Pretposlednji ples pred kraj sveta

autor: Igor Išpanović 25 pregleda 0

Britanski dens i indi rokeri Foals, nakon četiri godine tišine i kontemplacije, vratili su se na velika vrata, razvalivši ih nogom. Time su najavili dupli album u 2019, čiji je prvi deo, Everything Not Saved Will Be Lost Part 1, od prošle nedelje „na izvol’te“ slušaocima.

Photo: The Guardian 

Grupa predvođena harizmatičnim Janisom Filipakisem uspela je da se, darvinskim principom opstanka najjačih, postepeno nametne kao i dalje releventan muzički akt, u moru britanske indi rok renesanse iz sredine 2000-ih, koji nastavlja da diše i opstaje u eri u kojoj je rok postao staro-novi andergraund.

Ni odlazak basiste Džeremija Pričarda nije ostavio neizbrisive posledice po njihov zvuk na najnovijem izdanju, u čije se futurističke vode ulazi već sa prvom pesmom Moonlight. Filipakis je prilično otvoreno rekao u intervjuu za Consequence of Sound kako mu se sviđaju albumi koji na uvodnoj pesmi stave naglasak na „atmosferičnost, osećaj prostranstva i otkrivanja novog sveta“.

U njihovom slučaju, ova engleska četvorka odlučila je da podigne noge u vis na ostrvu u Indijskom okeanu, izolovana, dok promatra svet oko sebe koji polako tone u haos i ruševine. Tekstovi, koliko god politički i komentatorski bili nastrojeni, ne rade to ni upola toliko dobro koliko, s druge strane, slikarskom preciznošću stvaraju žive pejzaže u glavi slušaoca.

Na poslednjoj pesmi I’m Done With The World (& It’s Done With Me) Filipakis, na primer, opisuje motiv ježeva koji gore pored puta, dok na tropskom, dinamičnom singlu Exits u poluironičnom tonu peva o bunkerima koje su bogataši izgradili na Novom Zelandu i stvaranju postapokaliptičnog sveta, što njega, izgleda, čini potpuno ravnodušnim.

Foals su prepoznatljivi po tome što daju svojim pesmama prostora da se razvijaju, evoluiraju i na kraju postanu nešto potpuno drugačije, a takvih je u njihovoj prošlosti bilo mnogo, od nagrađivane zlosutne i sanjive balade Spanish Sahara do festivalskog monstruma kakav je What Went Down.

Tradiciju nastavljaju i na ovom albumu, nekad uspešno, kao u slučaju pretposlednje numere Sunday, čija je druga polovina katarzična, ili pesme Syrups, koja je bogata slojevima sinta i bas gitare nad kojima frontmen žestoko testira svoje glasne žice.

S druge strane, dok je prvi deo Exits muzički živopisan, lucidan i podseća na njihove stare dane, njen nastavak predstavlja dugačak loop koji je morao biti skraćen.

Everything Not Saved Will Be Lost Part 1 predstavlja prilično dobar spoj dualnosti njihove diskografije, dens elemente ranijih izdanja sa jakim i glasnim rifovima na koje se u poslednje vreme oslanjaju.

Međutim, ova oksfordska četvorka ume iz albuma u album da udari u ledene bregove koji se polako tope, ostavljajući za sobom blede i prazne pesme. Doduše, za sada njihov brod i dalje snažno održava svoj kurs.

Nema komentara

Napišite komentar