Explosive Stage – konstantna energija

autor: Milan Damjanović 4 pregleda 0

Eksploziv bina, glavno uporište ljubitelja „tvrđeg zvuka“, kojeg u ovogodišnjem izdanju festivala nije falilo ni na većim binama, ponovo se pokazala veoma bitnom za formiranje celokupnog utiska. Mnoga respektabilna muzička imena učinila su Exit Tribe 2019. događajem za pamćenje, podelivši svoju energiju sa publikom, koja je neretko sa koncerata izlazila nagluva.

 

Photo: Petru Cojocaru, EXIT photo team

Prvo veče festivala, sasvim izvesno je prošlo u znaku legendarnog The Cure, čiji se nastup odrazio deficitom ljudi na gotovo svim binama na Tvrđavi. Eksploziv je takođe osećao manjak posetilaca do trenutka kada se veliki koncert na glavnoj bini završio. Po pretpostavci da je većina odlučila da program započne The Cure, prvi bend koji se mogao u celosti čuti na Eksplozivu bili su Peter and the Test Tube Babies. Engleski bend, lektira svakog poznavaoca prepoznatljivog oi! panka, uvek rado viđeni u Srbiji u koju se vrlo rado vraćaju. Svirku pred napunjenim Eksplozivom otvorili su pesmom Moped Lads nakon koje su se ređale Run Like Hell, My Unlucky Day, Shake My World. Najveće oduševljenje i eksplozija energije kod publike, očekivano je nastupila za vreme Spirit of Keith Moon i Banned From the Pubs. Za kraj koncerta, koji su završili koji minut ranije od predviđenih sat vremena, izveli su pesmu Blown Out Again.

Ko je bio i uživao na „Piteru“ , znao je da će jutro dočekati uz još jedno oi! pank ime. Booze and Glory, navijači Vest Hem Junajteda, bend novijeg datuma, barem kad se uporedi sa prethodno pomenutim. Dobili su svojih sat vremena na Eksplozivu, da oko pola četiri ujutro, razdrmaju vidno izmorenu publiku. Atmosfera koja se stvorila sa zvukom ovog benda vratila je ludačku snagu u umorene noge i ubrzo su se na vidiku ispred same bine i benda videle intenzivne šutke, obavezan detalj provoda na Eksplozivu. Leave the Kids Alone, Carry On i najpoznatija London Skinhead Crew neke su od pesama sa repertoara, a ovaj nastup je doneo i bakljade na The Day I’m In My Grave i Only Fools Get Caught, ujedno i poslednjoj pesmi prve večeri na Eksploziv stejdžu.

Photo: Hristina Panić

Drugo festivalsko veče donelo je sa nestrpljenjem očekivani Whitechapel, koji je pokazao zašto je jedan od najpopularnijih deathcore bendova današnjice. Sat i deset minuta dobro posećene svirke sa učestalim šutkama i circle pit-ovima dokaz je da ovaj američki bend ima solidnu bazu obožavatelja na našim prostorima. Počeli su pesmom Brimestone, odsvirane su i Make It Bleed, Our Endless War, The Saw Is the Law. Vredan pomena i pohvale je i vizuelni izgled bine u toku nastupa uradjen u znaku promocije njihovog sedmog studijskog albuma The Valley, objavljenog u martu ove godine. Program se nastavio bendovima October Tide, Arcturus, Sur Austru, Satori Junk, Grimegod i završio nastupom sastava Asphalt Chant.

Pank garnitura bila je veoma jaka treće večeri Egzita, hardcore punk i street punk preciznije. Nastupili su zagrebački Ponor, nemački hardcore bend Spermbirds, američki street punk bend Total Chaos, novosadski ROIR (Reflections Of Internal Rain). Spermbirds i Total Chaos, dva najzvučnija imena te večeri, takođe i najdugovečnija, održali su nastupe pred standardno dovoljno posećenim Eksplozivom u udarnim terminima po sat vremena. Program je završio bend Smut pedesetominutnom svirkom.

Poslednje veče na Tvrđavi je dočekano u post-apokaliptičnim uslovima, nakon kiše koja je pomerila otvaranje kapija festivala i programe nekih bina, dok je neke i potpuno onesposobila. Eksploziv je radio punom parom bez velikih promena, osim što je lokalni metal bend Frozen Moonlight svoju svirku odradio u ranim jutarnjim časovima umesto prvobitnog vremena. Sastavi poslednje večeri bili su Pale Origins, Enforcer, Soilwork, Lower Parts of Human Sludge, Entomber A.D, Kaoz, Desolation, Thundersteel i za zatvaranje programa predviđenog za Eksploziv binu na ovogodišnjem Egzitu nastupio je već pomenuti Frozen Moonlight.

Photo: Petru Cojocaru, EXIT photo team

Kvalitet bendova jednak je odazivu publike. Po tome se ovogodišnji Egzit urezao u pamćenje kao jedan od boljih. Svako od četiri festivalske večeri obeležila je konstantna energija kako kod bendova tako i u publici, koje ni u jednom trenutku nije falilo. Time ostavivši sjajan utisak i dokaz da, uprkos što je Egzit u poslednjih nekoliko godina većinski naklonjen elektronskoj muzici i izvođačima, još uvek postoji sjajna baza fanova gitarskog zvuka, ključnog faktora za razvoj festivala do današnjih razmera.

 

 

Nema komentara

Napišite komentar