Sreća se krije u poštenju

autor: Snežana Čenad 287 pregleda 0

Dok je Božićno jutro odisalo magijom praznika, u Beogradu na semaforu gde ulica Kneza Miloša preseca ulicu Narodnog fronta, momak po imenu Miroljub Jovanović, prao je automobilska stakla, pokušavajući da zaradi neki dinar. Naporan posao, kojim bi se malo ko danas bavio, ne predstavlja veliki problem ovom mladiću, koliko hladnoća kojoj je izložen po nekoliko sati dnevno.

Foto: Snežana Čenad

Iako je praznik, kola su stizala iz svih pravaca. Putuju ljudi, idu na selo, kod rođaka, na planinu, na odmor, na proslavu, u crkvu. Svi nekuda idu, samo on stoji, držeći u jednoj ruci četku, a u drugoj prljavu i pohabanu krpu, koja je predstavljala improvizovani izvor vode. Pali se crveno svetlo i Miroljub je svestan da ima manje od jednog minuta da ubedi retko raspoložene za saradnju i često nervozne vozače. Prilazi prvom u koloni i već kroz bočno staklo se nazire namrgođeni čovek, čije se negodovanje čuje i pored relativno glasne pesme rok grupe. Nakon nekoliko sekundi ubeđivanja, vozač pristaje na kratko osveženje šoferšajbne i po zasluzi, kroz jedva otvoren prozor, protura novčanicu od 50 dinara.

Koliko god našem narodu ovaj posao izgledao ponižavajuće, jedina bitna stvar je da je to pošteno zanimanje. Na ivici egzistencije, kada ni sami ne znamo gde udaramo, dakako je lakše sedeti na pločniku glavne ulice i prositi, nego svoje ruke izlagati stepenima celzijusa koji su mnogo ispod nule. Međutim, horizontalni potezi četke i neumornost Miroljuba, pokazuju da je od krucijalnog značaja naša želja da se borimo. Veliki broj ljudi cirkuliše ovom raskrsnicom, gledajući ovog momka kako prilazi svakom autu sa istim entuzijazmom, kao da ga nijedna mušterija pre nije odbila.

Kako i sam Jovanović kaže teško je kada su za Božić svi u svojim domovima i u krugu svoje porodice i dragih ljudi, a on je, iako među milionima građana, ipak sam. Odvojen od svoje žene i dece, a sve zarad njhovog malo lakšeg života. Ne stidi se on svog posla, srećan je i za njega je najvažnije da je časno zaradio nekoliko stotina dinara u toku dana i time kupio hleb i mleko. Za njega je ponizno samo ako ukrade i prevari svoje sugrađane.

Jutro je odmaklo ka jedanaestom satu, ali vreva naroda ne prestaje. Puni cegeri, kese, poneki ražanj koji viri iz gepeka, badnjak zadenut za automobilsku tablicu i atmosfera koja čini da poverujemo da nemamo nikakv problem. Sem možda Miroljuba, koji zna da ga more problema čeka i danas, na dan Božića, i sutra i za nekoliko meseci. On ostaje sa četkom i krpom i kada se svi vrate sa sela, sa odmora. Povratak ljudi na radne obaveze, vratiće i ovog vrednog mladića u kolotečinu iz koje nikada i nije izašao, ali veruje da jeste, kao što je i sav narod toga dana verovao da nema nikakvih problema.

Nema komentara

Napišite komentar