U filmu “Kozara” Veljka Bulajića iz 1962. godine učestvovala su mnoga poznata imena jugoslovenske kinematografije, od Bate Živojinovića i Milene Dravić do Ljubiše Samardžića i Olivere Marković. Tek nekoliko sekundi na platnu dobio je i jedan tridesetogodišnjak koji će isto toliko godina kasnije dobiti Oskara za Šindlerovu listu – reč je o Branku Lustigu.
Već te 1962. godine Lustig je imao nekoliko filmova iza sebe, ali ne kao glumac. Sa Brankom Bauerom radio je kultnom filmu “Ne okreći se, sine”, a tu je i saradnja sa italijanskim rediteljem Đuzepeom de Santisom na filmu “Put dug godinu dana”.
Sa Veljkom Bulajićem je, kao pomoćnik producenta, radio na snimanju “Kozare”. Međutim, kad mu je ponuđeno da se pojavi na velikom platnu kao oslepeli vojnik Vermahta koji tumara šumom i traži pomoć, Lustig nije u maniru Zabranjenog pušenja rekao “neću da budem Švabo u dotiranom filmu”. Tako se i on našao među glumačkom postavom jednog od najemotivnijih ostvarenja u opusu partizanskog filma.
U toj sceni Lustig, slep, rukama traži nešto u zraku i mraku koji je oko njega. A nije mu to bilo prvi put u životu da je pred njim ništa osim mraka. Na ruci kojom je opipavao okolinu bilo je istetovirano A 3317, registracija koju je “zadužio” u logoru Aušvic. Odmah je odvojen od majke, a potom je radio u rudniku ugljena. Kasnije je premešten u logor Mitelbau-Dora, pa zatim u Bergen-Belsen, gde je dobio tifus. Od jednog zarobljenika, vojnika Jugoslovenske kraljevske vojske, koji ga je spasao sigurne smrti, saznao je da mu je majka živa, sa kojom su ga spojila dvojica Jevreja koji su pomagali Englezima. Otac mu je streljan 1945. Godine.
U narednih 30 godina Lustig je učestvovao u produkciji mnogih filmova van prostora Jugoslavije. Početkom devedesetih se upoznaje sa Stivenom Spilbergom koji je odlučio da će Lustig biti njegov producent na filmu “Šindlerova lista”, koji osvaja Oskara. Bio je i producent Ridlija Skota u spektaklu “Gladijator” koji je takođe ovenčan nagradom američke Akademije filmskih umetnosti i nauka.
Osim toga, dobitnik je i dve BAFTA nagrade, dva Zlatna globusa i dva Emija. Radio je i na ostvarenjima kao što su “Mirotvorac”, “Američki gangster”, “Kraljevstvo nebesko”...
Iako se u poslednje vreme u javnosti najčešće pojavljuje kao predsednik Festivala tolerancije, čiji je osnivač, u julu je u centar pažnje došao kada se usprotivio odluci gradonačelnika Zagreba Milana Bandića da se Trg maršala Tita preimenuje u Trg Republike Hrvatske.
Nema komentara