Šta se čuje na teniskom terenu u toku poena? Prodoran, čist zvuk udaranja lopte, ustaljenog ritma, pomalo škripanje đonova patika, i veoma glasni krici, bar ukoliko se na terenu nalazi Marija Šarapova. Za neke igrače i igračice „zvuk teniske igre“ je presudan.
foto: travelcnn.com
Vođeni zvukom udaranja lopte o podlogu, oni lociraju gde je ona pala, nameštaju se za udarac i reketom je pogode preko mreže na drugu stranu terena, iako zapravo ništa ne vide. U pitanju su teniseri i teniserke koji su poptuno slepi ili slabovidi, i koji, oslanjajući se na druga čula, mogu „osetiti“ gde se na terenu nalazi lopta.
Tenis za osobe sa oštećenim vidom je posebna vrsta tenisa sa nešto drugačijim pravilima. Lopte koje se koriste veće su od one obične. Unutar plastične „ljuske”, koja je obavijena sunđerastom penom, nalaze se kuglice koje zveckaju pri udarcu, što omogućava igračima da lociraju loptu. Takođe, koriste se kraći reketi sa većom glavom, a i teren je manji, sa ispupčenim linijama i nižom mrežom. Za razliku od običnog tenisa gde se lopta udara nakon jednog odskoka, slabovidi igrači mogu je udariti posle dva, a slepi igrači nakon tri odskoka.
Kako se u tenisu igrači najpre oslanjaju na čulo vida, nije neobično zapitati se kako je moguće igrati tenis „u mraku”. Prateći pogledom loptu, njenu putanju, brzinu i lokaciju, igrač se kreće po terenu, trči sa jednog kraja na drugi i sitnim koracima se namešta ispred lopte za udarac. Kako se igra tenis ako se ne vidi lopta? Mnogobrojni slabovidi i slepi igrači pokazali su da je moguće, a naučnici su to objasnili prilagodljivošću ljudskog mozga. Ispitivanjem vizuelnog korteksa – dela mozga koji procesuje ono što vidimo – otkriveno je da ovaj deo mozga može da obrađuje i informacije koje dobijemo putem čula sluha i dodira. Po rečima profesora Melvina A. Gudejla, direktora Instituta za mozak i um na Univerzitetu u Zapadnom Ontariju, poznato je već da je moguće (bez gledanja) odrediti mesto odakle potiče zvuk i da je vrlo verovatno da su slepi ljudi bolji u ovome od onih koji mogu da vide.
foto: travelcnn.com (Takei Mioši)
Pre 30 godina šesnaestogodišnji srednjoškolac iz Japana Takei Mioši maštao je da igra tenis. Budući da je oslepeo sa nepune dve godine, ovo nije bio običan i lako ostvarljiv san. Ipak, Mioši je te godine napravio prvu „zvučnu” tenisku loptu, čime je postavio osnove novoj vrsti tenisa. Do 1990. organizovao je u Japanu prvi teniski turnir za slepe i slabovide, na kojem pobeđivao 16 puta. Takei Mioši je neumorno radio na promovisanju sporta, kako bi on postao dostupan ljudima širom sveta, sa željom da bude uveden na Paraolimpijske igre 2020. godine. Nažalost, Takei Mioši nije doživeo ostvarenje ovog sna jer je pre tri godine nastradao u železničkoj nesreći u Japanu.
Danas se tenis za osobe sa oštećenim vidom igra u Kini, Koreji, Australiji, Italiji, Španiji, Rusiji, Kanadi, Južnoafričkoj Republici, a državna prvenstva postoje u Japanu i Velikoj Britaniji. Možda i najvažnije nasleđe Takeija Miošija jesu mnogobrojni edukatori i volonteri koji obučavaju slabovide ljude širom sveta. „On je želeo da društvo učini boljim, kako bi i osobe sa invaliditetom igrale tenis sa ostalim teniserima, i kako bi se međusobno bolje razumeli”, kaže Miošijeva prijateljica, defektološkinja Aiako Macui, koja promoviše sport i danas. Istom cilju je posvećena i Sejdžal Valab. Ona je sa 17 godina boravila na letnjem kampu tenisa za slepe i slabovide, koji je u Japanu održala Aiako Macui. Nakon toga u Americi je osnovala volontersku organizaciju Tenis servs (Tennis serves), koja u nekoliko srednjih škola uči slepe i slabovide đake da igraju tenis. Veliki korak za ovaj sport u povoju bio je i Prvi svetski kongres tenisa za slepe u Teksasu, koji je u februaru ove godine organizovala grupa Luks of houp (Looks of houp) koja podučava slepu decu da igraju tenis. Da bi se organizovali i povezali lokalni, državni i međunarodni turniri, a potom došlo i do Paraolimpijskiih igara, velikog sna Takeija Miošija, neophodno je da se uspostave opštevažeći standardi, kao što su ista veličina lopte, terena, isti način bodovanja. Zato je nakon ovog Kongresa, osam zemalja usvojilo pravila Pravila međunarodne teniske asocijacije za slepe.
„Više želim da riterniram loptu koja leti kroz vazduh, nego onu koja se kotrlja po zemlji. Želim da uživam u sportu kao i svi drugi ”, govorio je Takei Mioši.
Nema komentara