Izložba povodom obeležavanja 20 godina Exit aktivizma otvorena je u Studentskom kulturnom centru „Fabrika“. Na otvaranju je održana i tribina o budućnosti društvenog aktivizma.
O ovoj temi govorili su nekadašnji vođa „Otpora“ Srđa Popović, novinar i pisac Branko Rosić, muzičar Dragoljub Đuričić, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan Hedvig Morvai i direktor Exit-a Dušan Kovačević.
Tokom devedesetih Srbija je bila devastirana država pod čizmom jednog čoveka i njegovog interesnog kruga. Za one koji su uspevali da izvade glavu iz zemlje i vide šta se dešava nije bilo prostora. Većina njih je otišla, a onima koji su ostali, preostala je borba. Upravo iz tog razloga Dušan Kovačević navodi da je Exit nastao iz želje za normalnim životom, te da je iz istih razloga opstao.
– Exit neguje sećanje na ono što se dešavalo devedesetih, ali takođe stvara seme koje sprečava da se te stvari ponove. Normalni ljudi iz svih krajeva bivše države moraju da se ujedine i da spreče nastanak novih sukoba. Da su ljudi željnih normalnog života krajem osamdesetih bili svesni da su krvave devedesete moguće, bili bi mnogo glasniji i organizovaniji u nastojanjima da takav scenario spreče. Mi smo danas vrlo dobro znamo kako Balkansko bure baruta može da eksplodira, i zato ćemo Tihu balkansku većinu koju smo pokrenuli pretvoriti u Glasnu balkansku većinu, sa ciljem da nadjačamo glasove koji sa svih strana prizivaju nove ratove.
Iako je od Egzit aktivizma navršeno dvadeset godina, direktor festivala Dušan Kovačević kaže da i dalje nailaze na neprijatnosti poput otkazivanja prostora u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu dan pre tribine, jer imena nekih govornika tamo nisu poželjna.
Srđa Popović Exit vidi kao otelovljenje vremena u kom je nastao, ali ne kao ćelavog rokera koji se žali što niko ne dolazi na svirke, nego kao ideju koja već dvadeset godina raste i prilagođava se mladima.
– Što je apatija veća, to je poruka koju ovaj festival šalje važnija. Put kojim festival ide je konstantno kopanje uzbrdo – dodaje Popović.
Prve inicijative, koje ujedno predstavljaju i embrion Exit-a, jesu studentski protesti održani 1996/97. Tada su mladi pešačili od Novog Sada do Beograda, blokirali Kolarčevu ulicu i spontano organizovali muzičke koncerte. Ništa manje važno je i simbolično rušenje zida od stiropora 1998. kojim su želeli da otvore vrata sveta i ukinu vizni režim. To se i desilo nakon što su tadašnjeg Evropskog komesara za proširenje, Oli Rena, doveli na Exit i odigrali sa njim fudbalsku utakmicu.
Budućnost ovog festivala ogleda se u mladima koji ga posećuju svake godine, sudeći po rečima bubnjara Dragoljuba Đuričića koji je pre dvadeset godina svirao iza pomenutog zida. Njihova energija je, kako kaže Đuričić, ono što su i sami osnivači imali u vreme protesta kada još nisu ni naslućivali koliko će daleko njihova ideja dogurati.
Izložba će u SKCNS „Fabrika“ biti otvorena do devetog februara, svakog dana od 10 do 18 časova. Publikaciju povodom 20 godina Exit aktivizma, koju je uredio Branko Rosić, možete preuzeti OVDE.
Foto: Exit
Nema komentara