Život murala u Novom Sadu odvijao se poprilično burno u proteklih godinu dana. Otkako je 16. marta prošle godine prekrečeno delo Gijoma Albi Remeda, čini se da su murali dobili novi prizvuk i da svaki koji se pojavio u međuvremenu predstavlja stav sa sličnom porukom – Možeš me prekrečiti, ali ja ću i dalje biti tu.
Photo: Nemanja Jovanović
Nedugo nakon pomenutog incidenta, grupa umetnika i građana udružila se i osnovala Lančanu reakciju, a jedna od inicijatorki, Milica Grujičić, objašnjava da je takav vid aktivizma bio jedini logičan odgovor na cenzuru umetnosti.
– Ideja je bila da napravimo 24 murala u svakom delu grada, da se ujedinimo i ukrasimo zidove šarama i bojama, i time probudimo pozitivan duh među našim sugrađanima, sa porukom da ne treba ničega da se plaše, i da je na svaku cenzuru potrebno odgovoriti. Ukoliko se ne odgovori, sledeći put će početi da se spaljuju i knjige na trgovima, jer je situacija umetnosti i slobode mišljenja, slobode izražavanja u našoj zemlji u veoma lošem položaju – smatra Grujičić i objašnjava da se naziv Lančane rekacije odnosi na lančano povezivanje i reagovanje ljudi koji ne dozvoljavaju da se stvari tek tako politizuju.
U proteklih godinu dana, ovo udruženje realizovalo je sedam murala na različitim lokacijama u Novom Sadu, a svakom od njih prethodilo je sakupljanje saglasnosti građana da njihove zgrade budu oslikane. Da bi dobila dovoljno sredstava, ekipa Lančane reakcije organizovala je više od deset promotivnih događaja, humanitarnih akcija, pozorišnih predstava, ali i radionica za najmlađe koji su, nadahnuti ovim aktivnostima, oformili svoju grupu – Lančana realnost. Sve ovo predstavlja afirmaciju i približavanje ulične umetnosti građanima, te članovima ovog udruženja nije jasno zašto njihov projekat nije podržan na konkursu Fondacije „Novi Sad 2021“.
– Ne razumem kako jedan grad, koji je odabran za prestonicu kulture, ne izdvaja murale kao bitnu stvar, nego ih zanemaruje površnim projektima i zakonima u kojima su oni totalno skrajnuti – prokomentarisao je street art umetnik Uroš Štrboja, čiji je mural koji je radio sa Jankom Počučom u okviru Lančane reakcije, istaknut među najboljim muralima na sajtu Global Street Art.
Ko odlučuje da li je ulična umetnost zaista umetnost?
U Službenom glasniku grada Novog Sada, murali su definisani kao umetnička dela isključivo estetske sadržine koja se oslikavaju na spoljnim delovima zgrade, kao i na objektima javne namene , u cilju stvaranja i razvoja kulturnog ambijenta i estetskog izgleda grada. Dalje u ovom listu navodi se da Gradska uprava za kulturu daje saglasnost za oslikavanje murala, po pribavljenom mišljenju Komisije za oslikavanje murala. Komisiju imenuje Gradonačelnik, birajući stručnjake za umetnost, istoriju umetnosti, ahitekturu, pravo i slično na predlog Gradske uprave za kulturu.
U maju ove godine, objavljeno je Rešenje o obrazovanju i imenovanju Komisije za oslikavanje murala na spoljnim delovima zgrada i na objektima javne namene. Rešenje je doneo Gradonačelnik Novog Sada, koji je ujedno i izabrao i imenovao članove komisije. Iz ovoga se zaključuje da murali kao umetnost jesu prepoznati u našem Zakonu i da postoje ljudi koji su kompetentni da o njima odlučuju. Međutim, prema rečima profesora Akademije umetnosti UNS na katedri za slikarstvo Gorana Despotovskog, glavni problem predstavlja to što se i dalje ne zna ko se zaista o njima pita.
– Pre izrade bilo kog murala potrebno je pitati stručnjake, odnosno članove Komisije za oslikavanje murala, kao i Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), koji postoji još od 1946. godine i koji već godinama nije pitan za rad mnogih umetničkih projekata i pre Lančane rekacije – kaže profesor i dodaje da u Srbiji nedostaje dijalog između strukovnih udruženja za umetnost i državnih zvaničnika.
Od formiranja Komisije do danas, nisu postignute značajne promene u ovoj oblasti, a ni o uvođenju najavljene gradske regulative kojom bi se zaštitili gradski murali kao autorska dela još uvek nema nikakvih naznaka. Izuzev murala posvećenog Mihajlu Pupinu koji je oslikan povodom Dana američke kulture i koji je podržala Američka ambasada, oslikavanje murala u gradu još uvek je prepušteno inicijativama udruženja i građana.
Nema komentara