U snovima sam, na javi sa životinjama

autor: Marija Stojadinović 106 pregleda 0

Album „With Animals“ predstavlja otelovljenje svih mesta na kojima je Mark Lanegan bio usamljen. Ne nužno sam, ali bez nje, i okružen životinjama. U ovom kontekstu, životinje nisu pitome i umiljate, nego zveri.

Photo: Printscreen/Youtube/Heavenly Recordings

Na svom novom albumu, Lanegan je zarobio život čitavog jednog odnosa između dvoje ljudi, izostavljajući momente komfora i pevajući samo o trenucima u kojima je osećao intenzivnu usamljenost, pokušavajući da shvati sve faktore, slojeve i posledice. Između svake dve pesme smešten je nevidljivi, neizrečeni jaz, a ono što je slušaocu dostupno jesu retki trenuci svesnih misli koje je želeo da podeli.

U ponoć i uz škripu, krug se otvara vapajem „Save me“, ni u jednom trenutku ne spomenuvši od čega – odgovor koji je neophodan za empatiju. Na samom uvodu, bubnjevi koji zvuče kao koraci, nagoveštavaju da je on konačno došao do spasenja, uz olakšanje što je pronašao to za čime je tragao. I da je spreman za sve što sledi.

Naredne dve pesme počinju zvukovima koji naliče otkucajima srca, iako se i oni međusobno razlikuju. Na prvoj, „Feast to Famine“ asociraju na probuđena čula koja teže da utvrde šta se to nalazi pred njima, nepoznato a prijatno. Svestan svojih godina i iskustva, umiruje nemir govoreći o svemu kroz šta je prošao i kako ništa ne može da ga iznenadi. Pojednostavljuje sebe kako bi izbegao nadljudske osećaje koji mu se približavaju. Iako je nije tražio, iako se pravio mrtav, zver ga je namirisala i on joj se prepustio.

Otkucajima iz prethodne pesme pridružuje se još jedno srce na uvodu u pesmu „My Shadow Life“, a i Lanegan dobija eho koji žuri da se sinhronizuje sa njegovim glasom. Tokom zajedničkog života koji je ilustrovan u ovoj pesmi, on prvi put izgovara Volim te i, kao da mu se dopada kako to zvuči, ponavlja ga još mnogo puta do kraja pesme, čak se i zaklinje da je to istina. A bezimeni subjekt kojem se obraća konačno dobija prvi oblik – senka njegovog života.

Paradoksalno sa naslovom, atmosfera se, zahvaljujući akustičnoj gitari, prvi put menja u pesmi „Upon doing something wrong“. Postaje rasterećenija, svetlija, jednostavnija, gotovo vedra. Njih dvoje nastavljaju zajedno i ulaze u rutinu gde je svaki dan isti i ništa nije važno, sve dok na kraju imaju jedno drugo. Međutim, Lanegan predoseća nešto loše i izvinjava se toj ženi o koju će se ogrešiti. /Sunday's always painful/ The mountain tumbles down/ Until I have you again. Aludirajući na Bibliju, on je upozorava da rajski vrt u kojem se trenutno nalaze možda skriva zmiju i donosi iskušenje, greh koji predoseća da će počiniti i zbog kojeg joj se izvinjava.

I počinje bluz. „L.A. Blue“, tačnije. Njegov glas je osetno drugačiji, stariji, promukliji, ogorčeniji nego ranije. Zvuči kao da ima mnogo viskija pod jezikom, a instrumenti stvaraju takvu konfuziju i pištanje da je neminovno da se nešto loše desilo. Možda upravo ono što je predosećao u prethodnoj pesmi. Zapletenim jezikom, postavlja pitanje – Won't you miss me, baby? I ponavlja ga u nedogled do kraja pesme, a „baby“ se naizmenično menja u „child“ i „girl“. Naglašava koliko je očajan i da je potpuno njen, kao neuspelo izvinjenje, ne bi li je ubedio da se vrati.

Međutim, nje očigledno nema, jer naredna pesma, „Scarlett“, odaje utisak sna koji se ponavlja i koji proganja; sna kojeg je nemoguće setiti se u potpunosti, ali koji evocira toliko snažnih sećanja da mu ne preostaje ništa drugo nego da nastavi da je doziva.

Idealizacija se nastavlja u pesmi „Lonesome Infidel“, koju počinje rečima – I picked a winter daffodil. U poređenju sa njom, sva druga lica su šuplja, „the corroded filaments“, i po prvi put na albumu aludira na životinje. I sam svestan da će poludeti ako nastavi sa takvim mislima, preporučuje da neko plati dželata, koji je u savezu sa Luciferom. Isprva, ova referenca može delovati nejasno, ali naredna pesma daje objašnjenje.

Prateći filamente, konačno dolazi do naslovne „With Animals“ i momenta u kojem postaje svestan stanja u kom se nalazi. U to ime, pesmu počinje zaključkom – You are a murderer, girl, you are a murderer. Istovremeno, ona je i „sorcerer“ (čarobnica) i „seraphim“ (anđeo, biblijski). Serafim je biće koje gori neprestanim ognjem, red anđela koji je najbliži bogu i smatra se da je Lucifer bio jedan od njih. Iako ga ne pominje, jasno je da misli na njega kada u nastavku kaže – Another one down, another one lost, with animals.

Potpuno mračna i kišna, napuštena i uznemirujuća, deveta pesma na albumu „Ghost Stories“ neodoljivo podseća na „Song to the Siren“ od Tima Baklija. Lako je zamisliti duha iz pesme koji pevuši ovu melodiju, kao da je jedino što još ume da radi. Motivi snova, magle i mora postali su jedina stvarnost za njega. Taj duh, kako Lanegan kaže, jeste on sam. My coat is made of many scars/ My cage is made of iron bars. Otupelih čula, zna samo da nikada zapravo nije prisutan.

Sebi dodeljuje ulogu „Spaceman“-a, i predstavlja taj novi svet u kojem se nalazi, gde su svi karakteri iz stvarnosti, poput doktora, dobili dodatnu dimenziju. Ova pesma je brža od ostalih, obojenija, bizarnija, funkcioniše po svojim pravilima, gotovo šizofrena. On vidi i razgovara sa stvarima koje ne postoje, čuje kucanje koje postaje sve intenzivnije i pita se da li je došlo vreme da umre.

Ipak, čini se, čitavu večnost kasnije, u pesmi „One-way Glass“ on se sabira i „više ne želi ništa zlo, više ne čuje ništa zlo.“ Naručuje Passerinu i, gledajući u dno čaše, ima unutrašnji monolog, istina, sačinjen od mnogo manje misli nego ranije. Jedine reči kojima to može da objasni jesu – Something lonelier than death.

Akustična gitara se još jednom vraća u poslednjoj pesmi i donosi malo sunca, i to pustinjskog. „Desert Song“ je njegov beg od stvarnosti, njegov san koji iznova reprodukuje, ali ne želi da otkrije šta je u njemu; san koji, izgleda, čuva samo za sebe. A ona koja je promenila nekoliko oblika tokom ovog albuma, potpuno je iščezla. Nazivajući sebe najtužnijim klovnom, nastavlja da korača pustinjom, sam, ne znajući šta da očekuje. Tako izmoren, zatvara krug odgovorom toliko očiglednim da nije morao da ga izrekne, i sada je jasno od čega je tražio spas na početku albuma. Ali, to bi već bio početak novog kruga.

Nema komentara

Napišite komentar