Možda najbolji način za prikaz onih najkrupnijih problema u društvu je satirični način. Osvajač ovogodišnje nagrade za najbolje aforizme na “Čivijadi” 2017, Ninus Nestorović u intervjuu za Odjek govori o aforizmu, satiri, odnosi vlasti prema njoj, stanju u društvu.
U društvu u kome živimo ljudi su u velikoj meri zaokupljeni borbom za egzistenciju, pa je stoga teško na pravi način dopreti do ljudi i ukazati im na one najveće probleme koji dovode do potpune degradacije društva.
Kao mlad novinar Ninus se vrlo brzo odlučio za pisanje kratkih, najčešće šaljivih rečenica kojima se ukazuje na društvene probleme. Autor je pet knjiga i dobitnik brojnih nagrada za aforizme od kojih je poslednja u nizu na već pomenutoj “Čivijadi”.
– Dobio sam do sada mnogo nagrada za moj spisateljski rad. Dok sam bio mlad, mnogo više sam im se radovao. U mojoj glavi činile su me većim piscem nego što sam u tom trenutku bio. Davale su mi krila. Danas na njih gledam mnogo realnije. I opuštenije. Krila mi više nisu potrebna. Umem da letim i bez njih. Teže je piscu u Srbiji da dođe do čitalaca, nego do nagrada. Manje ih ima.
Imate li uzore iz sveta satire i aforizama?
– Previše sam star da bih imao uzore. Pre trideset godina, na početku moje književne karijere, uzori su mi bili naši najbolji satiričari: Aleksandar Baljak, Rade Jovanović, Milan Beštić, Brana Crnčević i Petar Lazić.
Ovi prostori su veoma turbulentni u političkom smislu. U kojoj meri je Srbija i njena složena društvena situacija inspirativna za vaše aforizme?
– Što se tiče društvene situacije u našoj zemlji, ona uopšte nije složena. Čak je veoma jednostavna. Imamo vlast kakvu imamo, a opoziciju uopšte nemamo. Šta je tu onda komplikovano? Po mom skromnom mišljenju, ama baš ništa! Sve je, do bola, postalo jednostavno i prosto.
Živimo već više od 25 godina u jednom tmurnom vremenu društvenog beznađa. Odakle crpite snagu i inspiraciju za humoristički pristup društvenoj kritici?
– Snagu crpim iz samog sebe, a porodica mi je oduvek bila najveći oslonac. Za pisanje satire neophodna je visprenost, kreativnost i naravno, hrabrost. Ovo treće je možda i najvažnije. Kukavice ne pišu satiru.
Koji aforizam najbolje oslikava situaciju u kojoj se naše društvo nalazi? Izaberite više njih ako želite.
– Svako je istinu sahranio na svoj način. Oni po katoličkim, a mi po pravoslavnim običajima. Ne samo da imamo zločince za sva vremena, nego i za sve uzraste. Najmlađi komšija – prislušni uređaj poslednje generacije. Neko je policajac, neko kriminalac, a neko mora da radi oba posla da bi preživeo. Blago sirotinji…ona nema čega nema. U našoj kući samo moj stari otac zna šta je to demokratija. Pričao mu deda... Đubre je krivo što kriminal cveta. Samo pametnima treba pasoš, jer glupost ne zna za granice.
Vaši afrorizmi vrlo često kritikuju vlast, da li ste se sretali sa nekim vidom cenzure?
– Cenzure je uvek bilo i biće, ali dobar aforizam uvek nađe put do čitalaca.
Mnogi ljudi se danas spore da li je satira pravi način kritike sistema ili ona samo gura ljude u još veću apatiju po sistemu “bolje da se smejemo nego da plačemo”. Kakvo je vaše stanovište po tom pitanju?
– Svaki način kritike nekog sistema je dobar. Satira je samo jedan od njih. Ona je ozbiljna, analitična, studiozna, često i duhovita. Veoma je oštra. Za razliku od nje, humor je blaži i pitkiji. Lakše se guta i vari. Ne izaziva nuspojave. Zato se narodu putem medija češće i servira na sto.
Za kraj, može li jedan aforizam apropo ovog intervjua i mladog novinara-početnika.
– Dragi novinari, dođite da preuveličate našu malu svečanost. Taj novinar piše samo istinu. Da mi je znati samo ko plaća tu budalu!?
Nema komentara