SMILJANA MILINKOV: I dalje postoji osećaj da mediji polažu račune državi

autor: Anja Lalović 462 pregleda 0

Političko potkupljivanje medija u Srbiji, ali i u regionu, i dalje je veoma izraženo. Usklađivanje zakonodavstva sa normama Evropske unije ne znači nužno i njihovo sprovođenje. Kako kaže koordinatorka istraživanja Smiljana Milinkov za "Odjek", ne postoji ni zakonodavni ni institucionalni okviri koji sprečavaju pojavu klijentelizma.

Projekat „Odgovor građana na klijentelizam u medijima“ odvija se u šest država uporedo. U okviru istraživanja vrednovan je stepen u kojem vlade Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Rumunije poštuju brojna međunarodno priznata ljudska prava, slobodu izražavanja i slobodu medija. Merio se klijentelizam zastupljen u svakoj od država, a istraživači su pokušali da saznaju koliko država utiče na medije i na koje načine.

Istraživanje je sprovedeno na osnovu sakupljenih dostupnih podataka o medijima i finansiranju medija. Ove godine, po prvi put, istraživanju je pomogla i analiza eksperta, iz svake države odabran je predstavnik iz medijskog, predstavnik iz akademskog sveta i jedan novinar, koji su davali svoje stručno mišljenje o prikupljenim podacima. Indeks je izražen na skali od -1 do 1, gde -1 označava potpuni nedostatak zakonodavnih i kaznenih normi za kršenje prava slobode medija i izražavanja.

Indeks klijentelizma Srbije je izmeren -0,52, po čemu se razlikuje od država čiji je indeks manji, a po čemu od država čiji je indeks veći?

– Prema merenju za 2015. godinu najveći indeks je zabeležen u Hrvatskoj, a najmanji u Bosni i Hercegovini. Srbija je jako blizu Makedonije i Crne Gore, više ovoj drugoj. Obe države su u procesu pridruživanja Evropskoj uniji i veća lupa je uperena na ove dve zemlje. Hrvatska je vrlo zanimljiva, ovde vidimo primer da kada zemlja uđe u EU, ono što se dešava u samoj zemlji u stvari nije toliko pod kontrolom i dešavaju se negativni pojmovi kao sto je klijentelizam. U BiH najveći problem pravi to trojstvo sistema, pre svega pri samom istraživanju i prikupljanju podataka. U svih 6 zemalja u kojima je meren indeks situacija vrlo loša i nigde indeks nije pozitivan. Ne postoji ni zakonodavni, ni institucionalni okvir koji sprečava na valjan način pojavu klijentelizma.

Koji su najveći problemi sa kojima ste se susreli prilikom merenja indeksa, i da li se problemi na nivou država razlikuju?

– Najveći problemi su nedostupnost podataka, to što zaista morate nekoliko različitih koraka da napravite i da znate kako da dođete do informacije, rudarski morate da tražite ono što vam je potrebno. Ono što je dobro u Srbiji je to što po zakonu mora da postoji registar medija, ali da biste došli do spiska svih medija ne možete Agenciji za privredne resurse da pošaljete zahtev i da vam oni pošalju informacije. Ne, vi morate da šaljete upit i za svaki upit da platite 500 dinara, i, pritom, nema šanse da daju spisak svih medija. Dakle, imamo paradoks: s jedne strane država je napisala određena pravila, a u praksi malo toga zapravo funkcioniše. Slična je situacija u ostalim državama, možda su više sreće imali kolege u Hrvatskoj, jer su institucije možda bolje organizovane. Podaci nigde nisu transparentni i upravo je to ono što pomaže pojavi klijentelizma.

Sve države u kojima je obavljeno istraživanje su postkomunističke, da li se još uvek mogu primetiti tragovi komunističkih vremena i koliko to utiče na klijentelizam u medijima?

– Ono što se oseti je to da mediji nisu još uvek oslobođeni osećaja da je država ta kojoj treba da se polažu računi. Programski sadržaj novinarskog posla je tu ugrožen. S druge strane imamo “otvoreno tržište” gde se mediji bore za svoje parče hleba, u stvari je to vrlo zatvoreno tržište jer ima nekoliko velikih igrača koji dele te kolače pod velikom kapom države. vrlo mali mediji su prepušteni sami sebi. Ono što je trebalo da bude dobra stvar – konkursno finansiranje medija, dovelo je do toga da lokalne samouprave otvaraju konkurse, a te konkurse osvajaju mediji koji su podobni.

Uočen je pad indeksa u Srbiji u 2015. naspram 2014. godine, to znači da je klijentelizam u porastu, zašto?

– Te godine, 2014. je došlo do vidljivog napretka, jer je u avgustu došlo do donošenja tri ključna medijska zakona i spremalo se sve za implementaciju tih zakona u 2015. godini. Pre dve godine su se dešavale vrlo problematične stvari, Olja Bećković više nije imala emisiju na B92, na primer, ali je sam indeks pokazivao napredak. S druge strane, kako počinje primena, očigledno postaje da nisu postavljeni mehanizmi kontrole kako bi se oni do kraja sproveli kako treba. Možemo primetiti da Evropsku uniju zanima zakonodavni okvir, a na samu primenu tih zakona pažnja Evrope nije usredsređena, tako da kada su Hrvatska i Rumunija postale članice, ostalo je na njima da implementiraju svoje zakone.

Da li novinari mogu da utiču na smanjenje klijentelizma u medijima i kako?

– Ono što je njihov najveći domet je da profesionalno rade svoj posao, da ne dopuštaju da budu samo pijuni u nekoj razmeni dobara i interesa. Vidim najveći problem kod vlasnika medija, jer političkim strukturama ovakva situacija najviše odgovara,.Mediji i političke strukture ni ne bi trebalo da budu u prijateljskom odnosu. Međutim, vlasnici se ne bune, jer uglavnom zadovoljavaju samo svoj interes i ostvaruju profit. A tu uvek nastrada novinar, izloženi kritici, profesija srozana, a plate su sramotno bedne. Što je još jedan način manipulisanja nad novinarom, jer takva je ćud čoveka kad jedva dobije i to malo, ne želi da ga izgubi, da ne pričam o tome kako je onda lako, kad ima tako malo, podmiti ga sa malo više. Ja vidim budućnost na samoj struci, da se bori i buni protiv situacije.

Foto: Medija centar Vojvodine

Nema komentara

Napišite komentar