JOVAN MATIĆ: Bunt i revolucionarnost danas niko nema

autor: Aleksandra Veselinović 241 pregleda 0

Novosadski bend GIFT, koji se pored obrada pesama najvećih britpop autora, kao što su  Depeche Mode, Joy Division, The Cure, David Bowie bavi i stvaranjem autorske muzike, nedavno je objavio pesmu “Da li si srećna?”. Premijera i promocija spota za ovu pesmu, zakazane su za ovu godinu.


Foto: Nenad Marjanović

Bend GIFT postoji već dve decenije, a veoma su prepoznatljivi po autentičnom scenskom nastupu, prisnošću sa publikom, i mnoštvom šljokica. Nakon albuma prvenca, pod nazivom “Dreamoscope”, frontmen benda Jovan Matić, poznatiji kao Joca Ajkula, kaže da rade na sledećem albumu koji će se dosta razlikovati od prvog, čija energija, kako navodi, još uvek nije iscrpljena. Pored toga, najavljuje još jedan novi spot, za pesmu “Ne iskači”, u sarajevskoj produkciji.

Vaše pesme, ali i nastupi, propraćeni su posebnom energijom. Da li se nekad dogodilo da je publika ne prepozna?

− Veoma smo adiktivni na to nevidljivo u muzici. Muzičko- scenska magija je zaista stvarna, samo što je ona u rokenrolu, kao divlja sila. Pojavljuje se baš kad ona želi. Naša publika isto dolazi zbog toga, a kažu da ih nekad bukvalno i leči. Kada neko toliko od nas očekuje, nije ni svestan, da svojim prisustvom i pojačanom željom, upravo i učestvuje u manifestaciji, tj. prizivanju uzvišenih sila, kao i prisustvu dobrog spirita.

Stil koji negujete, se u mnogo čemu razlikuje i izdvaja na srpskoj sceni. Smatrate li da ovde, u Srbiji, nema dovoljno prostora za nešto malo drugačije i ekscentrično?

− Za nekog ko je bio mlad osamdesetih ili devedesetih, mi nismo ekscentrični, nego našu muziku prepoznaju kao muziku koja ih je oblikovala i uz koju su zaista odrastali, zaljubljivali se, ali i odlučivali da li će postati pravnici, bankari ili možda muzičari. Ta ista generacija danas ne da, da se mi ili muzika od vrednosti zaboravi. Njihova deca to znaju, ali isto tako su okruženi muzikom koja briše pamet, sećanja i sam osecaj za uživanje u životu. Naše boje i šljokice koje stavljamo na lice su simbol ljubavi, i ratničke boje poslednjih mohikanaca, tj. nju vejvera koji još uvek zapljuskuju naš grad, još novijim romantizmom, a tamo gde najviše boli. Ima dovljno prostora za nas u Srbiji samo treba to glasno da kazu oni koji nas podržavaju. Mi kao pojava nismo škodljivi, niti smo neka nostalgija, samo smo nešto što ne moze da se ugasi jer je sadržaj pun egzaltacije i pravih stvari.

Koliko je teško negovati zvuk koji izlazi iz kalupa muzike koja je najviše medijski propraćena kod nas?

− Pa sa jedne strane je lako jer ni nemamo konkurenciju. Koliko znate bendova koji liči na nas? Mi smo doduše mislili da ćemo uticati na mlade bendove da hrabrije posegnu za zabranjenim notama, ali to baš nekako ne daju novi kalupi muzičkog odrastanja. Danas ih navode na bazičnost, na ortodoksni rokenrol sedamdesetih ili na korene pedesetih ili šezdesetih, a nikako da zađu u lude, ezoterične i elektro popične osamdesete. Nova muzika je čudna i zbunjuje svojim mešavinama. Slatko, slani i kiseli ukus, koji ima gorki sos preko preliven (Na sos flašici piše "Industrija") koji neutrališe sve ukuse pre toga. I da, mediji jesu problem. Njihove set liste sadrže, ne više od 150 pesama, u koje GIFT ubacuju samo kad je neki praznik ili kad je naše neko lično dostignuće, sa kojim će popuniti program. Mislim da nije problem u onima koji vode programe, nego u njihovim šefovima koji nameću provereno, i zvuk koji je prepoznatljiv iz kalupa.

Koliko je teško izboriti se za tu slobodu stvaranja?

− Mi smo svoju slobodu stvaranja tek posle 22 godine vrednog rada, zaradili. Nije bilo lako i niko nije znao da ćemo biti malo slobodniji, nego što bi zamislili u ovim okrutnim zahtevima realnosti. Međutim, nismo samo mi zaslužili slobodu stvaranja, nego i neki drugi vredni umetnici. Kulturna recesija se dešava, ne samo kod nas, nego i svuda u svetu. To je već kontrolisan haos u kome nema mesta za sve pod suncem i ograničava na sve moguće načine. Jedan od osnovnih kodeksa u rokenrolu su bili bunt i revolucionarnost, što danas niko nema, a to znači da je ipak u umetnicima problem. GIFT-ova revolucionarnost je u zavođenju, proizvođenju osećaja prisnosti, intezivne telesnosti i ulivanju poverenja svojom iskrenošću. Iza kulisa se nalazi replika iz filma Varljivo leto- " Dolaze nam gosti...a šta ćemo da im radimo? Ćuti tu i trljaj da se sija". Stvarnost je slojevita danas i nije tako eksplicitna. Na nekom nivou postoji i bunt, koji je potreban da osvesti naš organizam i uključi senzitive.

Nedavno ste objavili pesmu “Da li si srećna”. Mogu li se očekivati nove autorske stvari u ovoj godini?

− Definitivno u 2018. godini radimo dalje na drugom albumu i procesuiramo šta će to još biti novo. Sudeći po našoj prirodi, drugi album će da bude potpuno drugaciji, iako energija Dreamoscopa nije još iscrpljena. Biće još off pesama posle nekog vremena, obećavamo. "Da li si srećna" kompozicija tek sad zvanično izlazi kao spot u 2018. godini kao nešto što je vrhunac albuma, a sam naslov nameće izbor svima, sa svim skepsama koje želimo da oborimo. U istoj, sarajevskoj produkciji, očekujemo još jedan spot sa Dreamoscopa, za pesmu "Ne iskači", da dodam, "iz šina" haha. Napominjem, Dreamoscope u sebi ima znakove prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Ostvarena budućnost se sada ekranizuje kroz još dva pomenuta spota.

Nema komentara

Napišite komentar