Kada se u svakodnevnom govoru upotrebi reč „banka“, prosečnom građaninu Srbije prva će asocijacija biti birokratski i sivi prostor u kome rade nervozni ljudi, kojima je glavni zadatak da opustoše novčanike drugih.
Photo: Odjek
Odmah nakon takve pretpostavke sledi misao o sastavnom delu srpske svakodnevice – redovima i nervozi. Ipak, jedna mala novosadska banka spontanošću svojih radnika izdvaja se od mora ostalih mesta u kojima su klijenti prinuđeni da, ponekad i satima, cupkajuu mestu razmišljajući da li će stići na red pre pauze za kafu.
Pri samom ulasku, potrebno je pritisnuti dugme kako biste otvorili vrata i ušli u prostoriju u kojoj se čuje i ne toliko topli ženski glas koji poručuje: Molimo vas da sačekate da se zatvore vrata. Lagana muzika u pozadini odvraća od shvatanja da još jedna vrata čekaju da budu otvorena, i da se opet mora kliknuti na zeleni taster. Čitav robotizovani proces ulaska u banku podseća da je 21. vek, ali i stvara bojazan od iznenadnog pojavljivanja Mile Jovović iz Petog elementa u tom međuprostoru.
Zato ne čudi činjenica da svako ko prvi put ulazi u tu banku stoji zbunjen i po nekoliko minuta u „komori“, dok oni koji su uspeli da se izbore sa modernom tehnologijom pomno posmatraju kako će se situacija dalje odvijati.
Klijenti različitih profila, neki sami, neki sa decom ili supružnicima, sede u krugu na prostoru od samo nekoliko metara kvadratnih. Na trenutke podsećaju na antičko veće staraca dok bukti rasprava o tome „kako je moguće da je on pre mene kada sam došao još pre četrdeset minuta“, ili pak na decu u igraonici koja nestrpljivo čekaju muziku kako bi odigrala partiju muzičkih stolica, kada je mrtva tišina.
– Vala ti bi moga’ nekad bačit nes 3 u 1 kol’ki su rijedovi ovde. Unosan je to posa’, al’ banka bi ti uzela procenat. Đe oni da se ispuste! – dobacuje radniku banke jedan od klijenata nakon što je prelistao sportsku rubriku Blica, nakon čega mu ovaj odgovara vicom o svojoj profesiji:
– Živela dva vampira na brdu, otac i sin. I otac rekao sinu da prvo silaze u jedno selo da popiju krv dvadesetorici, u drugom desetorici, u trećem petorici. Na to će sin: Ćale, a što lepo mi ne popijemo krv svima u prvom selu i završimo? – Pa sine, mi smo vampiri, a ne bankari.
Užurbane radnice koje konstantno prelaze iz kancelarije u kancelariju, preskačući razigranu devojčicu koja čeka majku, kao i previše naparfemisana devojka koja se bahato probija preko reda, stvaraju drugačiju atmosferu od uobičajenog formalnog i striktnog bankarskog ambijenta. Sve ovo više podseća na neko familijarno okupljanje, doduše pomalo disfunkcionalne familije, i olakšava višeminutno čekanje dok sistem na jednom od računara ne proradi.
Zadovoljni korisnici koji su obavili svoj posao u banci kreću ka „sajens fikšn“ izlazu, ostavljajući ostale da praktikuju drevnu disciplinu zena u redu koji je pred njima.
Nema komentara