Tamo gde se ukrštaju hrana i smeh

autor: Tina Nataroš 354 pregleda 0

Svakog dana pre pola 11, veliki broj gladnih studenata uz ćaskanje i smeh, okuplja se na stepenicama ispred velike menze u Novom Sadu, čekajući početak ručka. Nakon što padne katanac i otvore se vrata, a studenti pohrle u redove, na hladnim stepenicama ostaje jedino izgladneli napušteni pas koji verno čeka ostatke iz menze.

Foto: Tina Nataroš

Prvo što vas dočeka nakon ulaza, jeste mešavina raznih mirisa u vazduhu, jake arome hrane koje se uvlače u odeću i prate vas još neko vreme nakon odlaska. Hodnik, poput železničke stanice, nikada nije prazan. Novi studenti se stalno smenjuju i i prave dugačke redove sa leve i desne strane prostorije, u kojima čekaju da izaberu svoj ručak i kuvaricama predaju studentske kartice i žetone. Na kraju reda, dočekaće vas isti izbor kao i prošle nedelje – goveđa supa, bečka šnicla, pire, krastavci. Studenti mahom mehanički povlače tanjire sa polica na svoje tacne, više koncentrisani na razgovor sa kolegom ispred sebe nego na biranje hrane.

Traženje slobodnog mesta za vreme ručka ume da bude prava avantura, pa tako nije bilo čudno videti devojku kako trči i promalja se između studenata sa punom tacnom iznad glave ne bi li zauzela stolicu. Pojedinci su se snašli stavljanjem jakni i torbi na stolice i tako sačuvali mesto kolegama. Mir nije zagarantovan ni kada konačno pronađete mesto. Zbijeni stolovi ne pružaju puno mesta za prolaz, te će vas tokom ručka barem jednom neko pomeriti kako bi se provukao ili će vas neko usput udariti tacnom po glavi.

Često ono što se nalazi u tanjirima nimalo ne liči na hranu koja je predstavljena u jelovniku. Pileće belo pohovano meso sa susamom ovog puta ličilo je na veliki nejestivi grumen koji se sasvim slučajno zatekao na dinstanom pirinču koji se zalepio za tanjir. Mešanu salatu čine osušena paprika sa sumnjivim pegama i polovina šargarepe koja je počela da gubi boju. Iako se može primetiti da većina studenata ne obraća pažnju i da zadovoljno obeduje, sa druge strane stola uviđamo zgroženo lice studentkinje koja koleginici saopštava da je u varivu pronašla dlaku. Obe devojke potom spuštaju viljuške i posvećuju se dezertu, čokoladici u kojoj sigurno nema iznenađenja.

Komešanje i razgovor studenata iznenada prekida vika radnice koja preuzima prljave tanjire od studenata i vraća im žetone. Na pokretnoj traci nagomilale su se i izmešale tacne, a studenti se međusobno guraju kako bi što pre uzeli žetone i otišli. Ubrzo svako vraća pogled na svoj tanjir, stara gužva se razilazi, nastaje nova, a radnica ponovo vikom objašnjava studentima da ne prelaze red. Iako se lica u sali stalno smenjuju, uvek ima onih koji se na ručku zadrže i više od sat vremena. Nastavljaju sa razgovorom i prepričavanjem dogodovština sa fakulteta, uprkos tome što su im tanjiri odavno prazni.

Sala se polako prazni, a smeh zapara prostoriju kada nekoliko devojaka pokupi batake sa tanjira i stave ih u džep. Još nekoliko studenata je batake i šnicle iznosilo i na salveti ili u rukama. Uz smeh i dozu neprijatnosti jer su sve oči uprte u njih, oni napuštaju salu. Preostali pronalaze nove zanimljivosti ili se vraćaju hrani i razgovoru. Nakon što se ručak za studente završio, sala ostaje prazna, a ispred menze, na stepenicama, uočavamo da je ručak za nekoga tek počeo. Napušteni pas koji se sklupčao u ćošak okružen je batacima i šniclama koje su mu doneli isti oni nasmejani studenti.

Neki menzu napuštaju siti, a neki praznog stomaka, no, većina je napušta sa širokim osmehom na licu.

Nema komentara

Napišite komentar