- Očekivali smo da će javnost zapaziti ovu knjigu, zato što se o novinama Feral Tribune ćutalo od 2008. do danas, ali ovolikom odjeku se nismo nadali - rekao nam je na početku razgovora za Univerzitetski odjek Boris Pavelić nakon novosadske promocije njegove knjige Smijeh slobode - uvod u Feral Tribune (Izdavačka kuća Adamić 2014) koju su u petak uveče (22. maja) organizovali Odsek za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i Nezavisno društvo novinara Vojvodine.
Promociji knjige Smijeh slobode – uvod u Feral Tribune na kojoj je, između ostalog, istaknuto da je ovaj jedinstveni satirično-politički nedeljnik tokom devedesetih godina, zapravo, bio glas razuma i simbol otpora nacionalizmu na celom Balkanu prisustvovali su ne samo studenti Žurnalistike nego i brojni građani Novog Sada. Neki od njih nisu štedeli reči kojima su iskazali zahvalnost feralovcima na smelosti koju su pokazivali razotkrivajući u svojim teksovima brojne ratne zločine, ali i na inventivnosti u osmišljavanju satiričnih fotomontaža, poput one sa Tuđmanom i Miloševićem koji leže zajedno u krevetu uz naslov „Jesmo li se za to borili?“ Feralov duh i dalje svetli kroz tekstove njegovog najznačajnijeg uredničko-novinarskog trija: Viktora Ivančića, Borisa Dežulovića i Predraga Lucića koje danas pišu za različite medijske kuće u regionu. Posle Užica ovo je bilo drugo predstavljanje knjige u Srbiji, a prethodile su joj promocije u više od desetak gradova u Hrvatskoj. Sledeći vikend priča o Feralu se nastavlja u Bosni i Hercegovini (Mostar, Sarajevo, Banjaluka), a u planu je promocija u Briselu i na Sajmu knjiga u Frankfurtu.
Boris Pavelić, dugogodišnji hrvatski novinar i kolumnista Novog lista, na oko 700 strana napisao je istoriju političko-satiričnog lista Feral Tribune dugu četvrt veka s namerom da podseti na značaj i uticaj ovog jedinstvenog žurnalističkog poduhvata na prostoru bivše Jugoslavije i njegovog društvenog i kulturnog uticaja, jer je on, kako je rekao, bio više od novina. Feral je postao stav, poruka i vrednost koji je snažno uticao na njega.
Na koji način je sam proces stvaranja knjige, prikupljanja informacija i pisanja, izmenio ili dopunio sliku koju ste do tada imali o Feralu, odnosno jačinu njegovog uticaja na vas?
Ja sam i krenuo s ovim poduhvatom zato što se sećam da je Tribune veoma snažno uticao na mene i ljude iz moje okoline, ali kad sam počeo koncentrisano da čitam, iz dana u dan, iz broja u broj, tek sam onda shvatio koliko su te novine bile ugrožene i koliko su njihovi novinari bili u ličnoj opasnosti, a koliko su pritom oni truda i profesionalne sposobnosti uložili da se tako kvalitetne novine naprave. Za novinara poput mene, temeljno iščitati jedne takve novine bilo je stvarno jedinstveno iskustvo. To je inspiracija koja se ne može ignorisati ni kasnije u svakodnevnom poslu.
U kojoj meri se stvaranje Hrvatske kao samostalne države i istorija lista Feral Tribune preklapaju, tj. koliko je on uspeo da isprati sve promene tokom ovog istorijskog perioda?
To je vrlo zanimljivo pitanje. Feral Tribune predstavlja alternativnu istoriju Hrvatske. Ono što drugi mediji nisu objavljivali, objavljivao je upravo Tribune. Da nije bilo njega, za veliki deo hrvatskih ratnih zločina, na primer, ne bi se znalo. Ne bi se znalo naličje politike HDZ-a, niti bi se znalo kakav je vladar bio Franjo Tuđman, krut, autoritaran vladar, vrlo nepoverljiv prema demokratiji i slobodi javne reči. Ono što se danas o Tuđmanu govori nije u skladu sa stvarnim načinom na koji je vladao. Ko hoće da se zaista informiše o tome kako je Tuđman vladao, a ne o romantičnoj slici koja je naknadno stvorena, ne može da zaobiđe Feral Tribune. Utoliko je njegova uloga u istoriografskom smislu nezaobilazna.
Kao što ste rekli, zahvaljujući novinarima ovog lista rasvetljeni su, između ostalog, i neki hrvatski ratni zločini. Samo otkrivanje nije moglo da promeni situaciju, ali koliko bi ona bila gora da nije bilo i ovih otkrića?
Sigurno je da bi bila neuporedivo gora, možemo bez ikakve sumnje reći da Hrvatska danas bez toga ne bi bila članica Evropske unije. Ljudi bliski Feralu otkrili su mučilište u Lori, Pakračkoj poljani, Sisku, Osijeku, Gospiću. Najmučnije tajne rata u Hrvatskoj otkrio je Feral Tribune. Da on to nije učinio, ovo bi se otkrilo i posredstvom Međunarodne zajednice, ali hrvatska javnost ne bi bila toliko svesna tih stvari i ne bi se stvorio ovoliki pritisak da to danas dođe na sud i da počinioci odu na suđenje.
Feralu je oduzeto pravo glasa, a oni koji ga još uvek imaju ostali su nemi. Nažalost, ovo nije karakteristično samo za Hrvatsku, i u srpskoj javnosti postoje primeri. Šta to govori o našim društvima koja znaju da prepoznaju prave vrednosti, ali su pasivna kada te iste vrednosti treba da odbrane?
Naša su društva, bez ikakve sumnje, u psihološkom smislu antidemokratska društva. To što se danas naglašava uticaj Ferala nije potpuno ispravno, on nije bio takav, kratkoročno gledajući. Slobodni mediji ne mogu ništa drugo nego pisati. Ako ih neko ugasi, teško da će neko pokrenuti revoluciju, to se retko događa. Jedan od malobrojnih izuzetaka je bio 1996. godine u Zagrebu, kada je ugašen nezavisni Radio 101. Na ulice je izašlo 100.000 ljudi koji su uspeli da sačuvaju radio, ali se ipak ništa bitno u Hrvatskoj nije promenilo. Nije posao medija da diže revolucije, nego da izveštava pošteno. A ako budu ugašeni, sve što možete učiniti je da dignete glas protiv toga. Ukoliko vlast ne želi da vas sasluša, što je kod nas čest slučaj, ne možete mnogo učiniti, ali važno i značajno je da se to pamti i da se radi dalje, pa kako bude. U Hrvatskoj se moglo i gore završiti, ali ipak smo imali sreće.
Izjavili ste da je Feral Tribune više od novina, da je postao „stav, poruka, vrednost“. Da li njegovo gašenje označava i nestanak tih stavova i vrednosti koje je on predstavljao ili je samo nestao kanal komunikacije?
Nije da ih nema. Nije sporno da je Feral uticao na brojne novine u Hrvatskoj. Danas ima dosta medija čiji uticaj nije jak kao što je bio Feralov nekada, ali ih je dosta i oni na neki način nastavljaju tradiciju. Kada kažem da je on stav i poruka, mislim na to da je Feral Tribune na ovim prostorima sinonim za kritički duh, za odlučnost da se ne popusti autoritetu, da se ne sluša slepo ono što govori vlast, nego da se razmišlja sopstvenom glavom, da se zahteva sloboda. To je ono što ide sporo, ali, ipak, ide i u Hrvatskoj i u Srbiji.
Promocija knjige je počela kratkom reportažom i razgovorom o poseti novinara i karikaturista Šarli Ebdoa 1994. godine redakciji Ferala u Splitu. Da li napad na redakciju ovog francuskog časopisa možemo posmatrati kao izolovan slučaj ili se radi o napadu na satiru uopšte?
Ovo je napad na satiru uopšte, apsolutno sigurno. Ponuđeno objašnjenje da je do napada došlo zbog vređanja muslimana nije istinito. Odmah je i papa Franjo skočio i rekao da je ovo u redu, kao i sve autokrate koje ne dozvoljavaju da se njihovo mišljenje kritikuje, svi su se oni na neki način solidarisali sa onima koji su napali Šarlija. Kad napadnete određenu satiru zbog nečega, napali ste svaku satiru.
Nema komentara