m_Vesti

Genocid u Sudanu, tri godine konflikta

Thu, 16 Apr 2026 15:36:47 GMT

Najmanje 150.000 ubijenih i 13 miliona raseljenih – Sudan je danas zemlja najveće humanitarne krize na svetu. Građanski rat koji je zadesio ovu državu pre tri godine u početku nije izgledao kao više od lokalnog sukoba dva vojna komandanta i bivša saveznika, ali je prerastao u brutalna ubijanja civila, praćena masovnim silovanjem, pljačkom i mučenjem zarobljenika.

Prema izveštaju koji su objavile Ujedinjene nacije, Snage brze podrške (RSF) su počinile akt genocida nad nearapskim etničkim grupama Zagava, Fur i Masalit. Opsada grad u kojem su se nalazile grupe trajala je 500 dana. U izveštaju se još navodi da je opsada podrazumevala sistematično oslabljivanje u vidu gladovanja, lišavanja slobode, zadavanja trauma i zatvaranja u domove.

Preuzeto sa sajta: vijesti.me

Konflikt u Sudanu je počeo 15. Aprila 2023. godine, kada je počela borba za vlast između Sudanskih oružanih snaga (SAF) i njihovih bivših saveznika, paravojne grupacije RSF. Rat se od tad širi na veliki deo zemlje, a civili nose teret urbanog ratovanja, uključujući pomeranje linija fronta i kolaps osnovnih usluga. Borbe se vode na naseljenim delovima gradova, zbog čega su vodovod, struja i bolnice često među prvima na udaru. Kako infrastruktura propada, svakodnevni život postaje sve teži.

Zagava i Fur su jedne od najvećih nearapskih etničkih grupa u regiji Dafur. Obe grupe su se susrele sa diskriminacijom i bile ciljane za vreme ranijih talasa početkom dvehiljaditih. Mnoge porodice unutar i oko grada El Fašer su već nekoliko puta bile premeštane pre najskorijih konflikata.

U izveštaju UN-a se još navodi da je u El Fašeru po danu nastradalo u proseku 6.000 ljudi. Konflikt je stvorio najveću svetsku krizu raseljenja, jer milioni beže do granica komšijskih država, najviše prema Čadu i Egiptu. Kriza je viđena kao nastavak akcija iz 2003. godine, jer RSF ima korene u bivšoj vojnoj policiji koja se zvala Džandžavid.

Tokom 19. i prve polovine 20. veka, Sudan je bio pod upravom Ujedinjenog Kraljevstva i Egipta. Kolonijalna vlast je podelila zemlju, gde je severni deo bio favorizovan od strane vlasti, dok je jug ostaopotpuno zapostavljen. Nakon proglašavanja nezavisnosti 1956. godine, Sudan ulazi udug period nestabilnosti– dva građanska rata, od kojih se za drugi kaže da je najkrvaviji u istoriji. Kulminacija je došla potpisivanjem mirovnog sporazuma 2005. godine, što je uslovilo nastanak nove države – Južnog Sudana, 2011. godine.

Četvrta godina rata je na pragu, a izlaz iz sukoba se ne nadzire. Počele su istrage koje su prikupile dokaze za zločin protiv čovečnosti i genocid. Dok broj žrtava raste, a milioni ljudi ostaju bez osnovnih uslova za život, odgovornost međunarodne zajednice postaje sve izraženija.Bez hitne reakcije, konkretnih mera i trajnog političkog rešenja, postoji opasnost da se nasilje produbi, a patnja civila nastavi.

Misija Artemis III: Novo poglavlje u istoriji čovječanstva

Wed, 15 Apr 2026 10:18:18 GMT

Nakon više od pola vijeka od posljednjeg ljudskog koraka na Mjesecu, čovječanstvo se ponovo nalazi na pragu nove ere istraživanja svemira. Kroz savremeni Artemis program, razvija se niz misija čiji cilj nije samo povratak na Mjesec, već i uspostavljanje dugoročnog ljudskog prisustva izvan Zemlje. U tom procesu, misije Artemis II i Artemis III imaju ključnu ulogu, jer predstavljaju prelaz od testiranja ka konkretnom istraživanju i uspostavljanju održivih svemirskih misija.

Za razliku od misija iz vremena Apollo programa, koje su bile ograničene kratkotrajnim boravkom i političkim ciljevima, Artemis program ima dugoročnu viziju. Njegov krajnji cilj je razvoj održivih tehnologija koje će omogućiti čovjeku ne samo da posjeti Mjesec, već i da na njemu ostane, koristeći ga kao polaznu tačku za buduće misije ka Marsu.

Misija Artemis II već je realizovana kao prvi uspješan korak u tom pravcu. Tokom ove misije, astronauti su u kapsuli Orion spacecraft obišli Mjesec i bezbjedno se vratili na Zemlju, čime je potvrđena pouzdanost sistema za let u duboki svemir. Poseban značaj ove misije ogleda se u tome što je prvi put nakon više od pedeset godina ljudska posada napustila Zemljinu orbitu i uputila se ka Mjesecu. Time su u realnim uslovima testirani ključni elementi misije od rakete Space Launch System do sistema za održavanje života, navigacije i komunikacije. Artemis II je, dakle, predstavljao neophodnu fazu provjere i potvrde da su savremene tehnologije spremne za naredni, znatno složeniji korak.

Dobrodošlica za astronaute misije Artemis II nakon rekordnog putovanja

Sljedeći korak uključuje misiju Artemis III, koja je prema prvobitnom planu imala ambiciju da ponovo spusti čovjeka na površinu Mjeseca, posebno u oblast njegovog južnog pola. Međutim, plan misije je izmijenjen u februaru 2026. godine, tako da Artemis III sada predstavlja misiju sa posadom u Zemljinoj orbiti, usmjerenu na testiranje ključnih tehnologija za buduća slijetanja na Mjesec.

U okviru ove misije, astronauti će testirati spajanje kapsule Orion sa lunarnim landerima koje razvijaju kompanije SpaceX i Blue Origin. Poseban fokus biće na ispitivanju sistema pogona, održavanja života i komunikacije, kao i na testiranju novih svemirskih odijela Axiom Extravehicular Mobility Unit koja će se koristiti tokom budućih misija na Mjesecu.

Planeri misije razmatraju različite orbitalne profile, uključujući nisku i visoku Zemljinu orbitu, pri čemu svaka opcija ima svoje prednosti u pogledu testiranja uslova sličnih onima u blizini Mjeseca. Konačne odluke o profilu misije i detaljima izvođenja još uvijek zavise od razvoja tehnologija i spremnosti komercijalnih partnera.

Artemis II lansiran iz svemirskog centra Kenedi 1. aprila 2026. u 18.35 po istočnom vremenu (Fotografija: Boeing)

Kada se posmatraju zajedno, Artemis II i Artemis III predstavljaju logičan i pažljivo planiran slijed događaja. Dok je Artemis II potvrdio da je čovjek ponovo sposoban da bezbjedno putuje do Mjeseca i nazad, Artemis III ima zadatak da taj uspjeh pretvori u konkretne tehnološke osnove za buduće misije slijetanja. Njihov značaj, međutim, ne završava se na Mjesecu. Ove misije predstavljaju temelj za buduće ekspedicije ka Marsu i dalje, čime otvaraju novo poglavlje u istoriji čovječanstva.

U tom smislu, Artemis program ne predstavlja samo nastavak ranijih istraživanja, već i njihov razvoj u pravcu dugoročnog i održivog prisustva u svemiru.

„Pokreni karijeru“ - AIESEC predstavlja prilike za prakse i volontiranje u inostranstvu

Fri, 20 Mar 2026 22:24:48 GMT

U sredu, 18. marta, u amfiteatru Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, održana je konferencija organizacije AIESEC pod nazivom "Pokreni karijeru", na kojoj su predstavljene prilike za volontiranje i stručne prakse širom sveta. Učesnici su pored osnovnih informacija o programu i samom procesu prijave, mogli da čuju i lična iskustva volontera i praktikanata koji su bili na praksi.

foto: Tamara Opranović

Govornica Jana je sa publikom podelila svoju priču sa prakse iz Italije, gde je u gradu Torino 6 nedelja radila u vrtiću sa decom predškolskog uzrasta. Umesto da bude smeštena sa ostalim praktikantima, Jana je izabrala da živi sa jednom italijanskom porodicom koja ju je dočekala širom otvorenih ruku i doprinela da njeno iskustvo bude još bogatije i ispunjenije. Ona je i danas u kontaktu sa tom porodicom i često zajedno planiraju buduća putovanja. Zabave i novih iskustava nije manjkalo, objašnjavala je Jana pokazujući mnoge slike i uspomene iz Torina. Naglasila je da ništa od toga ne bi bilo moguće da se nije ohrabrila da se prijavi za ovu praksu i konačno izađe iz svoje zone komfora.

AIESEC je najveća svetska omladinska organizacija vođena od strane studenata, osnovana 1948, danas prisutna u 100+ zemalja, dok je u Srbiji počela da deluje 1953. godine. Cilj same organizacije je razvoj liderstva mladih kroz praktična iskustva, volontiranje, stažiranje i još mnoge druge prilike.

Zvanično oduzete prostorije Akademije umetnosti: studenti, profesori i građani protestovali ispred Skupštine Grada Novog Sada

Wed, 18 Mar 2026 18:19:06 GMT

Na sednici Skupštine Grada Novog Sada danas je Akademiji umetnosti u Novom Sadu oduzeta Galerija na Bulevaru Mihajla Pupina i dva ateljea na Bulearu despota Stefana. Uprkos protivljenju profesora, uprave Akademije i protestima studenata, većinom glasova usvojena je ova odluka.

Za ovu odluku je glasalo 44 odbornika vladajuće koalicije, čime je većinski izglasano da Akademija umetnosti izgubi navedene prostorije. Kao razlog se navodi nezadovoljstvo gradskih vlasti sadržajem poruka koje su studenti isticali u izlogu Galerije, kao i to da prostorije nisu korišćene na odgovarajući način.

Studentkinja Akademije umetnosti, Lara, smatra da ovakve odluke direktno ukazuju na revanšizam.

„Najkraći odgovor - revanšizam. Umetnici su uvek bili trn u oku vlastima a to što smo imali izložbe koje je organizovao Blokhaus prošle godine je verovatno dodatno uticalo, i ovom odlukom samo opet žele da nas ućutkaju", rekla je studentkinja.

Ona dodaje da su im ove prostorije neophodne kako bi mogli da imaju kvalitetnu nastavu.

"Otkad imamo galeriju ona služi za izložbe, pored toga studenti vajarstva trenutno ima predavanja u prostorijama galerije, nakon što su prošle godine ostali bez prostora za rad. S obzirom da su nam odeuzeli te prostorije ti studenti mogu da rade na ulici s obzirom da Akademija neće imati gde da ih premesti", rekla je ona.

foto: Marko Antić

Gradonačelnik Žarko Mićin izjavio je na konferenciji za medije uoči sednice da je prostor koji će biti oduzet Akademiji prilikom kontrole zatečen kao neaktivan. On je istakao da Grad već obezbeđuje oko 4.000 kvadratnih metara za potrebe Akademije na drugim lokacijama, kao i da će sporni prostor biti dodeljen drugoj ustanovi kulture, među kojima se pominju Zmajeve dečje igre i Kulturni centar Novog Sada.

Prema njegovim rečima, kontrola prostora obavljena je još u septembru, a tada je, kako tvrdi, utvrđeno da se prostor ne koristi za umetničke aktivnosti. „Na licu mesta nisu zatečeni studenti koji rade, već zatvoren prostor sa istaknutim porukama, a prema našim saznanjima, tu su održavani i politički sastanci“, naveo je Mićin.

Studenti u blokadi su povodom održavanja današnje sednice grada organizovali protest koji je započeo u 9 časova ispred zgrade Akademije u Ulici Đure Jakšića. Odatle su u koloni krenuli ka Skupštini grada gde su pravili buku lupanjem u šerpe, pištaljkama i vuvuzelama.

Humanitarni bazar na Filozofskom fakultetu: Poziv za doniranje knjiga

Thu, 18 Dec 2025 18:33:06 GMT

U utorak, 23. decembra, u kafeu Filozof na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, biće održan humanitarni bazar, najavio je Odsek za medijske studije na društvenim mrežama.

Odsek je ranije pozvao studente čitavog fakulteta da u njihovu seminarsku biblioteku donesu knjige koje bi želeli da doniraju i na taj način pomognu da se ova akcija realizuje.

Knjige za donaciju potrebno je odneti u seminarsku biblioteku Odseka za medijske studije do ponedeljka, 22. decembra, u periodu od 8 do 14 časova.

Humanitarni bazar tokom proteklih godina; Foto: Odsek za medijske studije

Humanitarni bazar u utorak trajaće od 11 do 13 časova, a posetioci će moći da kupe knjigu po izboru slanjem SMS poruke fondaciji Budi human.

Novosadske ulice - Njegoševa

Mon, 13 Oct 2025 14:11:58 GMT

Njegoševa ulica jedna je od onih poznatih novosadskih ulica o kojima se ne govori često. Danas povezuje Trg slobode sa Ulicom Jovana Subotića, ali njeni temelji potiču još iz 18. veka, iz vremena kada je Petrovaradinski šanac tek dobijao obrise budućeg grada. Na najstarijim planovima iz 1740-ih jasno se vidi trasa ove ulice, dok je spoj sa Trgom slobode probijen nešto kasnije, na prelazu vekova, preko zemljišta koje je nekada pripadalo rimokatoličkoj crkvenoj opštini.

Prvi stanovnici Njegoševe bili su trgovci i zanatlije, među kojima i mnogi nemački doseljenici iz Beograda, koji su ovde pronašli utočište nakon turskog povratka u južnu Srbiju 1739. godine. Tada je ulica nosila ime Fazanova, po čuvenoj gostionici „Kod Fazana“, koja se nalazila otprilike na mestu današnje Muzičke škole „Isidor Bajić“. Gostionica je bila centar zabave i društvenog života, a služila je i kao pozorišna sala, sve dok 1878. godine nije pretvorena u školu.

Smatra se da je jedan od razloga za očuvanost ove ulice, upravo prisustvo Nemaca. Tokom bombardovanja 1849. Njegoševa je donekle bila pošteđena, pretpostavlja se, upravo zbog prisustva nemačkih trgovaca.

Niže niz ulicu nalazila se i kafana „Bela lađa“, jedno od legendarnih mesta srpskog građanskog života 19. veka. Upravo je ona 1853. godine dobila prvo parno kupatilo u gradu. Zabeleženo je da su Svetozar Miletić i Vojislav Ilić bili među stalnim gostima lokala, a pesnik se navodno upravo tu i venčao.

foto: WIkimedia commons

Kroz vekove ulica je više puta menjala ime. Fazanova je tokom 19. veka postala Andrašijeva, po mađarskom državniku Juliju Andrašiju. Nakon Prvog svetskog rata, sa stvaranjem nove države, dobija sadašnje ime po vladici i pesniku Petru II Petroviću Njegošu. U vreme okupacije 1941–1944. privremeno joj je vraćeno staro ime, ali ga je ubrzo po oslobođenju ponovo zamenilo Njegoševo.

Najupadljivija građevina u Njegoševoj jeste palata „Gvozdeni čovek“. Većini prolaznika ime ne znači mnogo, ali reč je o onoj velikoj zgradi na ćošku koja „nadgleda“ Trg slobode. Palata je monumentalna secesijska građevina, podignuta 1909. godine po projektu novosadskog arhitekte Bele Pehle i njegovog peštanskog kolege Karolja Kovača. U prizemlju su se decenijama smenjivali kultni lokali — od Dormštetera i Moskve, do Zagreba, a sve donedavno i Atine. Ranije je na toj lokaciji stajala dvospratnica iz 18. veka, u kojoj je jedno vreme zasedao i gradski magistrat.

Njegoševom ulicom oduvek je vladao izvestan obrazovni duh. Krajem 19. veka tu je podignuta Mađarska državna ženska građanska škola, kasnije poznata kao Ženska gimnazija. Na uglu sa Ulicom Jovana Subotića radio je i mali parni mlin, koji je kasnije zamenjen zgradom Radničkog osiguranja, a zatim i đačkom poliklinikom, pretečom današnjeg Doma zdravlja u Njegoševoj.

Sve u svemu, Fazanova ulica očuvala je svoj izgled. Ona je danas gotovo ista kao i pre 200 godina; opasana niskim secesijskim zgradama sa prelepim fasadama.
Jedino što se ovde menja, jesu imena poslastičarnica.

Novosadske ulice - Kej koji se sakrio od vlasti

Mon, 29 Sep 2025 15:03:48 GMT

Sa “one” strane Dunava, u podnožju tvrđave nalazi se kej koji se prilično retko pominje. Štaviše, siguran sam da većina Novosađana ne zna ni kako se taj kej zove!
Petrovaradinski kej, odnosno Kej skojevaca, je onaj lepši kej u Novom Sadu. To je onaj kej koji ne smrdi! To je šetalište obasuto cvećem, sa znatno manje saobraćaja!

Nekada, ovde su se nalazile gradske kapije nalik današnjoj Beogradskoj kapiji, no one su nažalost srušene kako bi se izgradio most. One su same po sebi vredne celoga teksta, tako da više o njima u tekstu ovde.

No zašto Kej skojevaca, i šta je uopšte skojevac?
Možda bi pravilnije bilo napisati Kej SKOJ-evaca, jer je ulica posvećena upravo članovima ove ideološke grupacije.

SKOJ je skraćenica za Savez komunističke omladine Jugoslavije, osnovan je 1919. godine u Beogradu. Bio je omladinski odeljak tada ilegalne Komunističke partije Jugoslavije. Zadatak mu je bio okupljanje mladih radnika, učenika i studenata, kako bi širio socijalističke ideje i stvorio generaciju spremnu za bitku za političke i društvene promene.

Odigrao je ključnu ulogu i u Drugom svetskom ratu. Takozvani skojevci često su se priključivali partizanskim odredima i učestvovali u borbi protiv okupatora.

No, nakon 1945. godine, u sada Socijalističkoj Jugoslaviji, SKOJ je prerastao u zvaničnu omladinsku organizaciju, sa ulogom vaspitanja mladih u skladu sa komunističkom ideologijom. Služio je za organizaciju radnih akcija, društvenih izgradnji i obezbeđivanja “političkog podmlatka” za Partiju.

Početkom pedesetih godina tranformiše se u Savez socijalističke omladine Jugoslavije (SSOJ), koji je imao širu društvenu ulogu. Ipak, ovo je tekst o ulici a ne o SSOJ-u.

SKOJ danas postoji samo kao deo istorije. Simbolika mu se vezuje za pokret otpora, revoluciju, i socijalistički entuzijazam.

foto: WIkimedia

Elem, nazad na ulicu – pokraj ulice nalazi se kompleks Vojne bolnice, podignute još u 18. veku za potrebe habsburške vojske. U kasnijim godinama pretvorena je u vojnu bolnicu Jugoslovenske narodne armije. Kej je predstavljao vrstu parka, odnosno šetališta baš za pacijente ove ustanove.

Sam kompleks je zapravo nastao od crkvenih samostana. Car Josif II je naredio adaptaciju u bolnicu. Kroz godine zgrada je adaptirana više puta. Crkveni objekti bili su prilagođeni, kupole srušene itd.
Uprkos rušenjima i renovacijama, ovaj kompleks i dalje stoji i prelep je kao i nekada, a i namena mu je nepromenjena.

Najpoznatiji deo ovog prostora je Oficirska plaža. Nastala je kao kupalište za oficire habsburške vojske, a tokom socijalističkog perioda postala gradsko kupalište Petrovaradina i Novog Sada. I danas ostaje druga najposećenija plaža u Novome Sadu.

Za Petrovaradin, konkretno za Podgrađe i Stari Majur, karakteristične su ulice koje nose imena po važnim ličnostima hrvatskog porekla, verovatno baš zato što se tu i danas nalazi velika populacija hrvatske nacionalne manjine. Bilo bi to dovoljno čudno samo po sebi, s obzirom da su početkom ovog milenijuma imena ulicau u Novom Sadu masovno menjanja tako da predstavljaju srpsku nacionalnu politiku. Sve vezano za Jugoslaviju izbrisano je, veoma često bukvalno.
Postavlja se pitanje, kako je moguće da je ova ulica zadržala svoje staro ime? Kanda da je toliko nepoznata da su je zaboravile i vlasti...

Novosadske ulice - Koste Nađa

Mon, 15 Sep 2025 15:48:52 GMT

Jedan od poslednjih delova grada u kom masovna konstrukcija zgrada i dalje nije u potpunosti uzela maha jeste Petrovaradin, specifično, Stari Majur. U pitanju je najstariji civilni deo Petrovaradina, izgrađen u podnožju tvrđave.

Istorija ovog mesta počinje već krajem 17. veka, odmah nakon što habsburška vojska zauzima ove prostore od Osmanlija. Gradnja tvrđave počela je 1692. godine, a oko nje je ubrzo formirano i naselje za zanatlije, trgovce i porodice vojnika.

Jedan od bitnijih ovako stvorenih sokaka jeste ulica Koste Nađa.

Konstantin „Kosta“ Nađ rođen je 13. maja 1911. u Petrovaradinu. Poreklom iz siromašne porodice, od malena je pokazivao zainteresovanost za obrazovanje, ali veoma brzo stupa i u kontakt sa radničkim i levičarskim krugovima. Gimnaziju je pohađao, no nikada je nije završio jer je otišao u vojsku Kraljevine Jugoslavije, gde je stekao čin podoficira.

Kosta se ni od čega, veoma brzo popeo uz činove, no njegovo ime odjeknulo je i van Jugoslavije tokom Španskog građanskog rata. On se kao dobrovoljac priključio, u okviru internacionalnih brigada, i komandovao je Balkanskim bataljonom – jedinicom sastavljenom od dobrovoljaca sa prostora Jugoslavije i Balkana. Tada stiče reputaciju darovitog komandanta, i poznavaoca gerilskih taktika.

Po povratku iz Španije, počinje Drugi svetski rat, a on se i danas smatra za jednog od ključnih komandanata Narodnooslobodilačkog pokreta.
Vodio je jedinice u Bosni, Vojvodini, Sremu, a posebno je zabeleženo njegovo učešće u operacijama oslobađanja Banata i Bačke 1944.

Po završetku rata dobija čin generala Jugoslovenske narodne armije, postaje član Glavnog štaba i predsednik Saveza boraca. Umire u Beogradu 1986. no Petrovaradin i danas nosi njegov trag.

foto: Wikimedia

Ulice Koste Nađa, istini za volju, jeste uska jednosmerna ulica, no u njoj se nalaze neke od svetkovina minulih vremena. Najbitnija od kojih jeste katolička crkva Uzvišenja svetog Križa, građena u baroknom stilu, sa prostranom portom. Ona je duhovni centar ovog dela Petrovaradina još od početka 18. veka. Upravo se oko nje formirala mreža kuća i sokaka. Danas je verovatno najfotografisanije mesto u ovom delu grada.

Ulica je još tokom 18. i 19. veka bila jezgro civilnog života. Tada se naravno nije zvala kao danas, nosila je ime Frankopanska. Žitelji Starog Majura većinom su se bavili zanatstvom, i sam kvart je uvek bio od siromašnijih, sa stanovništvom mešovitog porekla – nemačkim, hrvatskim, srpskim i mađarskim. No to mu upravo daje čar!

Zašto Frankopanska?
Frankopani su bili hrvatska plemićka loza. Uz porodicu Zrinski, ubrajaju se u najznačajnije hrvatske porodice od 11. do 17. veka. Loza ima zaista dugu istoriju, sadrži mnoge knezove širom Balkana, no najznačajniji postaju u 17. veku.

Zrinsko-frankopanska zavera je bio pokret hrvatskog i mađarskog plemstva protiv apsolutističke politike Habzburgovaca, između 1664. i 1671. godine. Dve familije su okupile ljude i napravile ustanak koji trajao punih sedam godina. Desilo se više bitaka i spletki, no na kraju buna biva ugušena, a preostali članovi porodica osuđeni na smrt, što je označilo kraj ove loze.

Danas, kuće u ovom kraju mahom su oronule, i zaista „na izdisaju“, što je zaista šteta. Grad je u više navrata izdvajao sredstva za obnovu zgrada u Podgrađu, no isto nikada nije učinjeno za ovaj kraj. Odmah pokraj ulice Koste Nađa nalazi se i najstarija očuvana kuća u Petrovaradinu, a samim tim i u Novom Sadu – Špilerova kuća.

Kuća je proglašena za spomenik kulture, no u potpunosti je zanemarena i oronula, te je pitanje koliko će još dugo biti najstarija očuvana kuća. Izgrađena je u 17. veku, namena kuće i dalje je stvar debate, no jedna od pretpostavki jeste da se koristila kao škola. Ime kuće potiče od njenih vlasnika iz 20. veka, porodice Špiler.

Šta se to dešava u svetu? - Pregled najnovijih demonstracija

Sat, 13 Sep 2025 08:39:35 GMT

Na kraju prve četvrtine 21. veka, deluje da u celom svetu traju prelomni trenuci za demokratiju. Blokade u Francuskoj, pro-palestinski protesti po Evropi i borbe mladih u južnoj Aziji ukazuju na brze globalne promene. Sa čime se to susreću vlasti širom planete?

“Blokirajmo sve” u Francuskoj

Radnici i studenti širom Francuske su se u sredu pojavili na protestu pod sloganom “Blokirajmo sve” (“Bloquons Tout”) posle dugogodišnje tenzije oko finansijskih odluka vlasti koje su dovele do velikog javnog duga i budžetskog deficita. Bivši premijer Fransoa Bajru je kao rešenje napravio plan o nadoknadi koji podrazumeva, između ostalog, ukidanje dva državna praznika i smanjenje budžeta za zdravstvo za 5 miliona evra. Nakon pada vlade, predsednik Emanuel Makron je na njegovo mesto postavio ministra odbrane i svog bliskog saradnika Sebastijana Lekornua, koga su prvi dan dočekali nemiri i blokade u više gradova. Ovo je četvrti premijer Francuske za 12 meseci.

Foto: Stephane Mahe/Reuters

Nezadovoljstvo građana se pojačavalo još od jula, i kulminiralo protestom, štrajkovima i blokadama ulica. Škole, fakulteti, železnica i autoputevi su takođe bili blokirani, a u noći između srede i četvrtka mogli su se videti zapaljeni kontejneri, oblaci suzavca i brojna hapšenja. Kako je izvestila francuska televizija BFM TV, u celoj državi je privedeno 675 ljudi, od kojih 280 na teritoriji Pariza i većina je provela noć u pritvoru. Između 80.000 i 100.000 policijskih službenika je gušilo blokade.

Mnogi porede ove događaje sa Pokretom žutih prsluka iz 2018, tokom Makronovog prvog mandata, kada su građani Francuske pokazali neposlušnost zbog cena benzina.

Francuski sindikati pozivaju na dalje akcije širom zemlje 18. septembra protiv Bajruovih planova za budžet.

Protesti za “Palestine Action” u Ujedinjenom Kraljevstvu

“Palestine Action” je britanska pro-palestinska mreža protiv izraelskog aparthejda i saučesništva UK u vojnim akcijama Izraela u vidu izvoza oružja. Članovi ove mreže su u julu upali u bazu Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva i oštetili vojne avione, potom su učestvovali u činovima vandalizma nad određenim britanskim firmama koje imaju veze sa Izraelom.

Nemiri su se stvorili među Englezima kada je Vlada Ujedinjenog Kraljevstva zabranila “Palestine Action” i proglasila je terorističkom grupom, pa je od jula kažnjivo zatvorom biti njihov član ili izraziti im podršku. Ko prekrši ovaj zakon, može dobiti zatvorsku kaznu u trajanju do 14 godina. Podrška mreži se pojavila na ulicama ubrzo nakon njene zabrane.

Foto: Henry Nicholls/AFP

Stotine ljudi se okupilo na Parlamentarnom trgu u centru Londona u avgustu, pa ponovo u septembru. Na nasilnom protestu prošle subote je privedeno 890 demonstranata, što je oborilo rekord za najveći broj uhapšenih na toj vrsti okupljanja u UK. Značajan deo uhapšenih je starosti od 60 i više godina i među njima su sveštenici, vojni veterani i zdravstveni radnici, kako kažu iz grupe “Defend Our Juries” koja je organizovala protest.

Dva dana kasnije, ulični umetnik Benksi je pod opasnošću da mu se otkrije identitet posle 25 godina anonimnosti zbog najnovijeg murala na fasadi Dvora kraljevskog suda koji predstavlja sudiju kako čekićem tuče demonstranta sa transparentom. Ukoliko bi otišao na sud zbog štete na zaštićenom kulturnom spomeniku, njegovo ime bi bilo objavljeno.

Blokade u Italiji

Italijanski studenti iz Samoorganizovanog univerzitetskog kolektiva (Collettivo Autorganizzato Universitario) u Napulju su 3. septembra objavili video u kom najavljuju blokadu univerziteta ukoliko Flotila Sumud ne dođe do pojasa Gaze. U saradnji sa njima su i kolege iz Rima, Pize i Đenove.

Kao što je slučaj sa više evropskih zemalja, građani i studenti zahtevaju od institucija da prekinu veze i saradnje sa Izraelom.

Globalna Flotila Sumud sa više od 50 brodova i 44 aktiviste ima za cilj da probije Izraelsku pomorsku blokadu Gaze. Prethodna dva pokušaja je presrela izraelska vojska, a u utorak je dva broda iz Flotile pogođeno iz različitih dronova u Tunisu, kako se sumnja.
Protesti u Indoneziji

Već nekoliko nedelja traju demonstracije na ulicama u mnogim krajevima Indonezije, gde su građani nezadovoljni zbog slabe ekonomije, nezaposlenosti i nejednakosti u državi. Više okupljanja je postalo nasilno nakon smrti jednog građana usled policijske brutalnosti. Kuće zakonodavaca i jedna zgrada provincijskog parlamenta su zapaljeni, a napadi na državne organe su doveli do njihovih još strožih odgovora. Već 10 osoba je poginulo u međuvremenu, a 20 je nestalo.

Indonežani predvođeni studentima, radnicima i organizacijama za ženska prava imaju 25 zahteva za vlast koji podrazumevaju manju uključenost vojske u građanske stvari, smanjenje plata zakonodavcima, rigorozne istrage o korupciji i veću ekonomsku sigurnost. Demonstranti su dali rok za ispunjenje do petka.

Važan faktor u ovom pokretu je činjenica da Indonezija ima veliku stopu upotrebe društvenih mreža za zemlju sa nižim srednjim dohotkom - više od pola stanovništva koristi društvene mreže.

Uhapšeno je preko 3.000 osoba, a predsednik Indonezije Prabovo Subjanto optuživao je demonstrante za terorizam i izdaju, i nagovestio još intenzivnije odgovore na proteste.

“Protest generacije Z” u Nepalu

Sada već viralni protesti u Nepalu imaju veliki odjek u svetu. Kao što smo ranije pisali, velike akcije u ovoj zemlji se dešavaju zbog višegodišnje korupcije, velike stope nezaposlenosti, niskih primanja i pokušaja sprovođenja zabrane 26 društvenih mreža. Od desetina hiljada građana, pretežno mladi ljudi su se aktivirali preko interneta i ubrzo izašli na ulice.

Protest u ponedeljak je brzo postao nasilan kada su pojedini demonstranti pokušali da uđu u kompleks zgrada među kojima je i Parlament, penjući se po zidovima koji ga okružuju. U pokušaju da se rasteraju demonstrante korišćena je velika količina suzavca, vodeni topovi i gumeni meci. Zabrana društvenih mreža je ukinuta, a do tada je poginulo bar 20 ljudi, najviše u glavnom gradu Katmanduu.

Sutradan se nastavio celodnevni protest kada su zgrade državnih institucija vandalizovane i zapaljene, uveden je policijski čas, a premijer Šarma Oli i neki od ministara su dali ostavke ili napustili zemlju.

Foto: Adnan Abidi/Reuters

Posle više od 50 smrti, među kojima 21 demonstrant, 3 policajca i nekoliko zatvorenika koji su pokušali da pobegnu iz zatvora, vojska je preuzela kontrolu nad Katmanduom i započela pregovore o prelaznoj vladi zajedno sa demonstrantima i predsednikom. Prvi čovek Nepala Ram Čandra Paudel je danas imenovao bivšu predsednicu Vrhovnog suda Sušilu Karki za privremenu premijerku. Kako piše Vreme, Karki je na funkciji bila poznata po svom stavu protiv korupcije u vladi.

Okolnosti njenog izbora su komične, s obzirom da je indirektno izabrana preko društvene mreže Discord. Više od 100.000 građana, uključujući i neke od organizatora protesta su se skupili u Discord kanalu i razgovarali o kandidatima za prelaznu vladu. Vojni rukovodioci su se potom našli sa organizatorima kanala i pitali ih za rešenje, na šta su ovi predložili sadašnju prvu ženu na čelu vlade Nepala, Sušilu Karki.

Novosadske ulice - Pozorišni trg

Mon, 08 Sep 2025 14:11:11 GMT

Uspenska ulica, i specifičnije Pozorišni trg, jedno je od najlepših mesta za ljubitelje raznovrsnih stilova, koji ne funkcionišu zajedno – od secesije austrougarskih zgrada, preko modernističke gradnje dvadesetog veka, pa do savremenog kapitalističkog šunda.

Naime, Uspenska stoji na svom mestu od 18. veka, i na početku grada bila je načičkana stambenim kućama koje su građene „na divlje“, te su stvarale više malecnih ulica. Van toga, bilo je dosta zanatskih i radnji sličnih karaktera, s obzirom da je u samom centru grada.

Nakon bombardovanja u 19. veku, sve zgrade su izgrađene u secesijskom stilu, sa kapijama koje su vodila u duboka dvorišta koja su okruživale zgrade, stil koji se danas najčešće može naći u podgrađu Petrovaradina. Bila je veoma prolazna jer je prirodno spajala centar grada sa Jevrejskom ulicom, koja je bila u izvesnoj meri izolovana.

Na njenom kraju prostirao se splet sokaka i starih kuća, i tako sve do kraja sedamdesetih godina prošloga veka, kada je većina zgrada porušena da bi se izgradila današnja zgrada Srpskog narodnog pozorišta, i kao ekstenzija istog, Pozorišni trg.

Sama zgrada SNP-a je delo arhitekte Viktora Jackiewicza. Otvorena je 1981. godine. Masivna, modernistička građevina, osporavana je, i izazvala niz protesata još onomad, jer je za njenu gradnju porušeno mnogo istorijski važnih objekata.

Sam trg, oblikovan je kao širok plato, namenjen za okupljanja koncerte i performanse.

foto: flickr

U početku svog postojanja, ulica je bila poznata kao Franz Josef-Straße, po tadašnjem austrougarskom caru. Nakon Prvog svetskog rata, u vreme Kraljevine SHS, dobija ime Uspenska ulica, po obližnjoj crkvi iz 18. veka, koja i danas dominira njenim izgledom. Tokom Drugog svetskog rata, za vreme mađarske okupacije, menjala je ime u Templom utca, što u prevodu znači Crkvena ulica. U socijalističkoj Jugoslaviji postaje Ulica braće Ribar, da bi svoje sadašnje ime – Uspenska – ponovo dobila tek posle 1991. godine, kada je vraćen istorijski naziv.

Što se tiče samog trga, nekada je na njegovom mestu bila ulica Jugoslovenske narodne armije!

Ovaj deo grada, nekada je bio poznat i po bordelima, tj. javnim kućama, koje su u Novom Sadu bile legalne sve do Prvog svetskog rata. S obzirom na blizinu pozorišta, Uspenska je zasigurno bila amalgamacija dva sasvim različita sveta!

Na žalost, svi lepi prizori ove uličice i trga koji ide u paketu sa njom, biva narušena prizorom gnusnog Bulevara Mihajla Pupina – ulice koja spaja prljave kućice, smog autobuske okretnice, i nečuven šund nazvan Pupinova palata i naravno kineski tržni centar.

Uspenska je slika i prilika protoka vremena – niza promena koje su se desile u našem gradu, koje su nekada čak i krajnje grubo brisale tragove prošlosti. Uprkos svemu, sa platoa ispred pozorišta, i dalje se može videti zadnje dve stotine godina istorije našeg malog grada.

Novosadske ulice - Ona ulica u Petrovaradinu

Mon, 01 Sep 2025 13:46:22 GMT

Štrosmajerova je ona ulica što nije Beogradska. Jedna je od retkih ulica koje su i danas popločane kaldrmom. Iznenađujuće, nije naročito poznata, iako je svako ko se penjao na tvrđavu, ili silazio sa nje, prošao njome. Od nje dva različita puta vode na „Đavu“, a među njima smeštena je najstarija crkva u Novom Sadu.

Crkva Svetog Jurja, iako na prvi pogled deluje skromno, ima izuzetno bogatu istoriju, koja traje više od tri puna veka. Podignuta je između 1701. i 1714. godine, odmah posle oslobođenja Petrovaradina od osmanske vlasti.

Izgradili su je isusovci, koji su u Petrovaradin stigli 1693. godine, pošto su Habsburzi učvrstili svoju vlast. Misija im je bila jasna; duhovna obnova prostora uz vojnu tvrđavu. U svojoj originalnoj nameni, kao što to uglavnom biva sa tvrđavama, ona je bila vojni objekat, pa su tako i svi objekti u njenom okruženju, podgrađu, takođe bili vojne svrhe.

Drugim rečima, građani nisu živeli između gradskih kapija, već nakon njih, tamo gde se Beogradska ulica pretvara u Preradovićevu. Zbog ovoga, isto kao što je bolnica u Gradiću bila vojna (a i dan-danas je), tako je i crkva, ironično, takođe bila vojna.

Sama arhitektura crkve je tipična za rani barok. Spolja jednostavna građevina, za velikim, zastrašujućim vratima, no izuzetno bogata dekoracijama iznutra. Unutar nje, zidovi su ukrašeni rokoko dekoracijama, a oltar, posvećen Svetom Jurju, prikazuje sveca u njegovoj borbi sa aždajom; motiv, koji je postao tipičan za petrovaradin usled pobede nad osmanskim vojnim silama.

foto: wikimedia

Ulica nosi ime po Josipu Jurju Štrosmajeru. Rođen je 1815. i bio je sremski biskup, mecena i generalno ljubitelj kulture i umetnosti. Školovao se u Pešti i u Beču, doktorirao teologiju i istakao se kao nadaren besednik i organizator. Najveća zasluga mu je osnivanje Univerziteta u Zagrebu 1874. godine, a poznat je i kao finansijeg-graditelj katedrale u Đakovu.

Ono što ga razlikuje od većine drugih biskupa, jeste njegova ljubav, i podrška prema umetnicima i prosvetiteljima. Politički, on je predstavljao simbol ideje južnoslovenskog jedinstva unutar Habsburške monarhije. Zalagao se za saradnju i zbližavanje Slovena. Samo je prirodno da je jedna takva ličnost dobila svoju ulicu baš u Petrovaradinu, delu grada poznatom po svojoj nacionalnoj multikulturalnosti.

Štrosmajerova je tokom 19. veka bila poznata i po svojim gostionicama i vinskim podrumima. Jedna od najčuvenijih zvala se „Kod belog labuda“, gde su se okuljali trgovci vinom i ugovarali poslovi između sremskih vinogradara i novosadskih krčmara. Gotovo je svaka kuća u ulici imala vinski podrum.
Ti podrumi svakako i danas postoje, iako su većim delom zapušteni, ili se makar koriste za druge stvari!

Ambijent ulice očuvan je do savršenstva, čak je više puta služila i kao filmski set. Sve građevine u ovoj ulici, a i oko nje, su kulturna dobra, te fasade i krovovi ne smeju biti menjani.

Novosadske ulice - Ulica Save Vukovića

Mon, 25 Aug 2025 15:46:31 GMT

Ulica Save Vukovića, kao i većina ulica na Podbari postoji još od dana kada je Bara širila bolesti po gradu. Svako dizanje vodostaja ostavljalo bi je poplavljenom, a kada nije, blato bi sezalo do kolena.
Nastala je uporedo sa formiranjem Petrovaradinskog šanca, preteče Novog Sada.

Isprva nosila je ime „Crni petao“, po istoimenoj kafani koja se nalazila na uglu sa današnjom Rakićevom ulicom. Jasno je da je od svog osnivanja prostor ulice bio vezan za društveni život varoši. Almaški kraj, tj. Podbara, bio je siromašan kraj, gde su mahom živeli zanatlije, baštovani i slični „obični“ ljudi.

Almaški kraj postao je, u izvesnoj meri, prestižni kraj Novog Sada tek nakon isušivanja Bare, pošto su pre toga ovim krivudavim ulicama harale razne zarazne bolesti. Sam razlog za oblik ulica u ovom kraju je takođe nekadašnja Bara, ulice su građene po uzvišenjima, koliko god mala bila, kako bi se izbeglo plavljenje.

Svoje današnje ime, dobila je nešto kasnije. Sava Vuković bio je trgovac, poznati dobrotvor i osnivač Velike srpske gimnazije, poznatije kao Gimnazija Jovan Jovanović Zmaj. Čovek je svojim radom obeležio jedno poglavlje gradskog života, te je ovekovečenje njegovog imena kroz ulicu, apsolutno zasluženo.

Za vreme okupacije u dvadesetom veku, ulica je nakratko nosila ime Pošalu Lajte, no nakon oslobođenja, vraćeno joj je prethodno ime, koje uostalom, i dan-danas nosi.

Ulica je dugo držala izgled predgrađa. Sve do perioda između prvog i drugog svetskog rata putevi su bili zemljani, sa samo uskim ciglenim „trotoarom“ tik uz kuće. Žitelji su dizali skromne kućice od trske i pruća, a život je bio objektivno težak.

foto: youtube

Prizor se menja tek posle Prvog svetskog rata. Pošto je Bara bila uveliko isušena, a ulica je suvom centru grada, postojalo je plodno tle za izgradnju bogatije infrastrukture. Premda nikada nisu nikle zgrade, ali mnoge kuće su srušene radi građenja novijih, bogatijih kuća, a kraj su mahom naselili imućniji građani. Ovaj kraj se i danas smatra za jedan od lepših krajeva za život, izuzetno tih, a na svega nekoliko minuta od pešačke zone grada.

Niz ulicu, na raskrsnici sa Ulicom zlatne grede i Skerlićevom navodno nalazio se prvi gradski trg, još u doba Petrovaradinskog šanca. Danas tamo se može samo pronaći stepenik, i raskrsnica, ni po čemu drugačija od bilo koje druge.

Informaciju je teško potvrditi s obzirom da su Ulica zlatne grede i Dunavska, dve najstarije ulice u Novom Sadu, a informacije iz tog doba često su sumnjivog porekla. Kakogod, činjenica je da je ovo jedna od najstarijih, i najočuvanijih ulica Novog Sada, pružajući se od Ulice zlatne grede pa do Gundulićeve, Save Vukovića i danas pruža sliku, ne bogatog centra Novog Sada, već stare periferije koju je naseljavao „običan“ građanin.

Novosadske ulice - Ulica iza Katedrale

Mon, 18 Aug 2025 11:03:38 GMT

Godine 1863. desio se skandal na novosadskoj pozorišnoj sceni. Tada je Dimitrije Kolarović fizički napao Lazu Telečkog, posle čega se poznata novosadska glumačka trupa raspala. Zavađeni glumci birali su strane između dvojice učesnika, a Mita Ružić stao je na Kolarovićevu stranu, zamerivši se Lazi Telečkom.

Čija li je ideja bila da im se ulice ukrštaju?

Dimitrije „Mita“ Ružić rođen je 1841. godine. Bio je glumac, reditelj i dugogodišnji upravnik Srpskog narodnog pozorišta. Posvetio je svoj život unapređenju pozorišta, koje je u 19. veku, pod Habzburškom monarhijom, bilo jedan od retkih načina na koji se mogao negovati srpski kulturni identitet.

Ulica Mite Ružića jedan je od manjih sokaka u Novom Sadu. Proteže se od Katoličke porte do ulice Svetozara Miletića, posle čega prelazi u Grčkoškolsku. Ulica postoji otkako postoji i Novi Sad, i većinu svog postojanja zvala se Crkvena ulica, po crkvi Imena Marijinog. Svoje današnje ime dobija tek posle Prvog svetskog rata, kada su, uostalom, i mnoge druge ulice u centru grada dobile imena znamenitih ličnosti 19. veka.

foto: flickr

Katolička porta, iz čijeg ruba ulica i započinje, nosi još dužu priču. Na mestu današnje „Katedrale“ nekada se nalazila mnogo starija katolička crkva, izgrađena početkom 18. veka, tačnije 1719. godine. Ta građevina porušena je već 1742. godine, a odmah potom na istom mestu sagrađena je druga crkva – kao i prva, posvećena Bogorodici. Kao što to biva sa svakom građevinom u Novom Sadu, usled Bune, tokom bombardovanja 1849. crkva je oštećena do neprepoznatljivosti. Tek krajem 19. veka konačno je izgrađena naša neogotička „Katedrala“, tj. Crkva Imena Marijinog.

Katedrala, koja to zapravo nije, najviši je verski objekat u gradu, dostižući 72 metra u visinu.

Sam prostor porte isprva je služio kao katoličko groblje, ali je krajem 18. veka izmešteno na periferiju grada, te je ovaj prostor pretvoren u svojevrstan trg. Ovde se nalazi i jedna od retkih građevina koja je preživela bombardovanje 1849 – Plebanija, izgrađena 1808. godine.

Tokom 20. veka, slično kao i sa Trgom mladenaca, gradska uprava pokušala je da pruži inicijativu da se ovaj prostor više posećuje, i to poprilično uspešno. Ovde je 1930. godine podignuta palata Vatikan, delo arhitekte Đorđa-Dake Popovića, a u porti su kasnije smešteni Kulturni centar Novog Sada i Muzička omladina. Zahvaljujući tim institucijama, ovaj prostor postao je važna tačka kulturnog i društvenog života grada.

Ovaj skriveni rukavac u centru Novog Sada, jedan je od retkih kutaka našeg malog grada koji i danas izgleda isto kao i pre sto godina. Spoj Baroka, klasicizma i neboaroka, čini ovu uličicu jednom od najlepših i najočuvanijih u čitavom gradu!

Novosadske ulice - Gde su se to opijali Novosađani 19. veka?

Mon, 11 Aug 2025 13:49:17 GMT

U svakom gradu postoji ulica poznata po svojim kafanama. Tako je u sadašnjem Novom Sadu to Laze Telečkog. Dok je svega sto godina ranije to bila Ulica Svetozara Miletića, o čijim sam nekadašnjim kafanama već pisao.
No, gde su se to Novosađani devetnaestoga veka napijali?

U užem centru grada prostire se ulica koja Salajku i Rotkvariju odvaja od Podbare, a spaja naš mali grad sa Temerinom – jašta, pričam o Temerinskoj ulici.

Kao i većina ulica koje spajaju grad sa prigradskim naseljima, i Temerinska postoji još od začeća Novog Sada. Naime, razvila se iz „carskog druma“ koji je spajao Novi Sad i Temerin. Na kraju ulice, na granicama tadašnjeg Novog Sada, nalazila se jedna od četiri gradske kapije, koje su se koristile poput naplatnih rampi radi kontrole robe, stoke i oporezivanja istih. Pretpostavlja se da je ovo razlog za silni razvoj ugostiteljstva i trgovine.

Do kraja 19. veka, u Temerinskoj je radilo najmanje 27 kafana. Brojka zvuči impresivno sama po sebi, ali postaje apsurdna kada se uračuna činjenica da je u celoj ulici postojalo svega 106 objekata. To znači da je na, otprilike, svake četiri porodične kuće postojala jedna kafana.

Naravno, tadašnje kafane nisu bile kao današnje, one su služile hranu i nudile prenoćište trgovcima koji se vraćaju s puta. Detalji o većini kafana relativno su dobro zabeleženi, no među najpoznatijima bila je „Bela lađa“.

Ona beše jedan od najuglednijih ugostiteljskih objekata u Novom Sadu. Pominje se prvi put još sredinom 19. veka, a bila je poznata po svojoj svečanoj sali koja je služila za održavanje važnih poslovnih sastanaka, svadbi, itd.
Još jedna od značajnijih kafana jeste „Kod belog krsta“, koja se nalazila bliže centru grada i neformalno je služila kao okupljalište trgovaca iz Temerina.

Sam raspored kafana je još jedna zanimljivost, jer su se kafane nalazile na gotovo svakoj raskrsnici. To znači da nije bilo moguće proći od Salajke ili Podbare do centra bez da se prođe pokraj makar jedne ovakve „zabavne“ ustanove. Kako bi učinak bio još veći, neretko su kafane ujedno funkcionisale i kao prodavnice, te bi čovek nekada naprosto „morao“ da zaluta u njih.

Temerinska pijaca nalazi se na svom mestu još od 1850. godine, kada je tu, na opšte nezadovoljstvo naroda, preseljena iz Glavnog sokaka (današnje Ulice Čika Jove Zmaja).
Ispostavilo se da je ova odluka bila sasvim logična, zato što su trgovci svakako prolazili ovim putem, te je sam transport robe bio daleko prostiji nego pre. Pijaca je radila tri dana nedeljno, nezavisno od vremenskih prilika i neprilika.

foto: Wikimedia commons

Početkom 20. veka, život u Novom Sadu gotovo se preko noći promenio. Zakoni su postajali sve oštriji, a geopolitička situacija se zahuhtavala. Zabranjena je prostitucija, mnoge kafane su zatvorene, a grad je rastao kao iz vode.

Na adresi Temerinska 1, oduvek se nalazila kafana „Kod tri krune“, no ona je srušena, a na njenom mestu, po nalogu Lazara Dunđerskog, izgrađena je zgrada koja tu i danas stoji. Ova zgrada zavedena je kao kulturno dobro, no ipak je oronula do neprepoznatljivosti.

Niz ulicu, kraj nekadašnje gradske kapije, otvoreno je novosadsko gubilište i najzad Temerinska ulica više nije bila mesto okupljanja, već mesto koje se posećuje isključivo pijačnim danima, a potom ignoriše.

Tokom Drugog svetskog rata, ime joj je promenjeno u „Ulica 13. aprila“, a nakon rata opet je preimenovana u „Staljingradska“. Najzad, 1948. godine, opet joj se vraća ime Temerinska.
Danas ova ulica je poznata po svojoj pijaci, oronulim fasadama i zastrašujućoj količini saobraćajnih nesreća na raskrsnici s Kisačkom – kanda se gubilište preselilo malo bliže centru.

Novosadske ulice - Put za Klisu

Mon, 04 Aug 2025 13:30:53 GMT

Na severnoj periferiji Novog Sada, na Kisačku ulicu nastavlja se Sentandrejski put — ulica koja danas deluje kao najobičniji tranzit koji spaja centralni Novi Sad sa Klisom. Kao saobraćajna trasa, ovaj put postoji još od 18. veka, kada je služio kao drumski pravac iz Petrovaradinskog šanca ka severu, do tada najznačajnijih gradova u tom pravcu – Sente, Subotice, Sombora, Sentandreje i (verovatno) mnogih drugih gradova na „S“.

Sentandreja je u „ono vreme“ bila kulturno i crkveno središte Srba u Habzburškoj monarhiji. Ta simbolična veza i jeste razlog zašto ovaj put nosi svoje ime.

Sam naziv „Sentandrejski put“ u zvaničnim dokumentima prvi put se javlja u drugoj polovini 19. veka, u okviru razvoja modernih urbanističkih planova. Pre ovog uknjiženog imena postoje samo pretpostavke, ali najverovatnije je nosio kolokvijalna imena poput „drum ka severu“ ili „put za Sentu“. Napravljen je po otiscima starog rimskog puta.

foto: vojvodina.gov.rs

Početkom 20. veka, ulica dobija i sasvim novu dimenziju - širenjem grada, Klisa najzad postaje periferija, a ne, kao dotad, udaljeno zanatsko naselje. Tako Sentandrejski put postaje i glavna spona između Novog Sada i Klise.

Klisa je jedno od najstarijih, a vrlo verovatno i najstarije naselje na prostoru današnjeg Novog Sada. Arheološki nalazi govore o prisustvu ljudi i naselja još od doba starijeg neolita – dakle, naselja stara oko 7000 godina. Vezuje se za kompleks kultura Starčevo–Kereš–Kriš, koji predstavlja jednu od prvih neolitskih kultura u Srbiji.

Zatim postoje nalazišta vinčanske kulture, koja pripada mlađem neolitu (4500–3000. p.n.e), a odlikovala su ga stalna nadzemna staništa, oruđe i oružje od kostiju i kamena, i razvijeno grnčarstvo.

Potom, od 10. veka pa do danas, postoje uzastopni dokazi i zapisi o životu. Sama Klisa delila se na dva naselja: Vašaroš Varad, poznat i kao Stari Petrovaradin, koje je bilo najvažnije srednjovekovno naselje na bačkoj obali današnjeg Novog Sada, i Gornje Sajlovo, slovensko naselje koje se prvi put pominje u 13. veku.

U 16. veku, Turci beleže Klisu kao naseljeno mesto. Premda bez strateškog značaja, posedovala je veliki tranzitni značaj, kao tačka koja spaja Petrovaradin sa severom – otuda Sentandrejski put. Tada Klisa po prvi put dobija i svoje današnje ime. Aktuelna teorija kaže da ono vuče poreklo još iz rimskog perioda, kada je ovaj prostor beležen kao ecclesia – što znači „crkva“ na latinskom jeziku.

Danas, Sentandrejski put nije više ni granica imperija, niti rimski drum, niti srednjovekovni put za sever. On je samo još jedna ulica našeg malog grada — naizgled identična desetinama drugih, i ničim posebno prepoznatljiva.

U toku izložba "Feniks" u Arhivu Vojvodine

Sun, 27 Jul 2025 11:41:46 GMT

U petak, 25. jula u 19 časova u Arhivu Vojvodine otvorena je izložba “Feniks”. Izložba je namenjena predstavljanju radova mladih neafirmisanih umetnika i organizovala ju je organizacija “AstralUm”.

Na izložbi učestvuju radovi iz različitih umetničkih pristupa: umetničke instalacije, fotografije, ilustracije, poezija, slike.

Izložba udruženja nezavisnih umetnika "AstralUm" za cilj ima da na jedinstven način, kroz poimanje mladih, predstavi teme destrukcije, transformacije i konstrukcije.

“Imala sam osećaj da se sa samom temom izložbe ljudi mogu poistovetiti i prepoznati - ili sebe kao pojedinca u nekoj od ovih faza, ili prepoznati sliku društva.” – rekla je Miljana Mirić za Odjek, dodavši da nešto mora da izgori da bi se stvorilo nešto novo. Odatle je došla ideja da izložba simbolično nosi naziv Feniks, poput ptice koja se iznova rađa iz pepela.

Organizatorka Mirić ističe i da je cilj izložbe to da se mladim i neafirmisanim umetnicima pruži prilika da predstave svoje radove.

Umetničku postavku u Arhivu Vojvodine, u petak je svojim nastupom upriličio bend Doplerov efekat, stvorivši energičnu atmosferu. Bend Revolt, koji je prvobitno trebalo da nastupi u subotu, zbog vremenskih uslova nastupaće prilikom zatvaranja izložbe, 2. avgusta u 21 čas.

Otvaranje izložbe "Feniks" u Arhivu Vojvodine, foto: AstralUm

Umetnost kao trajnu pokretačku snagu promene, povezivanje prošlosti i sadašnjosti ali i inicijative koje daju novi akcenat na kulturni život mladih, istakle su Miljana Mirić, organizatorka izložbe, i Sanja Demirović, predstavnica Arhiva Vojvodine, koje su se okupljenima obratile na otvaranju događaja.

Astralum osnovan je 2025. godine u Novom Sadu i predstavlja nezavisno, neprofitno udruženje namenjeno saradnji i organizovanju izložbi, radionica, edukativnih i humanitarnih aktivnosti mladih umetnika, kako u Srbiji, tako i na međunarodnom nivou.

Izložba "Feniks" u Arhivu Vojvodine - susret različitih umetničkih pristupa

Wed, 23 Jul 2025 16:15:27 GMT

U Arhivu Vojvodine u Novom Sadu, od 25. jula do 2. avgusta, održaće se izložba savremene umetnosti “Feniks”, koja okuplja mlade stvaraoce iz raznih oblasti umetnosti u jedinstvenoj umetničkoj sintezi. Iza koncepta i organizacije stoji udruženje mladih umetnika “Astralum”.

Otvaranje izložbe održaće se u petak, 25. jula u 19 časova. Nakon otvaranja izložbe, u dvorištu Arhiva, u 21 čas nastupiće bend "Doplerov efekat". U isto vreme u subotu, 26. jula, posetioci će imati priliku da čuju bend "Revolt".

Na izložbi će se učestvovati mladi umetnici koji do sada nisu imali priliku da predstave svoj rad javnosti, te da se izraze kroz teme rađanja, uništenja i transformacije. Izložba teži da bude inkluzivna platforma na kojoj se umetnički glas svakoga može čuti – kroz fotografiju, karikaturu, skulpturu i druge vizuelne umetnosti. Jedan dan izložbe biće posvećen i poeziji.

Inspirisana mitološkom slikom Feniksa i filosofskom simbolikom destrukcije i ponovnog rođenja, izložba nosi duboko ličan i univerzalan karakter. Konceptualno, ona ispituje sopstveni “spaljeni dom”, suočavanje sa unutrašnjim Prometejem, i borbu jedinke sa simbolima haosa kako bi se iznad svega izdigla autentična umetnička istina.

“Izložba podstiče umetnike da istraže i prikažu vlastiti proces propadanja, transformacije i stvaranja – bilo da je reč o ličnom iskustvu, društvenim izazovima, unutrašnjim previranjima ili aktuelnim političkim događajima”, navode iz Astraluma.
U svetu rušenja, “Feniks” poziva na stvaranje. U svetu prolaznosti, on traži ono što ostaje. U svetu buke, traži se glas koji gori – ali ne nestaje.

Postavka izložbe trajaće do sledeće subote, 2. avgusta.

Veštačka inteligencija: Alatka na granici etike

Tue, 15 Jul 2025 11:05:01 GMT

Redakcija Odjeka nedavno je bila suočena sa profesionalnim i etičkim problemom. Naime, u nekoliko tekstova objavljenih na našem sajtu detektovana je upotreba veštačke inteligencije – oni su u velikoj meri bili napisani pomoću nje, a da o tome nije bio obavešten urednik, redakcija, pa ni čitaoci.

Ovom postupku usledile su višestruke sankcije autoru pomenutih tekstova. Da li to znači da se AI uopšte ne može koristiti u novinarstvu i istraživanju? Kako u tom slučaju treba da se postavi redakcija i da li je ovo bilo moguće sprečiti? I naravno, večito pitanje koje se često postavlja i u kontekstu drugih profesija - da li će AI u nekom trenutku u budućnosti “preuzeti” novinarstvo?

Programi veštačke inteligencije mogu značajno da pomognu u istraživanju i nalaze i upoređuju podatke različitih izvora mnogo brže nego što bi to prosečna osoba uradila ručnom pretragom interneta. Ipak, treba biti pažljiv – ovi programi neretko prave greške i date podatke treba primiti sa rezervom, odnosno, potražiti reference za tvrdnje koje planiramo da usvojimo i iskoristimo.

Kada smo kao redakcija bili suočeni sa pomenutim problemom, jedno od ključnih pitanja takođe je bilo - kako drugi mediji koriste AI? Pored olakšanog istraživanja, danas mnogim svetskim medijima AI koristi i u svrhe unapređenja korisničkog iskustva - na primer, njihovi portali čitaocima pojedinačno prilagođavaju sadržaj prema vrsti tekstova koje inače čitaju i mogu da ih sumiraju radi bržeg pronalaska informacija, upravo zahvaljujući veštačkoj inteligenciji. Na nekim sajtovima čak postoji i opcija “Čitaj mi” kojom korisnici mogu da poslušaju napisano, a ponegde i da prevedu tekst na drugi jezik.

Ipak, nijedna od ovih prednosti ne uključuje generisanje teksta koji će biti objavljen, a svaki aspekat sadržaja koji jeste nastao upotrebom veštačke inteligencije mora biti pregledan od strane urednika pre objavljivanja i jasno obeležen kao takav. Ovo pitanje regulišu razne međunarodne deklaracije, kao što su Preporuka Međunarodne federacije novinara (IFJ), Smernice Saveta Evrope za odgovornu implementaciju AI u novinarstvu i drugi pravilnici.

Foto: Applied Scientific Technologies

Najznačajniji dokument koji reguliše medijska pitanja u našoj zemlji takođe ide u korak sa vremenom i prilagođava se novinama. Aktuelni Kodeks novinara Srbije usvojen na godišnjoj skupštini Udruženja novinara Srbije decembra prošle godine uvrstio je u svoj sadržaj i posebnu tačku o korišćenju veštačke inteligencije.

Tačka broj sedam odredbe o odgovornosti novinarka i novinara govori:

„Mediji moraju da na transparentan, odgovoran i srazmeran način koriste veštačku inteligenciju u stvaranju sadržaja i u celini su odgovorni za ovako objavljeni sadržaj. Mediji su dužni da obaveste javnost da je medijski sadržaj kreiran korišćenjem alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji“.

U daljem tekstu odredbe stoje dodatna pojašnjenja koja objašnjavaju da sadržaj koji je nastao korišćenjem veštačke inteligencije mora jasno biti označen kao takav, mora se razlikovati od autentičnog sadržaja koji je nastao neposrednim novinarskim pokrivanjem događaja i ne sme da dovodi javnost u zabludu.

Zaključujemo, dakle, da aktuelni Kodeks shvata značaj pojave novih tehnologija i prepoznaje u njima potencijalne koristi nasuprot izbegavanju ovakvih inovacija. Pored ovih novina, uvrštene su i izmene u oblasti korišćenja sadržaja sa društvenih mreža.

Uzimajući sve regulacije u obzir, naša redakcija je ovom slučaju pristupila demokratski i sankcije su izglasane u skladu sa internim pravilnikom i pomenutim Kodeksom. Trudimo se da objavljujemo tekstove čiji sadržaj generalno ne može biti stvoren korišćenjem alata veštačke inteligencije kako bismo osigurali maksimalnu autentičnost, ali smo tokom ove situacije shvatili i koliko je važno i na koje sve načine treba proveriti apsolutno svaki sadržaj pre objavljivanja jer naposletku treba i želimo da ponosno stanemo iza svega što objavimo.

Na širem planu, mala je verovatnoća da će se ideja o zamenjivanju ljudske radne snage obistiniti u profesiji kao što je novinarstvo. Ne iz razloga što programi veštačke inteligencije nisu sposobni da pišu tekstove – naprotiv! Virtuelni asistent može da napiše esej, novinski članak, čak i pesmu sa obgrljenom rimom i elementima književnog nadrealizma, šta god korisnik od njega zatraži. Ipak, ključna stavka u celom procesu pisanja jeste emocionalna inteligencija i kritičko razmišljanje koje programi ne mogu da poseduju, niti će ikad moći, ali mogu da služe kao alatka koja olakšava proces ka konačnom rezultatu.

Naposletku, istorija ukazuje na to da je fenomen odbojnosti prema nepoznatom, a naročito novim tehnološkim dostignućima sasvim uobičajen i ne nužno ispravan. Na isti način treba posmatrati pojavu veštačke inteligencije u savremenom svetu koji se i dalje razvija – kao alatku koja nam može pomoći ako znamo da je iskoristimo, savesno i odgovorno.

Uzevši sve u obzir, osetili smo potrebu da se na naš propust osvrnemo - pre svega, jer verujemo da bi svaki medij morao da bude iskren, otvoren i jasan prema svojoj publici. Ova situacija naterala nas je da preispitamo naš rad i koliko nam je važno da sav sadržaj bude autentičan. Smatramo da je važan korak ka izgradnji profesionalnog medija upravo ispravna reakcija po pitanju učinjenih grešaka i trudićemo se da poverenje publike koje smo izgradili i opravdamo.

Na ovom propustu želimo da vam se, kao čitaocima, iskreno izvinimo. Naše neznanje o korišćenju AI alata u pomenutim tekstovima nije opravdanje i njihovo objavljivanje je greška svih nas. Daćemo sve od sebe da se vrednim, časnim i poštenim radom za nju u budućnosti i iskupimo.

Bulevar oslobođenja - ulica koja drži do svog imena

Mon, 07 Jul 2025 09:21:13 GMT

Bulevar oslobođenja, u narodu poznatiji kao samo Bulevar, građen je od 1962. do 1964. godine, i od tada preseca Novi Sad na pola. Dugačak je nepuna tri kilometra, a prostire se od „Ž" stanice do Mosta slobode. Pre izgradnje ovog puta, ovde su se nalazile kuće, često građene bez dozvola, a sve su srušene prilikom gradnje.

Originalno se zvao Bulevar 23. oktobra, po datumu oslobođenja Novog Sada, te je često među narodom svakako bio poznat kao Bulevar oslobođenja.

No dosta sa očiglednim činjenicama. Naravno da je teško pronaći nekoga na ovako dugačkoj ulici, zato postoji niz mesta koja se često koriste kao nalazišta. Ipak, problem je što većina tih mesta više ne postoji.

foto: flickr

Kod lutrije – Do danas, nisam znao šta je i gde je tačno lutrija, samo sam znao da je dijagonalno od Kokre. Naziv Lutrija se odnosi na zgradu na uglu Bulevara oslobođenja i Bulevara Kralja Petra I. Ova kičasta zgrada, koja izgleda kao da je izgrađena od stakla je zapravo bivše sedište Lutrije Vojvodine, ogranka Državne Lutrije Srbije.

Kod Kokre – Mladi uporno koriste izraz „Kod lutrije“ za čitavu ovu raskrsnicu. Veoma iritantno. Svaki pošteni stanovnik ovog grada zna da je Lutrija deo raskrsnice kod zgrade Lutrije, ka Detelinari, a da je Kokra dijagonalno, na strani Rotkvarije! Kokra je zgrada u kojoj se danas nalazi Simpo, odmah pored bivše zgrade Lesnine.

Bivši pab – Ovo je odrednica koju više koristi omladina, zato što je pomenuti pab zatvoren tek nedavno. Uprkos tome, ovaj izraz se već uveliko primio. U pitanju je ugao Braće Ribnikar i Bulevara, tamo gde je sada već godinama gradilište.

Kod terena – Iako se retko da čuti, važno je za pomenuti. Ovaj izraz odnosi se na Promenadu koja je izgrađena na jednom od retkih komada novosadskog zelenila – teniskim terenima!

Naravno, tu je i pregršt drugih mesta koja i danas postoje: Merkator, Futoška, Limanski park, NIS, MUP, odnedavno popularna BIA, itd.

Pored svoje očigledne, saobraćajne funkcije, Bulevar je prethodnih dana dobio i novu društvenu, šetačku funkciju. Veoma nalik na legendarni Korzo o kojem stariji često pričaju, danas se u večernjim časovima Bulevar koristi kao dugačko šetalište i mesto za nalaženje, okupljanje, druženje i izražavanje građanske nezadovoljnosti! Svaki dan omladina se okuplja oko sedam uveče i ostaje dok ih policija ne rastera.

Neki ga smatraju za glavnu ulicu Novog Sada, neki smatraju da je samo još jedna ulica puna brutalističkih građevina, no ono što je bitno jeste da je Bulevar oslobođenja i danas drži do svog imena, to je i dalje mesto na kom se ljudi bore za slobodu.

Futoška ulica: Put stariji od grada

Mon, 23 Jun 2025 19:04:38 GMT

Pre nego što je Novi Sad postao Novi Sad, prestonica Vojvodine kakvu danas znamo, put koji vodi ka Futogu bio je važniji od samog grada.

I danas, tim istim pravcem ide Futoška ulica – jedna od najstarijih ulica u Novom Sadu i jedna od retkih koja je preživela vekove, prepoznavanjem i imenom, a bogami, i značajem.

Foto: Moj Novi Sad

Sad, ovaj, malo tehnička dilema – je li ovo kvari rubriku novosadske ulice? Je li i Futog danas Novi Sad?! Ja sam pak odlučio, kada već kradem rubriku na dan od njenog tvorca, da joj barem dam lični pečat pa da ju obeležim ulicom koju prolazim svaki dan – otuda moj izbor!

Futoška ulica se nalazi na starom pravcu koji vodi iz centra ka Futogu – mestu koje je pre dvesta godina bilo moćnije i značajnije od samog Novog Sada!

Još na najstarijem planu grada iz 1745. godine, Futoška je bila jedna od svega devet ulica obeleženih na mapi!

Tada je vodila od tadašnjih gradskih vrata sve do trga ispred današnje Gradske kuće, gde se spajala sa starom Jevrejskom ulicom i Zmaj Jovinom.

Tu su se ukrštali putevi za Futog i Kamenicu, za Petrovaradin i Beograd, za Temerin i Budimpeštu – svi putevi su vodili na daleka i važna mesta.

Na planu iz 1889. godine vidi se kako se Futoška završava kod Sinagoge, a ulica dalje prema Trgu slobode vodi kao Jevrejska – naziv koji je dobila krajem 18. veka kada je jevrejskoj zajednici određeno naseljavanje u toj zoni, gde se formirao kvart i geto.

Ime Futoška zadržano je do 1930-ih, kada se menja u Kralja Petra II.

Zatim je ponovo preimenovana u Rakoči Ferenc II utcu za vreme okupacije, ali ovaj period je istorijski, znamo, kratko trajao.

U zlatno doba ovih prostora, ova velelepna ulica je nekoliko puta preimenovana - prvo u Ulicu JNA, potom u Bulevar Edvarda Kardelja i na kraju u Bulevar revolucije – sve bolje od boljeg!

Ipak, 1990-ih, u vreme brisanja poluvekovne revolucionarne, jugoslovenske i slovenačke istorije, vraćeno joj je staro ime – Futoška.

Ova ulica pamti i tramvaj koji je nekad tutnjao ulicama Novog Sada. Od 1911. do 1958. ovuda je prolazila bela linija broj jedan, od Futoške kapije do Temerinske ulice. Tramvaj je povezivao banju i bolnicu sa centrom grada, vijugajući preko Jevrejske i Zmaj Jovine do Pašićeve.

Foto: NS Priče/https://ns.in.rs/

Upravo ti objekti daju Futoškoj poseban značaj, ali nisu samo oni važni!

Današnja Elektrotehnička škola izgrađena je 1912. kao Mađarska katolička gimnazija, u divnom, secesijskom stilu. Nakon Prvog svetskog rata, ona postaje Državna ženska učiteljska škola, a od 1935. mešovita.

Nedaleko od nje, 1909. podignuta je Velika gradska bolnica, današnji Klinički centar Vojvodine, sa najvažnijim odeljenjima za ono vreme – hirurgiju, ginekologiju, internu medicinu i druge grane koje su Novom Sadu bile više nego potrebne i koje su naš grad uvele u novi vek medicine.

Još jedan dragulj Futoške je Jodna banja. Prilikom bušenja arteškog bunara 1897, naišlo se na toplu mineralnu vodu, bogatu jodom. Već 1910. banja je zvanično dobila status lekovite ustanove.

Projektovao ju je Imre Franeček iz Budimpešte, a njen prvi upravnik bio je specijalista balneolog – dr Vilhelm Njilt. Zgrada u stilu secesije činila je jedan od najupadljivijih objekata u tom delu grada a pored toga, njen istorijat služi kao simbol vremena u kom je Vojvodina bila prostor na kom su sve manjine bile jednake i kao svedok jedne istorije u kom je Vojvodina bila jednaka za sve.

Tu je i kasarna „Dr Arčibald Rajs“, izgrađena još 1894. godine na zemljištu koje je grad otkupio od futoškog grofa Kotega. Služila je žandarmeriji i pešadijskom puku, a danas je jedan od najprepoznatljivijih vojnih kompleksa u Novom Sadu koji ipak, nema nikakav praktičan značaj i koji već godinama propada na oči svima nama.

Kroz sve ove promene, Futoška je ipak opstala i preživela.

I dan-danas nosi isti pravac i gotovo isto ime kao i pre skoro tri veka. Ulica koja nije samo veza između tačaka na mapi, već i nit koja spaja istoriju, arhitekturu, lečenje, svakodnevicu i život grada kakav danas poznajemo.