TOM VUD: Kroz dijalog se uklanja netrpeljivost

autor: Tihana Pavlović 68 pregleda 0

Student istorije i istočnoevropske kulture Tom Vud iz Engleske rešio je da istraži postoje li osnovani razlozi za stereotipe o Balkanu. Kao povod za prvi dolazak u Srbiju, iskoristio je derbi između „Partizana“ i „Zvezde“, večitih rivala čije utakmice je strastveno pratio.

Do sada je Srbiju posetio tri puta, od kojih je poslednji bio sa ozbiljnom namerom da nauči srpski jezik, te se nada da će već pri idućem dolasku biti u mogućnosti da se sporazumeva sa svojim prijateljima.

Čime te je Srbija privukla?

– Može se reći da ova fascinacija datira još iz dana kada sam na časovima istorije u srednjoj školi učio o Francu Ferdinandu, Gavrilu Principu i kompaniji u preludiju Prvog svetskog rata. Dva čudna faktora odigrala su ulogu katalizatora u pravcu mog interesovanja za Srbiju. Jedan je taj što sam imao priliku da gledam jednu od epizoda engleske TV emisije „Coach Trip“ (Putovanje autobusom) koja je igrom slučaja snimana u Mostaru.

Malo toga sam znao o Bosni i Hercegovini, o njenoj politici, ali nakon jednočasovne epizode koja je uključivala mračan prikaz bliske istorije, i saznavanja o raspadu Jugoslavije, zemlje Balkana postale su moj glavni interes. Nisam mogao da prestanem da se divim prirodi regiona. Takođe mi je fascinantno što većina zemalja u toj regiji govori istim jezikom. Smatram da poznavanje jezika može da mi bude od velike koristi ukoliko bih želeo da postanem ekspert za taj region.

Drugo je gledanje videa o večitom derbiju između FK „Crvena Zvezda“ i FK „Partizan“. Strastveno sam pratio fudbal do tog momenta, međutim, sirova, politikom natovarena produkcija fudbala na Balkanu pružila mi je alternativu za saniranu igru kojoj smo mi u Engleskoj izloženi. Tada sam počeo da pišem o regionu i fudbalu za vebsajt Futbolgrad.com

Koje je bilo tvoje prvo iskustvo sa srpskom kulturom?

– Moje prvo iskustvo sa bilo kim iz Srbije bilo je u Budimpešti kada sam na putu do Beogarda, u hostelu u kojem sam odseo upoznao grupu devojaka iz Srbije. Moj prvi doživljaj Srbije usledio je koji dan kasnije na železničkoj stanici u Beogradu. Slika stanice noću je skoro nerealna. Sa moje leve strane, konstrukcije Beograda na vodi dominiraju gradskim horizontom. Ispred stanice stoji čuvar sa „kalašnjikov“ puškom (što me je nasmejalo zbog toga što sam proveo mesece objašnjavajući svojim prijateljima i porodici da Srbija više nije nasilno mesto gde ljudi šetaju sa puškama, a prva osoba koju sam video kada sam izašao iz stanice bila je naoružana). Na moje iznenađenje, taksista je bio neverovatno prijatan i laskalo mu je što sam znao nekoliko reči na srpskom, zbog čega sam se osećao sjajno jer je drugačije od standardne „zašto učiš taj jezik“ reakcije koju dobijam u Engleskoj.

Koji deo srpske istorije ti se čini najzanimljivijim?

– Iako sam oduvek bio dobro upućen u političku istoriju Sovjetskog Saveza, Jugoslavija mi se pružila kao posebna prilika da proučavam komunistički eksperiment koji je znatno drugačiji u odnosu na Istočni blok koji je oblikovao sliku o zemljama Istočne Evrope. Jedan od razloga zašto Srbija, u odnosu na ostale zemlje Balkana, dominira mojim fokusom interesovanja je taj što je najkontroverznija. Od vladavine Nemanjića i Dušana Silnog, preko oslobađanja od Otomanskog carstva, zatim Gavrila Principa, Tita, pa sve do raspada SFRJ, istorija ovog naroda je puna previranja i fascinantnih događaja.

Šta misliš o samom jeziku?

– Za mene, srpski jezik je nešto između ruskog i italijanskog. Neverovatno je težak za naučiti, pogotovo zbog upotrebe padeža. Međutim, smatram da se lepota jezika krije upravo u upotrebi dva pisma. Želim da umem da pričam sa prijateljima iz Srbije na njihovom jeziku, tako da ću pokušati da istrajem u učenju, a i verujem da će mi biti od koristi kako prilikom studiranja, tako i ukoliko bih želeo da postanem stručnjak za taj region.

Kako ljudi u Engleskoj vide Srbiju?

– Stereotipično, za većinu ljudi u Engleskoj, Srbija je jedan od „loših momaka“ Evrope. Kada mi je prijatelj došao u posetu prilikom mog prvog boravka u Beogradu, njegov otac ga je upozorio da ne dolazi zbog toga što se „tamo i dalje vodi rat“. Nažalost, neznanje dominira načinom percipiranja Srbije u Engleskoj. Mnogi veruju da su ljudi u Srbiji gladni trgovci rata i da zemlja nije bezbedna za turiste. Verujem da je ovo mišljenje zastupljeno zbog načina na koji se Srbija prezentuje u zapadnim medijima, koji je uglavnom negativan. Uživam u opovrgavanju stereotipa, kroz prijatelje koje sam stekao i iskustva koja sam doživeo, kroz moje pisanje, zato što znam koliko je srpski narod gostoljubiv.

Kako ljudi iz tvoje okoline reaguju na ovo neobično interesovanje?

– Generalno, moja porodica i prijatelji podržavaju moju želju da naučim jezik, međutim, ne mogu da negiram da se svi čude što učim jezik koji nije jednostavan ili što sam zainteresovan za vrlo specifičnu oblast. Iako moji interesi nikada nisu bili ismevani od strane nekoga ko mi je blizak, većina ljudi bude zbunjena pre nego što im objasnim zašto sam toliko zainteresovan.

Da li vidiš relacije između Engleske i Srbije?

– Trenutno ne vidim mnogo bliskih relacija između dve zemlje. Međutim, smatram da dva faktora mogu da utiču na poboljšanje odnosa, a to su povlačenje Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije, i uticaj ruske politike na Balkanu. Oba ova faktora usmeriće Englesku i saveznike da pokušaju da osiguraju svoj politički uticaj na Balkanu. Prisnije relacije mogu da kreiraju nove trgovinske veze koje će Engleskoj i biti potrebne nakon Bregzita. Sledstveno sukobu engleskih i ruskih navijača na Evropskom prvenstvu u fudbalu 2016. godine, trovanju bivših ruskih špijuna u Salsburiju i donošenje zaključka o trovanju Litvinjenka, percepcija Rusije u očima engleske javnosti nije bila toliko loša još od Hladnog rata. Ne mislim da je to ispravno, međutim u javnosti vlada mišljenje da će Putin prvom prilikom da izvrši invaziju na Balkanu, a da se uspostavljanjem boljih odnosa Engleske sa zemljama Balkana, može ublažiti ruski uticaj. Stoga je ostvarivanje boljih odnosa neizbežno.

Koje se kulturne razlike između dva naroda najviše ističu?

– Svakako postoje velike kulturne razlike između dva naroda, velikim delom ljudi u Srbiji deluju mnogo strastvenije nego mi u Engleskoj. Međutim, čini mi se da su Englezi znatno organizovaniji i efikasniji u nekim momentima. Velika razlika koja mi se momentalno ukazala jeste standard vožnje u Srbiji, koji je znatno drugačiji. Možda zvuči grubo, ali dobar deo vozača u Srbiji, ne bi imao dozvolu da vozi u Engleskoj. Prisustvovao sam vožnji unazad nizbrdo pri brzini od 80km/h na jednoj od glavnih ulica na Dorćolu, u Beogradu. Bilo je strašno i smešno istovremeno. Smatram da je bitno interesovati se za države koje se nalaze van mejnstrima, i da je od vitalnog značaja istraživati delove sveta koji nisu dovoljno pod lupom svetske javnosti. Takođe je bitno upuštati se u dijalog sa različitim ljudima i istraživati njihovu kulturu zbog toga što se na taj način uklanja neznanje, netrpeljivost i negativni stereotipi. Upoznao sam gomilu prijatelja u Srbiji, koja je najgostoljubljivija država koju sam posetio i skoro svako koga sam upoznao rušio mi je predrasude koje sam možda imao.

Photo: Privatna arhiva

Nema komentara

Napišite komentar