Trčao je brže ispred svih, vodio je u trci sa preponama, a onda je zapeo o poslednju preponu i pao. Tako je Novak Đoković završio svoju trku na Roland garosu, slikovito poređenje dao je novinar Teniskog magazina Stiv Tigner.
foto: wilbedon.com
Teniser koji često izgleda kao da je od gume, koji se kliže i po betonu i travi, koji je ovo godine osvojio skoro svaki turnir na kojem je učestvovao, pobedio je u 28 mečeva u nizu, nije ispunio očekivanja novinara i bivših igrača (a ponajviše svoja) i izgubio je treći put u finalu Rolan garosa. Ali u utešni zagrljaj primila ga je francuska publika (da, ta ista „zločesta i drska“ francuska publika) – 15.000 ljudi je stajalo, skandiralo i apludiralo poraženom, ne samo zbog toga što je pošteno priznao poraz – već i zato što je bio razoružan, slomljen i slab – poput svakog „običnog smrtnika“. I uvek koncentrisani, strogo profesionalni sportisti mentalno se slome i te emocije, tu nesavršenost i strast ljudi žele da vide i tom momentu cene i saosećaju.
„Ovi neustrašivi sportisti koji nas podsećaju na neograničene mogućnosti ljudskog tela, na su kraju krajeva obični ljudi“, piše u tesktu u Gardijanu, a to je Đoković pokazao i mesec dana kasnije – plešući sa Serenom Vilijams na svečanosti nakon završetka Vimbldona. Kako kaže autor teksta, bila je to svesna imitacija plesa, koju ljudi nerado izvode na svadbama pre nego što se dovoljno napiju da zapravo zaplešu. Osećao se transfer blama, ali pomalo sramoćenja u plesu pred drugima neće da škodi, štaviše – odlično je za kontrolu ega, smatra autor – pogotovo kada osvojite Vimbldon!
Novak Đoković – od ove godine trostruki šampion Vimbldona i trenutno vlasnik ukupno devet grend slem titula, naravno, najjači je utisak posle dve nedelje na travi Ol ingland klaba (All-England club), ali pamtiće se i novi rekordi Serene Vilijams i Martine Hingis, dobre igre srpskih teniserki i teniserki, kao i neuobičajeno toplo vreme u toku trajanja takmičenja.
Poslednji meč kod tenisera i trava (opet) kao poslastica
Muško finale bilo je repriza od prošle godine i takođe se završilo pobedom Đokovića nad Rodžerom Federerom. Ipak, za razliku od prošlogodišnjeg neizvesnog maratona u pet setova, ovoga puta Novak je bio taj koji je kontrolisao meč, što se vidi i po rezultatu – 3:1 (7:6,6:7,6:4,6:3). Vimbldon je trebalo da pokaže da li se Đoković oporavio od teškog poraza iz Pariza, o čemu su mnogi mediji spekulisali. Šta je on uradio? Sva teniska filozofija svedena je u Đokovićevoj rečenici: „Postoji jedna stvar koju sam naučio u ovom sportu – brzo se oporavi, ostavi sve iza sebe i nastavi dalje.“
Ipak, moglo se reći da je Fererer smatran za favorita, što je svakako i bio ako bi se pitala engleska publika – samo je Federer mogao da dobije onakav aplauz nakon što je u polufinalu pobedio domaćeg tenisera Endija Marija. Rodžer je taj meč odigrao savršeno, na svoj sofisticiran i agresivan način je udarao loptu. Naročito je dobro servirao, a kakav je utisak ostavio svojom igrom svedoče reči Martine Navratilove da „nije sigurna da li je ikada videla da Rodžer igra bolji meč“.
Ovaj nalet koji je Federer preneo i u finale brzo je zaustavljen – nakon što je izgubio servis u prvom setu, Đoković je odmah vratio brejk, i od tada je postao dominantniji igrač, što se pokazivalo kako je meč odmicao. Uzbudljivo je bilo na kraju drugog seta, koji je osvojio Federer posle nekoliko propuštenih set lopti za Đokovića, što je prilično udrmalo i Novakog trenera, trostrukog osvajača Vimbldona Borisa Bekera, koji skoro da jednako stresno proživljava ove momente kao i kada je i sam igrao: „Bio sam na ivici sedišta, emocije su mi bile takoreći sirove, skakao sam. Nisam mogao da poverujem kako su odigrali na tih šest set lopti. Kako su udarali i udarali loptu, nijedan se nije povlačio, i svaka čast Rodžeru, neverovatan je.“
I opet se vraćajući na suštinu – moć zaboravljanja u tenisu, postoji samo sledeću poen, sledeći gem, a Đoković je ubrzo u trećem setu osvojio i onaj na Federerov servis, čime pravi brejk i zadržava ovu prednost do kraja seta. Udarao je i riternirao duboko, sprečavajući Federera da prvi krene u napad, i igrao onako kako najbolje ume – dominirajući sa osnovne linije, istežući i kližući se pri tihom prelasku iz odbrane u napadačku igru. Posle poslednjeg poena, vinera forhendom, usledio je urlik oduševljenja i naravno – grickanje vimbldonske trave. „Ove godine je naročito ukusna, ne znam šta su uradili ljudi koji održavaju teren, ali svaka im čast“, rekao je čovek koji se po broju osvojenih grend slemova sada nalazi ispred velikana ove igre – Ivana Lendla, Andrea Agasija, Džimija Konorsa...
Heroji i heroine: Jelena, Aleksandra i Viktor
Navijači ostalih srpskih tenisera i teniserki mogli bi da budu prilično zadovoljni ovogodišnjim Vimbldonom. Jedna od heroina turnira bila je Jelena Janković.Već je poznato da najlošije igra upravo na ovoj podlozi, a Jelena je tesno pobedila u prva dva meča, usput se izvikavši na brata i trenera Marka, kao što često čini kad joj stvari ne idu najbolje na terenu. Nije postojao nijedan analitičar koji joj dao šansu Jeleni, veteranki kako je sad već nazivaju, u meču sa braniteljkom titule i drugom nositeljkom Petrom Kvitovom. Pa ipak, Jelena je pobedila. Ne, nije Jelena podsetila na „dane stare slave”, niti ima potrebe da se stalno porede različiti delovi njene karijere. Uspela je da se konačno oseća prirodnije na ovoj podlozi, prilagodivši svoju igru, dobro se krećući i svojim dubokim loptama sprečavajući Kvitovu da diktira poene. I bilo sjajno videti je kako se zabavlja i smeje na terenu, da bi na kraju pala na travu, kao da proslavlja titulu. Nije imala dovoljno energije za iznenađenje i sledećoj rundi, gde je poražena od Agnješke Radvanske, ali posle dužeg vremena Jelena je igrala na velikom terenu, u centru pažnje, gde je plenila igrom ali i svojom harizmatičnom ličnošću.
foto: wimbledon.com
Aleksandra Krunić je na svom prvom nastupu na Vimbldonu stiga do trećeg kola, a usput je pobedila članice do nedavno najboljeg ženskog dubla – Robertu Vinći i Saru Erani, da bi potom izgubila od petostruke šampionke ovog turnira Venus Vilijams. Pre tri godine u kvalifikacijama za Ju-Es open kada je gubila od visoke Magdalene Ribarikove, Krunićka je prokomentarisala „Našla mene malu, pa radi šta hoće”. Zbog sitne građe, Aleksandra Krunić je svakako raritet među sve snažnijim i višim teniserkama, ali je posebna i po svojoj igri, što joj je naročito koristilo tokom Vimbldona. Prvo što mnoge iznenadi je veoma snažan servis, a uz to, Aleksandra se, za razliku od većine devojaka, ne oslanja na jako udaranje sa osnovne linije, već koristi svoju brzinu i preciznost i brzo razmišlja na terenu, menjajući ritam poena. Trenutno je 67. teniserka na svetu i sigurno je da sada ostale teniserke više „ne mogu raditi sa njom šta hoće”. Na duhovit i nepretenciozan način opisala jedan dan na turniru u blogu za B92, i tako je omogućila ljubiteljima tenisa da je malo bolje upoznaju, s obzirom na to da se retko pojavljuje u medijima.
Viktor Troicki je stigao do svog najboljeg plasmana na Vimbldonu, osmine finala, ponovo je ušao među 20. najboljih tenisera ATP liste, ali je London napustio razočaran. Samo ga je jedan set delio da se prvi put u karijeri plasira u četvrtfinale gren slem turnira, međutim uprkos tome što je vodio 2:0 u setovima, na kraju je izgubio od prošlogodišnjeg pobednika Vimbldona u dublu Vašeka Pospišila.
(Nastaviće se...)
Nema komentara