odjeka kao "najvažnijeg studentskog glasila".

Razgovor sa prisutnima vodila je ispred Koalicije za slobodu medija, koju čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija "Lokal Pres“, Fondacija Slavko Ćuruvija i granski sindikat kulture, umetnosti i medija Nezavisnost.

Foto: Norbert Šinković

Studenti su imali priliku da razgovaraju sa novinarkom o važnosti pravovremenog i proverenog izveštavanja sa blokada, a Lalić je posebno istakla Univerzitetski Odjek kao jedino studentsko glasilo studenata.

Naglasila je njegov značaj zbog ekskluzivnih informacija koje su dostupne samo onima koji imaju pristup fakultetu.

Izjavila je i da ona i organizacije koje predstavlja žele da pruže podršku studentima i pomognu da njihov glas bude što glasniji.

Za Odjek je izjavila da smatra da je važno da se izveštaji o odlukama donetim na plenumima šire kako bi javnost imala jasniju predstavu o funkcionisanju blokada.

"Kako borba ne bi imala smisla bez podrške građana i tačne medijske slike, od velike je važnosti redovno komunicirati sa javnošću" - pojasnila je ovaj stav.

Tokom razgovora sa Anom Lalić na fakultet je stigao još jedan vid podrške – grupa prosvetnih radnika koja je sa transparentima i donacijama došla da pozdravi sve prisutne.

Profesori su u svojim govorima istakli značaj demokratije i obrazovanja i "stalnog društvenog napretka".

„Novinari, živite svoj posao“

Fri, 22 Nov 2024 16:28:37 GMT

"Najveći izazov savremenog novinarstva jeste kako sačuvati čist obraz“, zaključeno je na tribini Budućnost profesije u tradicionalnim medijima, održanoj u četvrtak, 21. novembra 2024. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Na tribini su govorili diplomirani studenti novosadske žurnalistike, ističući dinamičnost novinarskog posla koji pruža priliku za upoznavanje novih ljudi, putovanja i sticanje kontakata, ali koji je istovremeno vrlo zahtevan.

Foto: Dejan Pralica

Diplomirana novinarka Lea Radlovački, urednica rubrike Novosadska hronika dnevnog lista Dnevnik, studentima je predstavila lepotu reportaža koje piše o ljudima iz Banata, Bačke i Srema. "Sve što doživim volim da pretočim u pisanu reč kako bih nekog motivisala da nešto vidi ili oseti“, izjavila je. Dodala je da štampani mediji i dalje imaju uticaj na javnost, ali da se suočavaju sa izazovima opismenjavanja mladih i prilagođavanja digitalnom dobu.

Vesna Balta, urednica emisije Novosti na Radio Novom Sadu 1, naglasila je važnost pravovremenog i proverenog informisanja publike. "Novinari moraju biti pouzdani i proveravati informacije iz više izvora“, izjavila je, ocenjujući da će radio opstati zahvaljujući sposobnosti prilagođavanja izazovima vremena.

Milan Kodžo, novinar i urednik emisije Otvoreni ekran na lokalnoj TV stanici Kanal 9, istakao je značaj lokalnih medija u tematskom pokrivanju aktuelnih pitanja i potreba zajednice, uprkos ograničenim resursima. "Novinarstvo može otvoriti sva vrata, ali je izazov sačuvati čist obraz“, rekao je.

Tribinu je moderirao student Komunikologije Boris Kojčinović, najavljujući nastavak ciklusa tribina koje Odsek za medijske studije organizuje povodom 20 godina od osnivanja.

Budućnost novinarstva - Tehno novinari?

Fri, 25 Oct 2024 22:08:01 GMT

Novosadski Filozofski fakultet ugostio je juče i danas projekat "Mreža za talente i inovacije u medijima“.

Ovaj događaj je drugi u nizu i predstavlja deo programa, prvi svoje vrste kod nas, namenjen obrazovanju mladih studenata i "lidera“ čiji je cilj primenjivanje efektnih trendova i inovacija u poslovanju nezavisnih medija.

Fokus predavanja u Novom Sadu je bio na digitalnoj transformaciji medija i izazovima sa kojima se neke od najvećih novinarskih organizacija suočavaju tokom tranzicije iz tradicionalnog funkcionisanja štampanih medija u digitalnu sferu. Presedan za uspeh nezavisnih medija danas jeste implementiranje novih tehnologija u stvaranju priča, proučavanju publike i promene uredničke uloge u medijima kako bi se stvorio efektniji i kvalitetniji sadržaj.

Učesnici imaju priliku da ostvare veštine u vođenju novih projekata koji mogu doprineti opštem napretku medija i razvoju nezavisnog novinarsta u digitalnom svetu što predstavlja jedini način opstanka ove profesije. Tehnološki napredak omogućava originalne načine izveštavanja koji mogu doprineti vrhuncu novinarskog dostignuća.

Pomoću intervjua sa urednicima iz najpoznatijih novinarskih kuća poput Njujork Tajmsa, koje je uradio docent sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu Marko Nedeljković, učesnici projekta su imali priliku da nauče jasne metode koje efektivno mogu poboljšati rad nezavisnih medija i prilagoditi ga digitalnom dobu ali i ispraviti mnogobrojne greške koje su mediji pravili.

Prilagođavanje medija i inovacije podrazumevaju blisku saradnju sa inženjerima iz sfere informacionih tehnologija, nove metode monetanizacije i naplaćivanja medijskog sadržaja.

Novinari i dalje ostaju u centru profesije ali njihove veštine se moraju širiti u nedruštvena znanja, jer upravo takva znanja će ih približiti publici.

U novinarstvu kao i u ostatku društvenih delatnosti vlada, slobodno se može reći, neka vrsta straha od veštačke inteligencije koja čeka da još malo poraste i opameti se pa da nam svima uzme posao. U praksi to ipak nije slučaj, ove tehnologije upravo mogu povećati efikasnost novinara, pomoći da oformimo publiku, analiziramo ogromne količine podataka pa da ih, naravno etički, koristimo za stvaranje boljih priča.

"Neće vam veštačka inteligencija uzeti posao, već onaj novinar koji koristi veštačku inteligenciju bolje od vas“, rekao je na predavanju Vladimir Trkulja, Inovator i kosultant u UNICEF-u.

Teorijski deo ovog projekta se ostvaruje na predavanjima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Organizatori su predavači sa beogradskog, novosadskog i niškog Univerziteta u saradnji sa nezavisnim medijima poput "Radio 021“, novinska agencija "FoNet“, "Južne vesti“, podkast "Tampon zona“ i drugi.

Tradicionalni biznis modeli medija (prvenstveno štampani i lokalni mediji) ne može da konkuriše besplatnim izvorima informisanja na internetu pa samim tim nezavisni mediji moraju sami da stvaraju publiku, adaptiraju se tehnologiji i koriste je kako bi stvorili ne samo alternativu za informisanje već pozdan i superioran način informisanja.

Predavanje u Novom Sadu je drugo u nizu, projekat se nastavlja sa radionicama i predavanjima u Nišu i Beogradu.

Sledećeg januara učesnici će testirati svoja novostečena znanja u rešavanju zadataka ali i mogućem plaćenom radu u nekoj od nezavisnih medijskih kuća sa kojima će sarađivati tokom teorijske edukacije.

Održano predavanje prof. Elizabet Skjuz o izveštavanju o masovnim pucnjavama

Mon, 06 Nov 2023 22:03:41 GMT

U ponedeljak, 6. novembra, Filozofski fakultet ugostio je profesorku Elizabet Skjuz koja je održala predavanje pod nazivom „Najbolje prakse etičkog izveštavanja o masovnim pucnjavama”.

Foto: Jovana Lovre

Profesorka Skjuz je predstavila studentima primere najpoznatijih primera masovnih pucnjava širom SAD-a, ali i greške koji su novinari pravili prilikom izveštavanja sa ovakvih događaja.

„U pitanju je veoma pipava tematika i neophodno je zaštititi žrtva, porodice, sve one koji su pogođeni tim događajima. Dužnost novinara je da nikako ne dodaje teret na već pretešku „gomilu tuge” koja pritiska žrtve” rekla je ona.

Foto: Jovana Lovre

Profesorka Skjuz kaže da je najbolja praksa fokusirati se na žrtve, a ne na počinioce tih pucnjava. Ona dodaje da treba da se sećamo žrtava kao živih ličnosti, ne kao mrtvih tela na senzacionalističkim fotografijama.

„Novinarima je svakako zadatak da dođu do što više informacija u što bržem periodu, ali nikako nasilno, ukoliko neko to ne želi. Novinari moraju dati prostora pogođenima ovim događajima da svare ono što se dogodilo. Najbolja praksa je objasniti im naš posao, reći im da biste voleli da razgovarate sa njima, ali da oni nisu dužni da razgovaraju ukoliko nisu spremni. Pitati „da li želite da Vas nazovem kroz nedelju dana ili da mi se Vi javite” nije samo dobra praksa, već time pokazujemo da nam je zaista stalo do žrtava” zaključila je profesorka.

Foto: Jovana Lovre

Ona se nakon izlaganja osvrnula na razlike između medijskog izveštavanja u SAD-u i Srbiji. Kako profesorka Skjuz navodi, iako sistemi nisu isti, greške u izveštavanju su veoma slične, a po njenom mišljenju, sve su mogle biti lako izbegnute ozbiljnijim praćenjem novinarskog kodeksa.

Nakon predavanja, studenti su imali priliku da porazgovaraju sa profesorkom i da još dublje prokomentarišu ovu temu, postavivši pitanja koja se tiču senzacionalizma u izveštavanju, privatnosti žrtava, uloge društvenih mreža, zakonskih regulativa, samoregulacije u novinarstvu kao i razlike između medijskih sistema Srbije i SAD-a.

Minut ćutanja u čast stradalih iz OŠ "Vladislav Ribnikar"

Thu, 04 May 2023 20:37:35 GMT

U četvrtak, 4.5.2023, na platou ispred Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, u 12 časova održan je minut ćutanja u čast stradalih učenika i čuvara Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" i njihovih porodica.

Foto: Autonomija info

Na platou okupili su se, pored članova Sindikalne organizacije Filozofskog fakulteta, brojni profesori i studenti.

Prisutnima se obratila Gordana Bursać, predsednica Sindikalne organizacije, koja je istakla da je ovo okupljanje izuzetno bitno jer je društvo zaboravilo i značaj porodice, svog najvažnijeg stuba, a pogotovo značaj obrazovanja.

"Obrazovanje je srozano - društvo ga je marginalizovalo. Zakon o obrazovanju postoji i nije toliko loš, koliko se ne sprovodi. Sindikat i radne grupe se trude da se Zakoni o obrazovanju ponovo naprave, kako bi obrazovanje opstalo, kako bi bilo održivo u ovom sistemu. Niko o tome ne vodi računa, državu kao da ne interesuje visoko, srednje i osnovno obrazovanje, koje je ključ ovog društva", rekla je Gordana Bursać.

STUDENTI FAKULTETA TEHNIČKIH NAUKA POSETILI DEČIJE SELO

Tue, 20 Dec 2022 15:59:23 GMT

Studenti sa odseka Ljudski resursi, u okviru predmeta Korporativna društvena odgovornost, zajedno sa profesorkom Ljubicom Duđak posetili su dečije selo ,,Dr Milorad Pavlović'' 16. decembra ove godine i u okviru ove posete su za decu pripremili veliki broj aktivnosti i igara kao i značajan broj novogodišnjih poklona i uspomena.

Foto: Sanja Radivojević

-Cilj naše posete bio je da budemo društveno odgovorni, da provedemo kvalitetno vreme sa decom, da se zabavimo, družimo a ujedno budemo odgovorni i humani. Za decu smo pripremili kreativnu radionicu sa nekoliko igrica. Pored brojnih društvenih igara, takođe smo i crtali, oslikavali šolje koje smo im kasnije poklonili kao svojevrsnu uspomenu a pripremili smo im bedževe kao još jedan od poklona – istakla je studentkinja sa ovog odseka Sanja Radivojević. Istakla je da su svi studenti bili oduševljeni ovom akcijom te je dodala i:

-Deca su bila veoma kreativna, pokazali su interesovanje za sve igre, bili su radosni zbog našeg dolaska, druženja, razgovora, igre, što je nama posebno značilo. Obećali smo im još jedno druženje na proleće i mnogo se radujemo tome.

Ovaj događaj je bio podjednako koristan i za studente, kojima je ovo jedna od prilika za praktičan deo nastave koliko je bio zabavan i edukativan za decu koja su dobila priliku da nauče nešto novo kroz samo par sati i kroz neke igre.

Profesorka Ljubica Duđak je u prethodnih par godina nekoliko puta vodila studente u ovo dečije selo. Ona smatra ovo najboljim načinom za praktično obrazovanje koje je istovremeno društveno korisno. Deca se ovih poseta sećaju i zbog toga željno isčekuju nove te se očekuje da ova akcija postane tradicija studenata sa odseka Ljudski resursi.

Studentska reakcija ponovo nepodobna za Studentski parlament

Tue, 13 Dec 2022 10:09:54 GMT

Izbori za Studentski parlament Filozofskog fakulteta su ponovo raspisani 22. novembra a održaće se 20. decembra. Ovo ponovo u prvoj rečenici zapravo u sebi sadrži višemesečne pokušaje kandidature, sukobe na fakultetu, žalbe, protest i kako se čini epilog koji nije ništa drugačiji ni od prvog epiloga ni od prvobitne situacije.

Foto: Logo Studenske reakcije

Izbori na Filozofskom fakultetu su prvobitno bili najavljeni a potom i organizovani u aprilu ove godine, pored standardne, i do sada jedine opcije na izborima, ove godine je osnovana i neformalna organizacija pod nazivom Studentska reakcija koja je za cilj imala kandidaturu na izborima. U okviru njihovih prvobitnih iskaza isticali su manjak transparentnosti, te nepromenjen sastav i manjak opcija u pogledu izbora članova parlamenta kao glavne probleme te istovremeno i glavne razloge njihovog nastanka i želje za promenom.

Sukob, koji je, od početka činilo se, bio neminovan, na kraju se zapravo nije odvijao na relaciji trenutni saziv parlamenta i članovi Studentske reakcije već pre između ovih potonjih i zamenika predsednice izborne komisije, Aleksandra Gajića. Naime, tokom predizbornog perioda za te aprilske izbore lista Studentske reakcije sa preko 600 potpisa je oborena zbog navodnih krivotvorenih potpisa. Pripadnici Reakcije tvrde da iza svega stoje politički interesi kako aktuelnih članova parlamenta tako i politički interesi Aleksandra Gajića koji, njihovim rečima, ne krije stranačku opredeljenost. Naime on je pripadnik vladajuće stranke u našoj zemlji dok je nekolicina studentkinja i studenata iz Reakcije bila aktivna u društveno-političkim akcijama opozicionog tipa, najčešće putem Omladinske studentske akcije – OSA.

Zvaničan izveštaj izborne komisije naveo je da od ukupno 635 potpisa za podršku ovoj listi, 61 nije bio korektan, navedene greške i nepravilnosti su nepravilni brojevi indeksa, prazna polja, nepopudaranje imena i prezimena sa datim indeksom te na kraju i prisustvo lica na listi koja nisu studenti Filozofskog fakulteta. Međutim, nakon par nedelja i nakon što je ovaj događaj postao ispraćen u celoj zemlji a ne samo na lokalnom nivou, Inspekcija Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje naložila je ponavljanje izbora. Danas je objavio tekst u kojem navodi sve što je inspekcijski izveštaj istakao – nezakonitost u odbacivanju liste, nezakonito traženo overavanje notara, manjak legitimiteta izborne komisije na dan izbora, utvrdili su i da Aleksandar Gajić nikad nije zvanično i na sednici izabran za zamenika predsednika i na kraju su utvrdili i sve incidente na sam dan izbora, pre svega fizički sukob pripadnika liste Studentska reakcija i Aleksandra Gajića.

Važno je napomenuti i da ove izbore nije raspisao bivši predsednik Studentskog parlamenta kako je to pravilnikom predviđeno, već Dekanat u saradnji sa studentom prodekanom. Studentska reakcija je još jednom najavila učešće te su opet skupljali potpise. I njihova kandidatura odbijena. Ovaj put ističu da im je rečeno da problem nije bio u potpisima podrške koju su studenti pružili već je vezan za propust koji su oni napravili prilikom pisanja informacija u ličnim biografijama prilikom predaje kandidature. Studentska reakcija je najavila prigovore i žalbu kako bi dobili priliku da tu grešku isprave i ostaje samo da se sačeka epilog.

Kada je koren drveta zatrovan celo drvo umire i sve grane počinju da liče na koren.

Specifičnosti nastave na Univerzitetu u Novom Sadu za vreme pandemije

Tue, 07 Jun 2022 13:18:42 GMT

Tokom prethodne dve godine trajanja pandemije COVID-19, odluku o organizovanju nastave na fakultetima Univerziteta u Novom Sadu donosio je svaki zasebno u skladu sa odlukama i merama nadležnih organa. Preporuke za visokoškolske institucije izdavalo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koje su se, između ostalog, odnosile na realizaciju nastave i ispita, dok su za razliku od fakulteta sve osnovne i srednje škole bile su u obavezi da poštuju propise od strane Ministarstva prosvete.

Foto: iz arhive autora

Epidemiološke mere u Srbiji ukinute su 21. marta 2022. godine, a pojedini fakulteti u Novom Sadu neposredno nakon isteka istih počeli su sa redovnim radom i nesmetano su izvodili nastavu kao i pre pandemije, dok je nekolicina visokoobrazovnih ustanova odlučila da realizuje nastavu još neko vreme po kombinovanom modelu, održavajući predavanja onlajn, a vežbe uživo.

Poljoprivredni fakultet izdvojio se od drugih po odluci da nastavu tokom školske 2020/21. godine izvodi u zgradi fakulteta uz poštovanje propisanih epidemioloških mera o ograničenom broju studenata u učionicama i amfiteatrima. U oktobru 2021. godine Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja priključio se ovakvom modelu rada.

Različiti faktori uticali su na odluku o planu i realizaciji modela održavanja predavanja i vežbi. Prirodno-matematički fakultet (PMF) je na nekim od svojih departmana celokupnu nastavu držao uživo tokom zimskog semestra. Prodekan za nastavu na PMF-u dr Tatjana Pivac navodi da ovaj fakultet ima pet departmana koji su međusobno veoma različiti po svom funkcionisanju kao i da su uzete u obzir specifičnosti pojedinih studijskih grupa.

„Na odluku Prirodno-matematičkog fakulteta o organizaciji nastave pre svega su uticale analize i procena uprave, uz preporuke nadležnih organa. Na primer, na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo, kao i na Departmanu za fiziku, sva nastava se održavala uživo. Formirane su manje grupe, uz pridržavanje svih propisanih epidemioloških mera”, objašnjava dr Pivac i dodaje da su se optimizacijom i usklađivanjem predloženih mera trudili da studenti što manje izgube na kvalitetu nastave.

Prodekan za nastavu Medicinskog fakulteta u Novom Sadu dr Zoran Komazec ističe da je nastava održavana po preporukama Vlade Srbije i Kriznog štaba i da je tokom školske 2020/21. godine teorijska nastava za studijske programe strukovnih i akademskih studija bila većim delom uživo, dok je na integrisanim studijama bila uglavnom onlajn.

„Praktična nastava je na predmetima koji nisu zahtevali rad u bolnicama, vrtićima, školama i ustanovama socijalne zaštite bila održana u manjim grupama i u nešto izmenjenom režimu. Studenti su je obavljali u „narandžastim zonama“ nastavnih baza, odnosno u prostorijama u kojima su boravili pacijenti bez utvrđenog Covid statusa (Urgentni centar, Poliklinika), u zgradi fakulteta, kao i u Centru za medicinsku edukaciju i simulaciju“, govori dr Komazec.

Pored visokoobrazovnih ustanova koje su nastojale da veći deo predavanja i vežbi kao i održavanje kolokvijuma uz poštovanje mera bude uživo, s druge strane su i one koje su svoje studente tek od nedavno vratile u potpunosti u amfiteatre i učionice. Među njima je i Ekonomski fakultet u Novom Sadu koji od 19. aprila ove godine održava celokupnu nastavu na programima osnovnih studija uživo.

Prodekan za nastavu Ekonomskog fakulteta dr Radenko Marić navodi da su na početku pandemije primenjivali isključivo model potpuni onlajn uključujući i polaganje kolokvijuma, dok su u pauzama između talasa pandemije prelazili na kombinovani model.

„Pratili smo situaciju koja je epidemiološki dominantna u zemlji, onda smo odlučili da vežbe krenu po starom režimu, odnosno uz fizičko prisustvo, vežbe smo organozavali tako što smo podelili studente u veliki broj grupa i samim tim smo mogli da obezbedimo sve one mere poput socijalne distance. Ključan kriterijum je bio da su to male grupe, da su nam sale velike te da smo bili u mogućnosti. Takođe, pritisak je bio veliki i od strane studenata, gde su oni javno iskazivali nedvosmislenu želju da se vrate u učionice“, kaže dr Marić.

Rektor Univerziteta u Novom Sadu dr Dejan Madić istakao je da, imajući u vidu da su postojala jasna uputstva i preporuke nadležnih organa, Senat i rukovodstvo Univerziteta nisu usvajali dodatne akte u vezi sa organizacijom nastavnog procesa, jer je to u ingerenciji samih fakulteta, koji inače pokrivaju različite oblasti visokog obrazovanja i naučnoistraživačkog rada, te da su organizovali svoj rad prema sopstvenim specifičnostima, prostornim, tehničkim i drugim kapacitetima, poštujući sve propisane mere u datom trenutku.

Sproveden je veliki broj istraživanja na temu koji je model nastave studentima i profesorima najefikasniji, kako na teritoriji fakulteta pojedinačno, tako i na državnom nivou. Na PMF-u je tokom decembra 2020. i januara 2021. godine sprovedeno istraživanje među nastavnicima i saradnicima fakulteta o prednostima i nedostacima onlajn nastave. Dr Tatjana Pivac objasnila je da su na strani onlajn nastave fleksibilnost, udobnost, bolja samoorganizovanost, kao i mogućnost snimanja predavanja te laka distribucija materijala studentima. Ono što nedostaje, jesu povratne informacije u vezi sa razumevanjem predmeta i adekvatna radna atmosfera.

„Najbolji je klasičan model nastave uživo, potom hibridni model, a najmanje dobar potpuno onlajn. Profesori imaju više mogućnosti i bolje uslove kada predaju na tradicionalan način, jer je interakcija između njih, studenta i nastavnog materijala, zajedno sa emocionalnom i socijalnom podrškom neophodan element za efikasno učenje“, ističe dr Pivac.

S druge strane, rezultati studije koju je naša država objavila pokazuju da je najefikasniji model održavanje nastave potpuno onlajn prema prisustvu i uspešnosti na kolokvijumima i ispitima. Dr Radenko Marić ističe da ovu studiju ipak uzima sa velikom rezervom i misli da standardni način izvođenja nastave u učionicama daje najbolje rezultate jer je to direktna komunikacija i rešavanje problema koje se ne može ni sa čim zameniti.

Epidemiolog Zoran Radovanović smatra da je problem što se autonomija često demonstrira na pogrešan i manje relevantan način, kako to upravi fakulteta odgovara. On zaključuje da je sasvim normalno da se odluke centralizuju kada je epidemiološka situacija u pitanju, da dolaze iz kriznog štaba, iz Ministarstva zdravlja i iz Instituta za javno zdravlje Batut. On smatra da treba da se donesu osnovna uniformna pravila, a onda da se prema specifičnosti nastave na pojedinim studijskim programima ona održava prema planu koji donose eksperti koji imaju u vidu celu epidemiološku situaciju, kao i visokoškolski nastavnici jer znaju za pojedinosti programa, kako se na kom fakultetu izvodi nastava i kakve su studijske grupe.

„Najbolje rešenje bi bila centralizacija, da postoji princip subordinacije, kao u vojsci, onda se tako donose odluke i preuzima odgovornost za odstupanje od tih pravila ako neko uprkos tome reši da okuplja studente u vreme kada je rizik zaražavanja veliki u malom prostoru. Demokratski je bolje da se odluke donose na nižem nivou, ali u situacijama kakva je epidemija, ima osnova da se globalna slika sagleda“, zaključuje on.

Nastavu za vreme pandemije obeležila su mnogobrojna odstupanja od tradicionalnog modela održavanja, ali tokom onlajn predavanja fakulteti su našli adekvatan program rada i završili školsku godinu. Studenti na Univerzitetu u Novom Sadu su se od nedavno vratili u kampus i trenutno pohađaju nastavu uživo.