Bavarski vikend na Novosadskom sajmu

autor: Marko Apostolović 56 pregleda 0

Tokom vikenda je u Master centru „Sajam“ održan treći novosadski „Oktoberfest“. Minijaturni festival tri godine želi da oživi duh i atmosferu tradicionalnog bavarskog događaja kojim je inspirisan, ali i da ga prilagodi ovdašnjoj publici.

Domaće kraft pivo, kobasice, veseli ljudi i loše ozvučenje obeležili su ovogodišnji dvodnevni događaj. Prva muzička tačka bila je, kao i prethodne godine, slovački orkestar „Kredarica“ koji nije uspeo da uzbudi malobrojnu i nezainteresovanu publiku, te je parter za vreme njihovog koncerta bio prazan.

Tokom njihovog nastupa su promoterke cigareta i pivnica, kao i prodavačice pereca obučene u nemačke narodne nošnje imale najlakši zadatak. Nisu morale da se probijaju ni kroz kakvu gužvu, a ni da zaustavljaju previše ljudi jer ih još nije ni bilo. Tokom ostalih nastupa su se izgubile u gužvi ili su otišle u VIP ložu sačinjenu od mirnijih posetilaca koji su sedeli, pa nisu morale da se probijaju. Najveće kritike publike su oba dana bile upućene organizaciji zbog toga što su mogli da sede samo ljudi koji su dali više novca, a van dela za povlašćene nije bilo nijedne klupe.

Dok se nisu skupili ljudi, u kraft ulici su se jasno mogli videti minijaturni štandovi sa nazivima pivara između kojih su bile tezge sa kobasicama. Pored izlaza su umesto štandova napravili mali lunapark u kojem su mesto pronašli sportovi: hokej, košarka, boks i, svima privlačnija, virtuelna tehnologija.

Rokenrol trubači i loša akustika

Prva galama nastala je kada je vlasnik kompanije „Color press Group“ i organizator festivala Robert Čoban, sa pivskom kriglom u ruci i uz pratnju kamera, prošetao salom Master centra da svečano otvori događaj i zahvali se svima što su došli. Ispraćen je aplauzom i dalje malobrojne publike koja je, čini se, poranila na prvi dan Festivala.

Prvi ljudi otišli su u parter vođeni poznatom pesmom „Vrtlog“ grupe Dejan Petrović Big Band. Tokom sat vremena nastupa, svirali su velike hitove domaće i strane rok i pop scene. Tako je publika mogla da čuje kakve bi bile grupe Kleš, Blek Sabat, Bon Džovi, Riblja Čorba, Azra i druge kada bi akorde na gitari zamenile trube.

Još uvek trezna publika ovo je dočekala sa oduševljenjem, ali bez previše divljanja. Zahvaljujući mirnijoj atmosferi, roditelji su mogli da priđu bini sa svojom decom kojoj buka nije smetala, već su podignutih ruku uživala svirci. Koncert su završili istom pesmom sa kojom su ga otvorili, na šta niko nije imao primedbi. Na ovoj svirci su se prvi put pojavili gosti sa nemačkim nošnjama, ističući se iz gomile majica sa imenima bendova ili nazivima piva i pivara.

Organizacija nije dozvolila da se posle koncerta ljudi raziđu, već su odmah najavili takmičenje u držanju krigli, pa su se najbrže žene i muškarci našli ispred ograde da bi učestvovali. Svi takmičari su uz podršku prijatelja srećni sišli sa bine, jer je svako od njih dobio po besplatno pivo, dok su pobednik i pobednica mogli i novac da sačuvaju s obzirom na to da su oni osvojili deset.

Loša akustika u metalnoj sali nije bila prikladna za bučnu muziku, što je bilo očigledno na svakom koncertu. Zvuci truba i gitara odzvanjali su kroz Master centar, što je uticalo na to da se ni vokali ne čuju jasno.

Dežurni krivac nije izostao

Kada je hrvatski pank rok bend Hladno pivo započeo svoj koncert pred gomilom ljudi, bilo je očigledno da je zbog njih najveći deo publike posetio prvo veče Festivala. Zbog izmešane publike koju su činili mladi, stariji, deca i žene, šutke nisu bile masovne kao što se očekuje na ovakvim koncertima. Mladi momci su se izvinjavali kad god bi se sudarili sa nekim ko nije hteo da učestvuje u divljanju i podizali su sve koji su pali tokom šutke.

Problem koji su svi prethodni izvođači imali – a to je da se vokal ne čuje jasno – nestao je tokom svirke Hladnog piva, pošto je većina posetilaca znala tekstove napamet. Tako se moglo čuti horsko pevanje pesme „Supermen“, „Dao bih sve te noći da, da ostanem taj čovjek u tvojim očima“, „Nije sve tako sivo kad imaš s nekim otić’ na pivo“ i druge.

Muzika je prestala kada je sve prisutne uplašio snažan pucanj prouzrokovan problemom prilikom napajanja. Publika je nekoliko trenutaka bila zatečena, ali ih je pozitivan stav Mileta Kekina oživeo: „Imamo problema sa ozvučenjem. Krenimo slijedeću kompoziciju, pa kud puklo da puklo“, i nastavili su koncert pesmom „Konobar“. Bend je ipak morao da siđe sa bine kako bi rešili problem, a za prekid svirke okrivljen je predsednik države Aleksandar Vučić kroz svima poznat slogan od dve reči. Hladno pivo je, nedugo zatim i uz izvinjenje, u energičnom stilu nastavilo svirku.

Hrvatski pankeri izmorili su publiku koja je završni nastup prve noći, novosadski rok bend Love Hunters, slušala iz daljine uz pivo i hranu. Najvernija publika od oko šezdeset ljudi ostala je u parteru da odsluša i grupu Milana Mumina. Tokom njihovog koncerta, sala se postepeno praznila i tada je loša akustika ponovo došla do izražaja i pokazala da teški akordi nisu prikladni za ovaj prostor. 

Stara škola vs nova škola

Program je drugog dana počeo mnogo ranije revijom mladih rok bendova „Battle of the Bands“, gde je šest grupa želelo da pokaže da rokenrol još postoji u Srbiji. Petočlani žiri slušao je nastupe uz pivo i kobasice, a za pobednika je proglasio bend „Sanitarium“ iz Beograda.

Prazna sala mirisala je na prosuto pivo od prethodne večeri. Mala publika sastojala se od prijatelja prijavljenih takmičara, a osim njih došli su još samo ljudi iz organizacije. Pridošli su bili nagrađeni tako što su mogli da učestvuju u takmičenju u nošenju krigli, gde su se, za razliku od prethodne večeri, u istoj kategoriji takmičili muškarci i žene. Džentlmeni koji su na kraju dozvolili da jedna devojka odnese pobedu dobili su aplauz umesto besplatnog piva.

Mala publika pred bend Zbogom Brus Li postala je još manja kada je prvih petnaest minuta njihovog koncerta prošao u podešavanju ozvučenja. Kratku svirku od pola sata ispratila je mala i iznervirana publika.

Prosek godina u sali porastao je početkom druge noći pošto je nastupao Zvonko Bogdan. Pred početak koncerta unapred se izvinio publici, svestan da je njegov žanr drugačiji od svih prethodnih. Mirna atmosfera kojoj su najviše doprineli stariji ljudi i penzioneri vladala je sat vremena.

Ceo koncert su pratili pevušenje i minimalni pokreti. Sastav somborskog pevača, koji se sastojao od najboljih tamburaša Radio Televizije Vojvodine, najbolje je uspeo da se prilagodi metalnom plafonu u sali i sa bine su sišli kao jedini nastup koji nije pravio neprijatnu buku.

Takmičenje u držanju krigli trajalo je duže nego prethodno veče i u muškoj kategoriji oboren je prošlogodišnji rekord od pet minuta. Promoterkama je vremenom dosadilo da dva dana neprestano pričaju istu priču, pa su skraćivale svoje monologe kada su zaustavljale goste da predlože pivo ili cigarete. 

Pobednik „Battle of the Bands“, sastav Sanitarium, u svom večernjem nastupu dobio je i publiku, pošto su svirali kao predgrupa bendu Psihomodo Pop. Stariji deo publike nije se oduševio energičnim nastupom beogradskog benda, ali im se raspoloženje vratilo kada se frontmen Davor Gobac pojavio na bini i započeo jednočasovni koncert.

U gužvu su se postepeno vraćali mladi kako je koncert odmicao, a pred početak nastupa grupe Orthodox celts, vratilo se na sličan prizor kao na koncertu Hladnog piva.

Izvini što kasnim, nije do mene

Ni Keltse nije pratila sreća sa ozvučenjem i zbog tehničkih problema su kasnili sa koncertom, uz izvinjenje frontmena Ace Seltika. To je publici dalo više vremena da popiju još piva i spreme se za završnicu festivala.

Publika je bila pijana, srećna i puna snage. Muškarci su skidali majice i mahalo se irskim zastavama. Beogradski bend ispraćen je šutkama, pevanjem, pivom i nespretnim izvođenjem irskih plesova. Šutke su bile male i pristojne kao i na Hladnom pivu, pa je ceo festival prošao bez povređenih.

Deo za sedenje, ili po komentarima gostiju, dosadni deo, ispraznio se već posle grupe Psihomodo Pop. Posle Kelta ljudi već nisu imali snage da stoje unutra i piju pivo, pa se sala Master centar „Sajam“ ispraznila i stišala za petnaest minuta. Različiti uzrasti u publici uticali su na to da festival prođe bez bilo kakvih sukoba i dobra atmosfera je dominirala događajem.

Iako napreduje, ovaj ambiciozni događaj mora mnogo bitnih stvari da popravi u svojoj organizaciji. Pivo, hrana i veseli ljudi jesu na mestu, ali metalni krov i hladan betonski pod ne daju utisak kakav posetioci južne nemačke pokrajine donose posle festivala kojim je ovaj inspirisan. 

Photo: Iva Gajić

Kompletnu galeriju pogledajte OVDE.

Nema komentara

Napišite komentar