Jedan od autora na humorističkom portalu „Tarzanija” zajedno sa kolegama iz redakcije, Miloš Milaković, scenarista je i glumac na novom projektu „Dnevnjak”. Ova emisija se prikazuje na Radio- televiziji Vojvodine svake subote, i za kratko vreme je postala prepoznatljiva po satiričnom oslikavanju naše današnjice.
Izvor: Skrinšot video snimka sa Jutjub kanala Dnevnjak.
Miloš je rođen u Sremkoj Mitrovici, a trenutno je apsolvent Pravnog fakulteta, ali državnog, kako voli da naglasi. U emisiji „Dnevnjak” je prisutan i kao autor i kao glumac, poznat po svojoj ulozi Sretena „Ćiće” Srećkovića, večitog studenta državnog fakulteta.
„Dnevnjak” je za kratko vreme stekao veliku popularnost, najviše kod mlađih generacija. Njihov novogodišnji specijal je trenutno najgledaniji video u regionu. Zamišljeno je da bude parodija na „Dnevnik”. Na humorističan način, iz ugla mladih dobijamo sliku trenutnog stanja u svim sferama; državi, kulturi, novinarstvu, obrazovanju, itd. A ako postoji nešto u čemu su Srbi dobri, to je onda da se smeju svojoj muci.
Dnevnjak je postigao ogroman uspeh u svim generacijama. Kakvu ste reakciju gledalaca vi očekivali?
– Ne znam, ali ono što sigurno nismo očekivali jeste ovoliko pozitivnih komentara za tako kratko vreme. Shvatili smo, naravno, da će biti ljudi koji će da pljuju projekat i da ga uporedjuju sa nekim emisijama za humor do sedam godina (tu mislim na „Kursadžije”, itd.), ali nismo očekivali da će i takvi komentari brzo nestati i da će nas ljudi zavoleti tako brzo, što je super i bolje nego da je obrnuto. Upoređivali su nas u startu i sa „Državnim poslom”, ali tu zaista ne bih trošio reči, to nam je kompliment, plus što svako normalan posle dva gledanja može da zaključi da nije ista ni forma, niti karakteri. Jedino što je zajedničko je pristup humoru i način na koji ga razvijamo.
Mislite li da je takvom prijemu doprinelo to što ljudi lako pronalaze sebe u vašim skečevima?
– Pa sigurno da jeste. Vole, bre, svi ljudi kad se prepoznaju negde, ili kad nekog svog bliskog prepoznaju. To najbolje i najdirektnije možeš da vidiš kada okačimo neki skeč na stranicu, pa se ispod ljudi „taguju” i pišu: „E, evo tebe”, „Pogledaj se”, i slično. Ti skečevi u kojima se dosta ljudi pronađe, na kraju i najbolje prođu.
Koliko to odražava stanje u našoj državi, društvu?
– Ne znam zaista. Znam da su nam društvo, kultura i institucije u velikom problemu i haosu, i mislim da ti najbizarniji skečevi u kojima prikazujemo upravo te segmente, time što se tu ljudi pronalaze, potvrđuju to stanje.
Čime smo mi, kao nacija, „zaslužili” ovakvu emisiju?
– (Smeh) Zaista ne znam ni što su ljudi zaslužili ovu emisiju, niti što smo baš mi „zaslužili” da je radimo. Ma možda je dosta više gluposti. Mnogo ljudi više i ne gleda televiziju. Pokušali smo da napravimo, ako ništa drugo, onda nešto čemu će narod moći da se nasmeje, i pronađe ventil iz ove sive magle, koja se nad nama nadvila.
Kako izgleda snimanje jedne epizode „Dnevnjaka”, ima li uvek dovoljno inspirativnog materijala već na samom početku, ili sve nastaje u toku rada?
– Nastaje vrlo spontano. Mogu ti reći, pišemo kako-kad, nekad celu epizodu uspemo da uradimo za jedno veče od početka do kraja, a nekad nešto i zafali, pa dopišemo kasnije. Uglavnom, držimo dobar tempo. Dosta improvizujemo u zadnje vreme i odlutamo potpuno od scenarija. Nekad se pokaže kao dobro, a nekad bude potpuna nebuloza. Sve zavisi u kakvom smo raspoloženju, naravno.
Mislite li da će Srbija ikada prestati da vam bude neiscrpni izvor inspiracije?
– Srbija je postala jako čudna zemlja. Bukvalno u novinama čitamo budalaštine koje možda ne bi mogli ni da smislimo za skeč. Mislim da, sve dok nam je država „na aparatima” i dok su na vlasti cirkusanti i komičari, neće manjkati inspiracije, jer su oni prosto nemogući.
Nema komentara