Svet drugačiji od našeg

Da li biste verovali kada bih rekla da negde na planeti postoji svet drugačiji od našeg? Eto, septembar je počeo i đaci širom Srbije nisu oduševljeni tom činjenicom, ali u ovom svetu, deca se raduju polasku u školu jer se u njoj igraju. U tom svetu možete da uzgajate marihuanu u sopstvenoj kući. U tom svetu most može da se podigne i spusti – vrlo praktičan izum. U tom svetu beli, crni i žuti šetaju zajedno i razgovaraju. Da li ste pročitali tu reč „razgovaraju”? Dakle, ne „pljuju” jedni na druge, ne prave probleme, nego mirno civilizovano razgovaraju gledajući jedni na druge kao na ljude pre svega. Zvuči nestvarno, pa koji je to svet? To je zemlja lala i vetrenjača, Holandija. Nije sve baš tako sjajno u tom svetu. Šta još ima u njemu?

(expatica.com)

Istina je da tamo nikog nije briga šta i koliko imaju komšija ili rođak, da tamo ne važi ona dobro poznata srpska „da komšiji crkne krava”, da se radi na osećaju jednakosti i lepo je to. Uvek postoji ono ali, zar ne? Znate li zašto se deca toliko raduju školi? Raduju se jer je to mesto za igru, škola. Da ste dete u Holandiji, ne biste smeli da se igrate sa komšijskom decom žmurke dok vas matera ne potera varjačom u kuću. Zapravo, ne biste se ni igrali žmurke sa komšijskom decom jer ne biste ni poznavali tu decu. Otuđenost.

Daleko od toga da samo u školi deca mogu da se igraju, posećuju se medjusobno, ali je to čitav proces. Nema spontanosti. „Dodji na kafu sa klincima da se izđipaju. Lepše će spavati.” Teško da ćete to ikad čuti u Holandiji. Hocete da se nađete sa prijateljima u sredu u 20.00? Neće to tako moći. Prvo, posle 18.00 teško da ćete naći nešto otvoreno gde biste popili tu kafu. Drugo, prijatelje viđate jedino vikendima. Desi se po koji izuzetak, nekad. Ako vas prijatelji pozovu na večeru, prvo jedite kod kuće. Trpeza nije baš najbogatija na holandskom stolu, ali ne primajte to k’ srcu jer oni žele da se druže sa vama, samo je njihov način života takav.

Ako nemate osećaj za modu, Holandija je zemlja za vas jer je moda sporedna stvar. Najk patike, elegantni sako, pantalone sa šljokicama – prihvatljiva je kombinacija. Oni su fokusirani na bitnije stvari od toga da li im se sve uklapa jer mora da se zaradi za život. Mnogo racionalnije troše novac nego mi sa Balkana, što je dobra stvar, ali i ne tako dobra jer je naš mentalitet drugačiji. „Daj da popijemo koju, a sutra ćemo smisliti šta ćemo”, reče nijedan Holanđanin ikad. Ako kažete da „idete na po jedno”, nema tog meraka koji bi vas slučajno naveo da budu dva.

Ima nekih ludih pojava. Holandija je zemlja u kojoj tramvaji ne kasne, gde se ljudima „ne pokvari dan” kada vide policiju u prolazu, gde je toliko toga prilagođeno invalidima da nemaju poteškoća u svakodnevnom životu, a ako zaboravite jaknu ili telefon na igralištu, na primer, kada se vratite po to, biće upravo tamo gde ste ih i ostavili. Baš ludi Holanđani!

(wired.com)

Arhitektura je lepa, sve je skladno i miriše na harmoniju. Kuće i zgrade su sve iste baš zarad tog osećaja jednakosti, ali ne daj bože da ne znate naziv svoje ulice ili da se zaputite u kraj koji ne poznajete dobro. Vaše noge će se stopiti sa holandskim lavirintom ulica dok nađete pravu adresu jer gde god da se okrenete sve vam je isto. Ima mnogo zelenila, parkova i ti parkovi su svetinja za roštilj vikendom, za sunčanje, za šetanje kučića, za samoću, da smotate džoint.

Porezi, porezi, porezi... Plaćate i vazduh koji udišete. Hladno je... i oko srca i na svežem vazduhu, ali uvek možete da „skoknete” do drugog grada jer nije problem sesti u auto i vozati se: ako ste slobodni, ako niste previše umorni, ako imate nekoga da se odvezete do njega. Ako, ako, ako...

Kažu da nema perspektive u Srbiji za mlade. I nema je. Holandija je jedna zapadna zemlja, ali je manje-više isti način života rasprostranjen svuda. Svuda, čini se, osim na Balkanu. Ko je tu lud? Mi ili oni? Ko zna koji je pravi način življenja i šta je bolje? Jedno je sigurno – mi znamo da uživamo u životu, da se opustimo. Mi nikad nemamo para, a opet nekako većina letuje, većina u kafanama, većina na fakultetima „na račun države”. Šta bi bilo da imamo para? Ipak, čini se da sve propada. Neprestano slušam: „Beži dok si mlada i ako imaš priliku, samo beži”. Jedan čovek mi je rekao kako iako pati konstantno za domovinom, kada se vrati u tu istu domovinu, podseti se zašto je otišao. U pravu je.

Kada bismo mi šašavi ljudi sa Balkana mogli da se vodimo samo zdravim razumom, bilo bi to odlično. Mi ostavljamo srce olako gde god i kome god stignemo, a onda kad bismo ga hteli nazad, šteta je već načinjena, teško ga je vratiti. Volimo celim srcem i mrzimo celim srcem, a u Holandiji je sve mlako. Ko može da se prilagodi, kome ovo sve odgovara, neka beži dok je mlad i ako ima priliku, samo neka beži. Da li biste verovali kada bih rekla da negde na planeti postoji svet drugačiji od našeg? Da li biste se zaputili ka njemu? Da li biste ostali u njemu?