Aleksandar Petrović, poznatiji kao Aca Seltik, frontmen grupe Ortodoks Kelts, objavio je sredinom oktobra svoju prvu knjigu Usnuli zmajevi u izdanju Lagune, koju je pisao sa jednim od najmlađih pisaca epske fantastike na ovim prostorima, Milošem Petkovićem.
Photo: V.Danilov
Aca Seltik, kako se i potpisao na knjizi, vrhunski je poznavalac keltske, ali i slovenske mitologije, što je više puta dokazao. Njegov bend prepoznatljiv je po izvođenju tradicionalne irske muzike i zaslužan za popularizaciju keltske kulture u Srbiji. Iza sebe imaju sedam uspešnih albuma, a poslednji pod nazivom Many mouths shut! izdat je prošle godine.
Irsku, o kojoj pevaju više od 25 godina, prvi put posetili su ove godine. Tada su nastupili u Dablinu, odakle su došli puni utisaka. Pored nastupa sa Keltsima, zaposlen je u Radio Beogradu kao muzički urednik i voditelj. Muzika predstavlja veliki deo njegovog života, ali to nije stalo na put njegovom prvom ozbiljnijem literarnom delu. U knjizi Usnuli zmajevi, koju je ilustrovao Igor Krstić, Seltik opisuje bajkovitu avanturu slovenskih bogova i izabranih heroja, u kojoj su utkana srpska verovanja i običaji.
– Ovo je moja prva knjiga zvanično, ali nije prvenac po pitanju pisane reči, s obzirom na to da sam imao svoje literarne momente i ranije. Drugačija je forma, to je činjenica. S druge strane, pisanje u četiri ruke po prvi put, uslovno rečeno, čak i u šest ako uzmemo u obzir i Krstu kao ilustratora. To je više timski rad nego što je samo moj. Ti delovi koje sam ja pisao jesu bili deo nekog mog miljea, nekog razmišljanja koje se tiče čak i onoga čime se bavi moja gospođa i cele te atmosfere koja je kod nas u kući non-stop; tog tehnološko-mitološkog momenta.
Kako se piše knjiga u četiri ruke?
– Pošto sam stariji, ja napišem sve što hoću i šta mislim, onda Miloš doda. Šalu na stranu, ovo je zahtevalo dosta dugo i duboko istraživanje. Nije poenta da sednemo i napišemo bilo šta. Možemo mi da izmaštamo nešto, ali to nešto mora da ima osnovu koja je, ipak, ukorenjena u nečemu. Ono što smo u startu pokušali da izbegnemo, to je da bude vremenski datirano. Dakle, da bude, što se kaže, priča iz drevnih vremena, iz neke starine, ali ne određeno. Znači, može da bude i pre Vinče, i posle Vinče, i tako dalje.
Koji je bio vaš zadatak?
– Moj zadatak bio je da se bavim običajnim momentima starih Srba, odnosno starih Slovena, jer to je ipak ona oblast koja mene najviše zanima. To smo upotrebili na najbolji mogući način, da ta bajka ima, uslovno rečeno, potpražni smisao. A kad kažem potpražni, to je jedan izraz koji izuzetno volim. Ne znam ni da li sam ga ja izmislio, da li ga je izmislio moj tast, ko je to prvi upotrebio… To je kod nas u kući došlo spontano u nekom trenutku.
Kad kažem potpražno, to podrazumeva ona genetska sećanja kojih uopšte nismo svesni. Dakle, sve ono što negde nosimo u malom mozgu, naučnici bi rekli u genetskom zapisu, a što pre ili kasnije prepoznamo u fleševima u današnjem životu. Svi mi znamo da je običaj da se pevaju uspavanke maloj deci. Svi znamo šta je detelina s četiri lista, šta nosi i tako dalje. Ali niko ne zna zašto i kako. Malo mašte, mnogo više istraživanja, i onda dobijete ovako nešto.
Photo: Iva Gajić
U jednom od prethodnih intervjua rekli ste da vas planina Rtanj neodoljivo privlači. Odakle potiče ta fascinacija?
– Ne bih rekao fascinacija. Rekao bih da, što sam stariji, to me Rtanj sve više vuče. Ali, to je posledica moje genetike. Moj ćale je Zaječarac i ja živim sa tim Rtnjem više-manje od detinjstva. Kad god ideš u Zaječar, ili iz Zaječara za Beograd, obavezno staneš u motelu. I onda je prosto taj Rtanj zauzeo svoje posebno mesto, i tu je. E sad, da li ću ja jednog dana kad sve ovo prođe da se pokupim i da odem na taj Rtanj, to ne znam.
Na vrhu Rtnja se okupljaju svi Izabrani u knjizi. Da li je to Vaša ideja?
– Miloš je u nekom trenutku, kad smo pravili mapu puta naših junaka, predložio da se ipak negde odigrava finale. Njegova ideja su bili Zlatibor, Kopaonik... Ali ja sam insistirao da to bude Rtanj zato što ima mnogo više smisla. Dobro, i ovo bi imalo smisla, naravno, ali negde je na moje inistiranje Rtanj pobedio.
Rekli ste da Srbi i Kelti imaju zajedničke korene. Da li to podrazumeva i sličnu mitologiju?
– To ćete saznati u drugom delu naročito, a kasnije i u trećem.
Koja je vaša omiljena knjiga epske fantastike?
– Elrik od Melnibonea, svih šest. U stvari, ceo serijal. Obično svi očekuju da to bude neki Martin, neki Tolkin, ne. Majkl Murkok je my number one, i tu je kraj priče. Ja sa Elrikom živim od svog detinjstva, i to je to.
Koja je poruka knjige Usnuli zmajevi?
– Svako će izvući nešto za sebe. Mislim da će ih naterati da se zamisle nad sobom. U stvari, da razmisle da li je ono što smo mi izneli u knjizi to što i oni osećaju, i u kojoj meri. I to je ono što ja u stvari očekujem: da ljudi pre svega saznaju zašto su neke stvari kod nas još uvek toliko duboko ukorenjene i toliko jake, bez obzira na sve što nam se dešava poslednjih godina.
Nema komentara