Redakcija Univerzitetskog odjeka juče je na svojoj Fejsbuk stranici održala šestu lajv emisiju iz serijala „Odjekni” pod nazivom „Kultura pod maskom”. O opstanku kulture za vreme pandemije, zatvaranju BIGZ-a, kao i o prelasku muzičke industrije na onlajn scenu govorili su gitarista i vokal benda Repetitor Boris Vlastelica, članica udruženja Dom b-612 Nataša Ivaneža i predsednik Kulturanove i nezavisni kulturni producent Milan Vračar.
Predsednik Kulturanove i nezavisni kulturni producent Milan Vračar navodi da kultura trpi enormno, jer ona zavisi od interakcije, te da je to dovelo do raznih promena i oscilacija, pa je situacija na terenu daleko od idealne. Ipak, on dodaje da je prošlogodišnji TAKT festival bio veoma uspešan.
„Zabeležen je rekordan broj poseta onlajn i mislim da je to prvenstveno zahvaljući činjenici da nas je publika koja nije samo iz Novog Sada mogla pratiti. ali je sama poenta festivala ipak u tom živom iskustvu. Festival je po definiciji sabijena svakodnevnica i mnogo je intenzivnije za tih nekoliko dana preživeti ono za šta nam nekada treba godinu dana iskustva. Ono što definiše sam festival nije postojalo i to je osnovni problem“, objašnjava Vračar i dodaje da je moguće da će kultura izgubiti na autentičnosti zbog pandemije, jer će se svi uklopiti u unformisane sisteme i načine rada.
Gitarista i vokal benda Repetitor Boris Vlastelica rekao je da je pandemija bila mač sa dve oštrice koji je prvenstveno imao negativan uticaj na muzičke izvođače.
„Prestali smo da radimo bez ikakve najave. U martu 2020. godine je postalo jasno da se otkazuje sve što smo planirali od koncerata, a mi smo bend koji živi na turneji, tako da nam se život promenio iz korena. Ne pronalazimo se u tome da previše sviramo onlajn. Međutim, imali smo više vremena da radimo na stvarima do kojih se pre dolazilo na putu“, kaže Vlastelica i dodaje da se nada da će država što pre shvatiti da mora sistemski da pomogne muzičarima kao što je pomagala privrednicima, kao i da je pitanje koji će kulturni entiteti opstati posle pandemije ako se to ne dogodi.
Prošlo je mesec dana od skupa koji je 27. marta održan ispred BIGZ-a na kom je zatražen dijalog sa gradom. Kako objašnjava Vlastelica, dijalog je ostvaren i do sada su održana tri sastanka od kojih je jedan uključivao razgledanje potencijalnih lokacija. Kako on naglašava, ponude gradskog arhitekte su neadekvatne i manje-više sve što valja je ili u vlasništvu države ili u privatnom vlasništvu, i stoga su prostori tržišno gledano nedostupni, a to je posebno izraženo sada kada kulturna scena nema prihoda. Vlastelica dodaje i da još uvek nije siguran da li je želja da se pomogne iskrena, jer je prošlo dosta vremena i još uvek nema zvanične ponude, ali da po iskazanom postoji dobra volja da se taj problem što pre reši i da je to od ključnog značaja, jer na stotine bendova trenutno nema prostor za vežbanje i čeka da se nešto desi. Vlastelica zaključuje i da je u suprotnom ponovni izlazak na ulice neminovan.
Članica udruženja Dom b-612 Nataša Ivaneža slaže se da je nezavisnoj sceni jedna od najgorih stvari koja može da se dogodi ostati bez prostora, kao i da je volontere u Domu b-612 ova situacija zatekla dosta nespremne.
„Rad Doma i dalje funkcioniše po principu donacija, samo što su donacije pre bile u vidu plaćanja karata, a sada smo se prebacili na Patreon i PayPal i pozvali ljude da nam na taj način pomognu, uz obećanje da ćemo mi nastaviti da radimo kao što smo i radili čim budemo mogli. Nas je iznenadio odziv što se tiče samih donacija, ali ne samo zbog onlajn koncerata nego i zbog kampanje da nam se pomogne“, kaže Ivaneža i dodala da je to od velikog značaja. Kako objašnjava, kada ne postoji kontakt sa publikom postoji strah od zaborava i u tom smisliu onlajn koncerti jesu isplativi, jer se publici pruža slika da i dalje postoje ljudi koji će organizovati svirke kada se pandemija završi.
Ivaneža podvlači da je na kulturnu scenu prebačena odgovornost za svaku epidemiološku situaciju, kao i stav da koncerti i slični događaji predstavljaju glavni izvor zaraze, te da se u toj situaciji bira između zdravlja pojedinaca i finansijske održivosti, odnosno pitanja da li će se opstati u periodu od godinu i po dana. Po njenim rečima, dozvola za rad je postojala, ali u određenim okvirima koji nisu bili dovoljni za bilo kakvo preživljavanje, a kamoli za dalje ulaganje u program. Ivaneža zaključuje da stoga na ovaj period treba posmatrati kao nešto što se desilo, što trenutno živimo i da treba otkriti koje su njegove mogućnosti, ali ne i navikavati se da tako mora da bude zauvek, jer to nije dobro ni za koga, kako za radnike u kulturi, tako ni za samu kulturu.
Vračar podseća da će ove godine biti održano deseto jubilarno izdanje TAKT festivala i dodaje da će, poučeni iskustvom od prethodne godine, onlajn deo postojati bez obzira na situaciju, jer se to pokazalo kao smisleno rešenje kako bi publika i van Novog Sada bi pratila program. On dodaje i da se nada da će se krajem septembra festival ipak održati u svom punom obimu. Naglašavajući da postoje i drugi projekti koji su trenutno u planu, Vračar poziva na akciju hakatona za Dom b-612. Akcija je planirana za kraj juna u vidu obuke za sve kreativce, a osnovna ideja hakatona je da se uz pomoć metodologije umetničke intervencije u organizacijama pomogne održivosti Doma b-612. Tim koji ponudi najbolje rešenje imaće priliku da svoju akciju u okviru Doma i sprovede.
Nema komentara