Engleski fudbal kao kultura

autor: Marko Jović 55 pregleda 0

Engleski fudbal je svojevrstan vid kulture, osnova svega onoga što vlasnici televizijskih kuća poslednjih godina masovno naplaćuju kada govorimo o fudbalu, ili sportu uopšte.


Foto: YouTube/ Printscreen

Njegovih poklonika ima i u Srbiji, a to su na najbolji način prepoznali Dušan Varničić i Vladimir Kečkeš, osnivači Fejsbuk stranice i Internet-sajta „Engleski fudbal“, koji su svoju ideju o okupljanju navijača pretvorili u delo i omogućili ljubiteljima engleskih fudbalskih prvenstava da prošle subote u novosadskom kafiću „Rock ‘n’ fork“  prisustvuju kolektivnom gledanju najvećeg engleskog derbija, utakmice između Liverpula i Mančester Junajteda. 

U granicama naše države, engleski fudbal praćen je neretko i više nego domaća prvenstva. Vodeći se tom činjenicom, dva momka iz Šida došla su na ideju da ljubiteljima ostrvskog fudbala na zanimljiv način i kroz mnoštvo različitih rubrika prezentuju informacije vezane za dešavanja u profesionalnim fudbalskim šampionatima Engleske. Iako bez preteranog pređašnjeg kontakta sa sportom, Dušan, stend-ap komičar koji nosi zvanje mastera turizma, i Vladimir, bukmejker sa diplomom mastera ekonomije, odlučuju se da pokrenu Fejsbuk stranicu pod nazivom „Engleski fudbal“. Vremenom iz stranice se rađa i sajt, a zatim i Jutjub kanal, te tako i njihova popularnost među pristalicama raste iz dana u dan. Tome svedoči sada već tradicionalno okupljanje navijača engleskih klubova koje oni organizuju, a prošlosubotnje, koje je bilo četvrto po redu, bilo je i najmasovnije do sada.

Entuzijazam sa kojim radite je velik. Ali zašto baš engleski fudbal?

Dušan: Mi stvarno volimo engleski fudbal, mi smo oni likovi što stvarno gledaju pet utakmica za vikend. Kada znaš dosta o tradiciji, ona te i privuče. Slušaš njihovu muziku, znaš jezik, nekako osećaš da su ti bliski. Mene je očaralo još 1996. kada sam prvi put uzeo album sa sličicama i video koliko su oni zapravo predani tome. Oni su 1905. kada je u Srbiju po prvi put stigla lopta već imali ligu na državnom nivou. Engleski fudbal je kultura, tamo ga ljudi shvataju ozbiljnije, svako na stadionu razume fudbal, zato te kupi lako.

Vladimir: Ja sam kao klinac više voleo italijansku ligu jer su Italijani devedesetih imali primat u svetu fudbala. Englezi su me privukli kasnije, u srednjoj školi, kada sam počeo da slušam njihovu muziku - Bitlsi, Stonsi, generalno celokupna ta kultura te lako privuče. Tamo prosečna baba zna više o fudbalu od mnogih ovde, to mora da se ceni.       

Kako ste odlučili da osnujete stranicu i kakvi su bili počeci?

Dušan: Jedan dan mi je Vladimir iz čista mira poslao poruku: „ajde da napravimo stranicu“, i tako je krenulo. Iznervirao nas je neki komentator i onda smo mi želeli da fudbal sami donesemo publici na neki novi, opušteniji način, bez klišea i floskula. Da delimo sa ljudima ono što je nama zanimljivo.

Vladimir: Ispostavilo se kao pun pogodak. To je bilo 3. decembra 2013, dobro se sećam, uskoro će i godišnjica. Trebalo bismo otići u kafanu da se to proslavi. Šalu na stranu, dok sam studirao, sećam se šta je profesor Kosta Josifidis ponavljao: „Da bi postigao neki rezultat, sam proces izrade treba da boli“. I to je u velikoj meri tačno, zadovoljni smo kako napredujemo, ali u našim očima mi smo i dalje na početku i tek treba da napravimo od ovoga nešto još veće.

Primeti se da ste dosta dobro potkrepljeni informacijama, na koji način dolazite do njih?

Dušan: -Ja čim se probudim otvorim 5 različitih engleskih novina, odatle najviše crpim informacije, najpouzdaniji su mi. Engleski „Gardijan“ i „Skaj sports“ su kuće čijim portalima najviše verujem i najviše ih pratim.

Vladimir: Meni je Tviter najbolji izvor informacija. Ne volim da pratim domaće stranice iako mislim da ima dobrih i kvalitetnih. Izbegavam ih najviše iz razloga da neko ne bi pomislio da kopiram druge autore ili nešto slično, volim da budem autentičan i zato kupim informacije najviše sa tvitera. Od engleskih medija, najviše se oslanjam na Bi-Bi-Si.

Koliko je sve sve ovo što radite profitabilno?

Dušan: U početku je bilo vrlo neprofitabilno. To malo što smo tada zarađivali ulagali smo u opremu, u reklame, u to da sve ovo što radimo dobije neki smisao. Tek kasnije je postalo nešto ozbiljnije. Imali smo i ponudu od jedne produkcijske kuće, ali smo je odbili jer smatramo da bi „Engleski fudbal“ na taj način izgubio dušu. Ovako je intimnije.

Vladimir: Vremenom se priča uozbiljila, dobili smo i sponzora. Kada se to desilo, počeli smo i mi ozbiljnije da radimo, osetiš odgovornost prema sponzoru i publici, trudiš se da bi bio što bolji i da ljudima ne bi uskratio informacije koje žele da imaju, a sponzorima pokazuješ da imaju razlog zašto plaćaju.

Kako ste došli na ideju o okupljanjima?

Vladimir: Vremenom su ljudi sami to tražili od nas i mi smo im samo izašli u susret. To je bio logičan sled događaja. Sve više ljudi dolazi i sve je bolja atmosfera, nadamo se da će tako i ostati.

 Dušan: Mnogo je lepo kad gledaš utakmicu zajedno sa još 150 ljudi koji doživljavaju sve to na sličan način kao i ti, bude mi puno srce svaki put. Zaista je dobar osećaj i mnogo mi je drago što se ljudi odazivaju.

    Koji su vam planovi za dalji rad?

  Vladimir: Pre svega cilj nam je da odemo više u tu Englesku i da pogledamo utakmicu ko ljudi, da ne bude da pričamo u prazno. Što se tiče ostalih planova, voleli bismo da sve ovo podignemo na viši nivo.

  Dušan: Počeli smo sa stranicom, pa je nakon toga usledio i sajt, zatim i Jutjub kanal. Sve se brzo dešava, a mi i dalje imamo toliko novih ideja. Neka bude da nam je najviši cilj da jednog dana damo otkaze na svojim poslovima i živimo samo od ovoga. Da radimo ono što volimo i da od toga zarađujemo. Kako je krenulo, na dobrom smo putu.

Nema komentara

Napišite komentar


;