„Ko je ratovao piše pacifičku prozu, a ko nije piše militarističku“

autor: Đorđe Ivanović 23 pregleda 0

Regionalna književna konferencija „BookTalk“ otvorena je panelom Pijana novembarska noć, nazvanim po pripoveci Miroslava Krleže, a bavio se time kako je književna scena u regionu obeležila stogodišnjicu Prvog svetskog rata. Tokom rasprave postavilo se pitanje i o tome da li je literatura u regionu u protekle četiri godine bila previše fokusirana na atentat na Franca Ferdinanda, a nedovoljno na sam rat, kao i ko su bili značajni pisci regiona koji su tokom 20. veka pisali o ovoj temi.

Photo: Color Media Communications

Pisac Goran Samardžić otvorio je diskusiju napomenom koliko je važna prva knjiga koja je napisana na ovu temu, knjiga Sarajevo 1914 Vladimira Dedijera, rekavši:

Ova knjiga veoma je referentna kada se govori o temi Prvog svetskog rata, i moglo bi se reći da je ona temelj bez koje ne bi bilo mnogih kasnijih knjiga na ovu temu.

S druge strane, novinar Dragoslav Dedović pažnju je poklonio knjizi istoričara Kristofera Klarka Mesečari, i time stavio fokus na istorijske aspekte rata i njegovih posledica. On je objasnio da su Mesečari veoma značajna knjiga, jer je u njoj autor upitao dotadašnje čvrsto utemeljene stavove po pitanju uzroka Velikog  rata, te da je stoga knjiga privukla ogromnu pažnju čitalaca u svetu. Upitan na kojeg autora sa ovih prostora bi se osvrnuo, nedvosmisleno je rekao da bi to bio Vladimir Pištalo i njegovo delo „Gavrilov Princip“, u kojem poredi ličnosti Gavrila Principa i Franca Ferdinanda.

Pisac i profesor Slobodan Vladušić nadovezao se i podvukao da se Prvi svetski rat mora posmatrati kao velika biološka katastrofa pre svega, u kojoj je Srbija izgubila četvrtinu svog stanovništva, time se osvrćući na razmišljanje o potencijalu koji je izgubljen među mnogim mladim ljudima tog doba. Prokomentarisao je i različite poglede na rat pisaca, objašnjavajući da su oni pisci koji su duže ratovali pisali o ratu kao posebnoj vrsti iskustva, dok su pisci koji su ratovali u kratkim vremenskim intervalima na njega gledali vidno drugačije, jer za njih rat bio egistencijalni šok.

Ko je ratovao piše pacifističku prozu, a ko nije piše militarističku – rekao je Vladušić.

Photo: Color Media Communications

Panelisti su se osvrnuli i na pitanje kako je Prvi svetski rat književni obrađen u nekim drugim zemljama, na šta je Dedović rekao da se u Nemačkoj moderna književnost gotovo nije doticala istorijskih tema, i da se može reći kako se pisalo o svemu sem o tome.

Pojasnio je svoj pogled na rast partija desne ideologije u Nemačkoj navodeći da nemačka demokratija nije ugrožena.

Ne mislim da će taj rast uništiti nemačku demokratiju, ali mislim da će se svakodnevni život značajno promeniti za ljude sa pogrešnim imenom i izgledom smatra Dedović.

Pored pomenutih govornika, najavljeni su bili Gojko Božović i Svetislav Basara koji se, na veliku žalost publike, nisu pojavili.

Konferencija „BookTalk“ održala se po četvrti put u Novom Sadu, 28. septembra, na tri lokacije u gradu, sa ciljem da na jednom mestu okupi neke od najpoznatijih regionalnih pisaca, izdavača, književnih kritičara, ali i veliki broj čitalačke publike. Ovogodišnja tema „Godine raspleta“ obuhvata deset jubileja globalnih, regionalnih i nacionalnih događaja koji su značajno uticali na živote ljudi, a samim tim i na književnu scenu i izdavaštvo.

Nema komentara

Napišite komentar