Poražavajući momenti čovečanstva do tada neviđeni nazvani su Veliki rat. Mnogobrojne žrtve, još uvek negde zalutala tela, zakopana nekim novim vremenom kriju tajnu terora Prvog svetskog rata.
Neprikosnoveni momenti dna dokle ljudska vrsta može da padne. Bespomoćni glasovi još uvek odjekuju nekadašnjim frontovima. Boreći se sa ciljem da se ne ponovi isto.
Sto godina nakon, stojimo na mestu Zapadnog fronta. Negde između Ipra (Belgija) i granice sa Francuskom. Blato, vetar, drveće koje označava pozicije vojnika - dece koja su ušla u rat ne znajući šta ta reč zapravo znači. I na kraju, kiša, rosila je put kojim smo gazili. Priče o tunelima, rovovima, groblju pratile su svako naše stajanje. Da bismo mi mislili: "Da, da, da. Priča ispričana već milion puta do sada", ali znamo li zapravo šta je rat?
Sledeće stajalište obilaska ne tako svetle tačke postojanja čovečanstva bio je Pešendejl memorijalni muzej 1917. U znak sećanja na jedan od najtragičnijih momenata Velikog rata – bitka za Pešendejl. Simbol beskorisnog nasilja u ratu i svim užasima koje podrazumeva. Moderan dizajn muzeja čini da se vratite vek nazad i zapravo ostanete pod utiskom nakon obilaska. Muzej obuhvata i mogućnost iskustva života u tunelima u kojima su vojnici živeli, ali i rovovima u kojima su se krvavo borili. Kao posetilac, možete videti kako su Britanci živeli pod zemljom tokom 1917. godine. Surovo iskustvo koje oslikava bedne, jezive i klaustrofobične uslove života u to vreme koje možete osetiti na sopstvenoj koži. Drvo okružuje posetioce, svitkanje lampi i jezivi zvukovi ništavila.
Prizori bednih uslova za život – kreveti od žice sa jednim jastukom. Prostorije veličine dva metra kvadratnih različitih namena – za spavanje, kuvanje, kancelarije itd. Prostorija u kojoj je spavao viši čin u vojsci mogla se uočiti svojom raskošnošću u odnosu na ostale. Naravno, ta raskošnost je daleko od svega što ta reč znači. Isti krevet kao za vojnike, preko koga je dodato nešto što je trebalo da bude dušek i jastuk. Što se dalje krećete kroz tunele, to vas više prostor guši i uvlači u sebe i sve surovosti koje predstavlja. Po izlasku iz tunela nalaze se prikazi svih sila koje su učestvovale u borbama na Zapadnom frontu - uniforma, sve vrste oružja i municije, lične priče preživelih i film u mini bioskopu o borbama na tom frontu.
Nakon toga, poseta uključuje vernu rekonstrukciju nemačkih i britanskih rovova, zajedno sa replikama skrovišta unutar rovova. Osećaj zarobljenosti, zatrpanosti, dosade i misli koje uzburkavaju ljudsku psihu oslikavaju najbolje ono što rov jeste. Kiša je padala dok smo pratili put rova i pokušavali da vidimo svaki njegov deo, ali i da što pre izađemo odatle. Blato, kiša, sivilo i ništa više. Iskopina široka toliko da ni ruke ne možete raširiti. Srećom, za nas je postojao izlaz, a gde je i kada bio izlaz odatle za te ljude?
Niz pitanja bez kraja okupiralo je misli do sledeće posete – drugo po veličini groblje u Belgiji sa 11 hiljada sahranjenih. Tokom godina izgrađena je zgrada pre ulaska na groblje gde mogu da se čuju priče u vezi sa Prvim svetski rat i mala izložba. Među tim stvarima nalazi se i mašina koja štampa biografiju osobe stradale u ratu tog dana kada ste došli u posetu.
Brig Artur (Brigg Arthur) je najstariji sin Samjuela i Lili. Regrutovan je 1915. Arturu su dati administrativni poslovi i ostao je u Engleskoj. Radio je kao računovođa. Zahvaljujući poslu bio je daleko od prvih redova fronta. Uprkos svemu, sredinom oktobra 1917. prebačen je i poslat u Francusku. 11. novembra. čitava 198. brigada marširala je od Vestautera (Westouter) do Ipra (Ipres). Arturov bataljon preuzeo je kasarnu u Ipru. Odatle, nastavili su ka frontu u Brudsajndu (Broodseinde) 19. novembra. Dva dana kasnije su poraženi. Za ta dva dana na linijama fronta dvoje je poginulo, a osamnaestoro ranjeno. Artur je zajedno sa još dvanaestoro ljudi pogubljen trovanjem gasom. Upisan je pod brojem 3 u kanadskoj evakuacionoj bolnici u Lisenhoku (Lijssenthoek) i umro u 16:15, 24. novembra.
Zahvaljujući medicinskim sestrama koje su zapisivale sve o žrtvama rata, znamo šta se desilo većini koja je živote izgubila boreći se.
Nemir i umor od posete su poslednje emocije koje uspevate da uperite ka nesvakidašnjoj poseti. Tri dana nakon, i dalje pokušavate da razumete postupke. Gledajući slike scena iz ovog tragičnog perioda na Zapadnom frontu, budi gađenje prema ljudskoj vrsti. Zlodela koja su zakopana duboko u ljudskom umu i bolesni postupci koje nikako ne možete da razumete. Rat i sve ono što sa sobom nosi jeste najniža tačka ljudskog postojanja.
Nema komentara