Petnaesti Međunarodni festival kratkometražnog filma „Filmski front“ biće održan od 26. do 28. oktobra u Kulturnom centru Novog Sada.
Foto: YouTube/ Printscreen/ TV Šabac
Festival je podeljen u tri kategorije, a u samom centru je 20 kratkih filmova iz Srbije i regiona. Selektor festivala Filip Markovinović kaže da je ove godine u međunarodnoj kategoriji pristiglo filmova iz mnogo više država nego inače.
– Dvadeset i jedan film koji će biti prikazan u ovoj selekciji dolazi iz 17 različitih zemalja, od Bahreina, Makaa, Islanda pa do SAD. Tu je potom i specijalitet, selekcija kratkih horor filmova koju je radila Nina Latinović kao i film koji prikazujemo u čast nagrađenih „Zašto je Dragan napravio orkestar?“ Nikole Spasića, dok čekamo odluke žirija – kaže Markovinović.
Koliko filmova je pristiglo ove godine?
– Ove godine je stiglo nešto preko 600 filmova, od toga oko 200 za regionalnu selekciju. Najbrojniji su filmovi iz Srbije i Hrvatske. Pre dve godine ih je bilo preko 4000, a nešto manji broj prijava ove godine je posledica toga što smo uveli da se za stranu selekciju plaća kotizacija. To je iznuđen potez s obzirom da je ove godine Front dobio nešto manju podršku od strane državnih fondove.
Po kojim kriterijumima birate filmove koji će se naći u programu?
– Taj prvi krug selekcije su uradili sami autori. Ako su bili spremni da garantuju da je film dobar sa pet-deset dolara, onda su ga i prijavili. Ispostavilo se da je 400 autora bilo spremno da plati učešće na festivalu. A to je opet stavilo mene na slatke muke, jer su filmovi koji su prijavljeni bili zaista kvalitetni. Postoji više faktora koji odlučuju o tome da li će film biti prikazan ili ne. Pre svega, naravno, kvalitet filma, ali potom razmišljam i o programu kao celini. Da to bude kombinacija dužih i sasvim kratkih filmova, različitih žanrova, da bi program imao dobru dinamiku, jer moramo misliti i o publici. Potom pazim i na zastupljenost zemalja, da i u tom pogledu obuhvatimo što je više moguće različitih kinematografija. O pobedniku strane selekcije odlučuje publika, taj segment Fronta je više revijalnog karaktera, i on jeste nešto na šta se publika najviše prima.
Koji je cilj festivala?
– Koncepcija festivala od samog početka je okrenuta ka autorima koji traže svoj autorski izraz, eksperimentišu i prave svoje filmove pre svega iz svoje lične potrebe da nešto saopšte. U tom smislu uvek se više cenila dobra ideja nego sama tehnička izvedba filma, koja je uvek uslovljena produkcionim neuslovnostima. Namera je bila da se od samog početka takvim autorima otvori prostor gde bi mogli da prikažu svoje filmove, a potom da se prikažu i filmovi autora iz regiona, i iz „ostatka sveta“ da bismo mogli da sagledamo gde se naša produkcija nalazi u nekom širem kontekstu.
Zašto su festivali poput Filmskog fronta važni?
– Festivali poput Filmskog fronta su veoma bitni pre svega kao mesto gde se produkcija kratkog filma prezentuje, populariše i vrednuje. Kratki film je specifična forma, ne manje vredna od dugometražnih filmova, ali za razliku od dugometražnog filma, nema gotovo nikakav komercijalni potencijal. Na njemu je nemoguće zaraditi. Kratki filmovi ne idu u bioskopsku distribuciju, povremeno su prisutni na televiziji i festivali su zapravo jedino mesto gde ih je moguće pogledati. Tu je naravno i internet kao način distribucije, ali on je, samim tim što je apsolutno otvoren, krcat različitim sadržajima i zato je neizbežno da veći deo nema baš nikakvu vrednost.
Šta očekujete od narednih festivala?
– Filmski front je nastao kao festival koga su osnovali mladi filmski autori. Nije nastao sa idejom da se na njemu zaradi, niti je, na žalost, ni u jednom momentu bio značajnije podržan od strane domaćih fondova, što će reći vlasti. Loša strana takvog pristupa je da on nije rastao brzinom kojom bi mogao, ali dobra strana je što, čak i u godinama kada ne postoji nikakav budžet, ne postoji opasnost da će se ugasiti. Jednostavno ovaj festival funkcioniše na drugačijim osnovama. A dokaz za to je što se organizuje već petnaesti put. Nastaviće da postoji, na radost onih koji ga organizuju i na radost publike, koja od samog početka posećuje festival u velikom broju. Voleo bih kada bi festival bio prepoznat pre svega od strane autora kao bitna tačka za proveru onoga što rade. Dobar deo festivala ove godine finansirali su sami autori filmova. Publika je tu, a za ostalo ćemo se već snaći.
Pored filmskog programa, ove godine će biti organizovana i dečja radionica o filmu kao i predavanje o prijavljivanju filma na konkursu Filmskog centra Srbije. Celokupan program i satnicu možete pogledati ovde.
Nema komentara