Deset hiljada ljudi protiv ugnjetača

autor: Z. Strika 166 pregleda 0

Gazimo li u blato klišea ako kažemo da je Tašmajdan tokom trajanja koncerta Darka Rundeka bio zasebna država čija je himna „Ay Carmela“, a pozdrav pesnica u zraku? Možda, ali tako je bilo.

Deset hiljada ljudi na jednom mestu i umetnik nekoliko generacija romantizovali su junsko veče u tolikoj meri da su mediji već prvi u nizu „Apocalypso Now“ koncerata nazvali koncertom za nezaborav. Teško je ne složiti se njima, iako su oni zasigurno, za razliku od Rundeka sa bine, zapali u kliše.

„Ko mnogo puta do sada/ Ti si čula moj glas” stihovi su kojima je Rundek otpočeo svoj koncert i otpevao istinu. Zaista smo njegov glas čuli mnogo puta do sada, ali to nikad ne bi bio isti glas i ne bi bila ista poruka koja se ostavlja na govornoj pošti.

Rundek se ovog puta vratio svojoj teatralnosti u najboljem svetlu. Osim uigranih pokreta njega i osmočlanog benda, svaku pesmu su pratile odlične animacije. „Štrajk željezničara” je zvučala kao da je zaista izvedena na zagrebačkom kolodvoru, para je izbijala sa bine, točak mašine se vukao po platnu. „Sve mehana zna/ Da nisam sluga ja/ Snaga ukradena/ Neću na koljena/ Nikad od sada”, poručivao je Rundek sa bine i bilo je jasno koncert dobija svoju društveno angažovanu liniju koju je imao i „Apokalipso“ čiji se 20. rođendan proslavlja.

Vreme je prolazilo, a lagane pesme su se ređale. Dva i po sata u kojima se zaboravlja da je van Tašmajdana realnost sa svojim problemima. Zaljubljeni su se ljubili, a promiskuitetni su zaboravljali na moralne dileme o varanju partnera. Zaduženi u švajcarcima su zaboravili šta CHF znači, a bogatuni (ako su retka sorta i traže smisao) pokušavali su da dokuče Rundeka i zbog čega „vrijeme ide” i zbog čega smo „grane na vjetru”. Mogao si da kažej sebi: „Sad si free, matori”.

Ako nešto može da naježi čoveka to je onda Ay Carmela u izvođenju hora sa 10.000 članova. Ujedno, to i daje nadu, jer je Ay Carmela prva pesma koja je na noge podigla publiku, njihove pesnice stisnula i jasno poručila protiv koga smo, protiv čega smo. I „hrabro srce pobjeđuje”, nema sumnje u tome.

Uz sve to, Rundek je okupio nekoliko generacija na Tašmajdanu. U nekim trenucim delovalo je kao da su sredovečne žene došle upravo sa Duginog posela na kojem ih je zabavljao Neđo Kostić i sada cupkaju uz „Tigidigi rege”. Ali, to je samo razlika u pokretima generacija ili pak uštogljenosti pojedinaca, što i jeste bogatstvo različitosti koju sa sobom nosi Rundek.

Prelepo je zvučala i do sada nepoznata numera koju je zvanična Fejsbuk stranica Darka Rundeka nazvala „Peščane oluje”, a mogla bi da bude i „Predivna” u kojoj Rundek peva da „to čelo gore, to srce lupa, to se ljubav rodila“. Na taktove „Apokalipsa” zagrebački Korto Malteze mogao je da napusti binu i prepusti sve publici, jer je bilo dovoljno samo da kaže: „Ti si premlada, a ja sam prestar za čekanjе“, ostalo je sve hor nastavio do kraja.

Ipak, jedan od najupečatljivijih trenutaka koncerata jeste izvođenje „Šejna” uz stisnutu crvenu pesnicu na platnu. Svako je imao nekoga od političkih patuljaka na koga je pomislio uz stihove „Izađi i bori se/ U ovom gradu nema mjesta za jednog od nas!”.

Na dva i po sata okruženje je delovalo normalno, koliko god to banalno zvučalo. Rundek je jedan od retkih, ako ne i jedini, alternativni umetnik na jugoslovenskom prostoru koji je uspeo da okrzne mejnstrim, a da se pritom ne uprlja. Svakog puta on je novi i svaki koncert je doživljaj, čak iako vam je koncert na Tašu peti u pet godina.

„Pa zbogom sive luke i oblaci/ Dižem sidro i odlazim...“

Foto: YouTube/ prdmjan

Nema komentara

Napišite komentar


;