Prijedorski gitarista Igor Paspalj, ovogodišnji je dobitnik priznanja za najboljeg svjetskog gitaristu na električnoj gitari. Njegov nastup je bio pod uticajem bluza, a svoju vještinu je prikazao tehnikom korištenja trzalice i savijanja žica. Kao nagradu, Paspalj će u magazinu “Guitar World”, uz koji je, kako kaže, odrastao, dobiti članak posvećen njemu, u štampanom i onlajn izdanju, ali i snimanje profesionalnog video-spota.
Foto: Igor Paspalj
Skupocjena električna gitara, koja je takođe bila jedna od nagrada, u nekom predstojećem periodu Igoru bi mogla poslužiti za stvaranje svijetske bluz karijere. U obrazloženju nagrade Paspalj navodi da ga je istrajno sviranje muzike poznatih prethodnika i dovelo do jednog ovakvog priznanja.
Da li je put do finala bio očekivan i koja od nagrada vas najviše raduje?
– Iskreno nisam očekivao. Već sam bio iznanađen kada sam bio u prvih pet, a kada sam proglašen za gitaristu godine, stvarno sam bio prijatno iznenađen. Što se tiče nagrada, pored ovih materijalnih, koje mi stvarno nisu toliko bitne, koje uključuju snimanje u njihovom studiju, zatim vrijednu električnu gitaru i naslove “Cover guitar” i “Guitar player”, najdraže mi je upravo to samo priznanje, jer sam lično odrastao na tim časopisima, kao i većina gitarista.
Sa koliko prijavljenjih gitarista je ovaj časopis pokrenuo takmičenje?
– Za to podatak ne postoji, pošto oni naprosto objavljuju samo zadnjih par finalista. Pretpostavljam da se tu svake godine prijavi po par hiljada takmičara, međutim svedeno je prvo na 1000 zatim na 500, pa na 100 učesnika, dok se izbor na počne sužavati do 5 finalista, kada se već mogu uključiti glasovi čitalaca i stručnog žirija.
Koliko se nakon takmičenja povećalo interesovanje za vaš rad i da li su već pristigle ponude nekih bendova?
– Pa svakako da jesu. Eto nije prošlo ni sedam dana već ima poziva za gostovanje u UK, Kanadi, čak i Maroku. Međutim, to će vjerovatno morati da sačeka i kao i za većinu sada, zavisiće od daljeg razvoja epidemiološke situacije. Sa druge strane, povećala su se interesovanja za nove onlajn saradnje, što meni trenutno i jeste bitnije, jer kako nema živih nastupa, to je značajan izvor prihoda.
Ko su bili muzičari od kojih ste vi učili i koji bend je najpribližniji vašem stilu da bi se mogli zamisliti u njemu?
– Mnogo ih ima stvarno da bih mogao da nabrajam, ali eto oni koji su presudili da se počnem ozbiljno baviti gitarom su svakako među prvima Edi Van Halen, a kasnije i mnogi drugi. Stvarno ih ima toliko mnogo da nema smisla nabrajati. Bend u kome bih se ja mogao zamisliti, svjesno znajući da se to neće desiti, ali moja neka želja bi bila Whitesnake, recimo.
Koliko vam je muzičko obrazovanje bilo od koristi i koliko je bilo presudno za vaše dalje stvaralaštvo?
– Moje formalno obrazovanje je bilo vezano uglavnom za klasičnu muziku i bilo je iz domena muzičke teorije i pedagogije, tako da nije direktno vezano za gitaru. Međutim, naravno da je uticalo i u smislu proširenja tih nekih vidika, a u smislu cjelokupnog znanja za koje sam kasnije mogao da apliciram kako najbolje gitaru da upotrijebim. Završio sam srednju muzičku školu, zatim muzičku akademiju umjetnosti i magistritao na harmoniji sa harmonskom analizom.
Foto: Igor Paspalj
Na koji je način život u Emiratima uticao na vašu karijeru do sada?
– Pa ja sam tamo takođe započeo sa muzičkom pedagogijom, radio sam kao profesor i instruktor gitare u “American school of Dubai” i sarađivao sam na profesionalnim ugovorima sa mnogim bendovima, plus studijska snimanja. Mogu reći da me najviše obogatilo to što je u Emiratima bilo prilike da se nastupa svako veče, u stvari šest dana sedmično, nekada i po dva puta, jedanaest mjeseci u godini, tako da sam, eto, u zadnjih pet godina u Emiratima samo imao preko 1500 živih nastupa, što je stvarno jako mnogo.
U odnosu na muzičku scenu u Emiratima, koji bi bio vaš komentar na našu muzičku scenu?
– Pa muzička scena u Emiratima je jako bogata i ima jako puno muzičara. Međutim, dosta je bazirana na neku “cover” svirku, zato što su prosto Emirati država sa možda i najvećim brojem eksploata na svijetu za ljude koji tamo žive i rade privremeno, a to su uglavnom ljudi sa svih meridijana, iz svih zemalja, Australije, Južne Afrike; tako da je tu zastupljena uglavnom neka internacionalna muzika, nešto popularno kako bi se svi zabavili. Mada, tek sam došao prije dva mjeseca, a moram priznati da sam tamo preko šest godina i da nisam nešto mnogo pratio šta se ovdje dešava – tek se sada vraćam. Ima tu sjajnih bendova, gitarista i u regionu, ali u svakom slučaju nije sjajno, to znam, pa mogu reći.
S obzirom da ste iz Prijedora, koliko je bilo teško muzički napredovati u Republici Srpskoj?
– Bilo je teško. Ja sam sasvim siguran da bi to mnogo lakše išlo da sam rođen u Londonu ili Njujorku, ali opet, s druge strane, tamo bi bila mnogo već konkurencija. Nikada se to ne zna. Međutim, eto godine su prolazile i nekako sa odlaskom u Dubai je to krenulo, više zbog saradnje i kontakata sa većim brojem muzičara iz raznih dijelova svijeta. Zatim, počevši raditi za JTC, to mi je otvorilo neku ogromnu bazu slušalaca, pa je u zadnjih par godina to nekako krenulo samo mnogo brže da se odvija, za razliku od nekih mojih početaka.
Nema komentara