Srpski kajakaši Milenko Zorić i Marko Tomićević osvojili su srebrnu medalju na Letnjim olimpijskim igrama u Riju, u disciplini K2 1.000 metara. Sjajni kajakaši ostvarili su vreme od 3:10,969 minuta i tako posle 32 godine Srbiji ponovo obezbedili kajakašku medalju sa Olimpijskih igara.
Foto: Tomićević i Zorić proslavljaju medalju (Dado Đilas)
Pre olimpijske medalje ovi momci su nizali brojne uspehe, a uspeli su da osvoje i bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu u Milanu 2015. godine. Srebrni momci za „Univerzitetski odjek” otkrivaju da su se uslovi za treniranje kajaka u Srbiji znatno poboljšali, kao i da je put do vrha dugačak i da je potrebno mnogo odricanja i truda, ali i želje da se granice pomeraju.
Posle mnogo godina uspeli ste da Srbiji donesete kajakšku medalju sa Olimpijskih igara. Da li to znači da su se sistem i uslovi za treniranje u sportu kojim se bavite poboljšali?
Tomićević: Kajak je u Srbiji znatno napredovao u poslednjih desetak godina. Ne samo zbog uslova koje imamo sada, nego i zbog talenata koji su se našli u kajaku trenutno. Naravno ozbiljan rad trenera je u velikoj meri uticao na to.
Zorić: Kajak je na medalju sa Olimpiskijh igara čekao 32 godine. Mi smo uspeli da osvojimo medalju posle dužeg vremena. Za ostvarivanje nešeg cilja mnogo nam je pomoglo upravo to što imamo odlične uslove za trening.
Kajak je veoma neobičn sport, kako ste se odlučili da ga trenirate?
Tomićević: Otišao sam na Tisu zbog jedne kajakšice, ali sam tada uvideo koliko je ovaj sport zanimljiv. Sada ne mogu da izađem iz kajaka, zbog uživanja koje mi pruža.
Zorić: Za kajak sam se odlučio jer se većina vremena prilikom treniranja provodi u prirodi i na vodi. Samo u zimskom periodu treninge imamo u teretani, ali uglavnom i zimi vreme provodimo u toplijim krajevima
Foto: Kajakaški savez Srbije
Može li kajak, nakon vaše medalje, steći veću popularnost i približiti se komercijalnim sportovima?
Tomićević: Ova medalja je dosta doprinela popularnosti kajaka, sada ljudi tačno znaju koji je ovo sport, što do sada nije bio slučaj. Ipak od medija najviše zavisi kakvu popularnost će steći sport. Teško da će gledaocima biti zanimljiv koliko sportovi sa loptom, ali može biti podjednako interesantan kao ostali pojedinačni sportovi. Međutim popularnost je u velikoj meri u rukama medija.
Zorić: Mislim da će kajak biti popularniji sport posle naše medalje. U medijama se kajak malo pominjao, ali sada je to drugačije. Nadam se da će ubuduće biti sport koji je više medijski praćen.
Koliko je teško afirmisati se kroz ovakav vid sporta? Da li je duži put do uspeha?
Tomićević: U ovom sportu sam od početka zbog zadovoljstva koje mi pruža trening na vodi. Uspeh je došao postepeno, zahvaljujući teškom radu i zalaganjem, kao i u svakom drugom sportu.
Zorić: Teško je doći do vrha u ovom sportu, prvenstveno jer su velika ulaganja, a jako je slabo plaćen sport, a i put do uspeha je dug, moj je trajao 15 godina.
Kakvi su uslovi za treniranje kajaka u Srbiji, a kakvi u svetu?
Tomićević: Kajak u Srbiji ima odlične uslove za takmičare koji su već na visokom nivou. Međutim u klubovima situacija uglavnom nije tako dobra, to je ono na čemu treba raditi. Treba obezbediti uslove za trening velikog broja dece i mladih, a što da ne i starijih. Sport je mnogo više od vrhunskog sporta. Cilj je imati mesto za pravilan rast i razvoj mladih i održavanje fizičke sposobnosti starijih, kao i druženje i uživanje u boravku na vodi.
Zorić: Uslovi za bavljenje kajakom su solidni u Srbiji. Malo zaostajemo za vodećim zemljama u ovom sportu, ali upornošću i zalaganjem polako se približavamo.
Koliko je truda i odricanja potrebno da bi se postigli uspesi poput vaših?
Tomićević: Za vrhunski sport je potrebno zaista mnogo vremena i energije, potrebna je snažna motivacija, a pre svega i fizičke predispozicije. Put je veoma naporan i fizički i psihički i to može raditi samo neko ko uživa u tome da svaki dan pomera svoje granice.
Zorić: Mnogo, a koliko je zapravo truda i odricanja potrebno najbolje znaju ljudi bliski meni, koji me prate i podržavaju na mom putu ka vrhu.
Nema komentara