Studenti u Srbiji koji žele ili moraju da rade tokom studija nemaju mnogo opcija za zaposlenje. Prema Zakonu o visokom obrazovanju, oni su obavezni da prisustvuju nastavi, jer u suprotnom nemaju pravo da polažu ispit iz predmeta na kojem nisu ostvarili dovoljan broj dolazaka. Iz tog razloga, mnogi vide samo dve legalne opcije: zaposlenje preko zadruge i odlazak u Ameriku preko leta.
Foto: religiousair.com
– Pošto sam iz svog grada došao u Novi Sad da studiram, prinuđen sam da radim u jednom korisničkom servisu. Nije lako pola dana potrošiti na fakultetu i učiti, a drugu polovinu dana raditi u dinamičnoj i stresnoj okolini – podelio je sa nama svoje iskustvo student Kristijan.
Studenti koji se opredele za rad preko zadruga imaju široku lepezu poslova kojima se mogu baviti, u većini slučajeva bez prethodnog iskustva i predznanja, koji se uglavnom kategorišu kao nisko plaćeni poslovi. Kako kažu u Omladinskoj zadruzi „Pravi pobednik“, radi se uglavnom o poslovima: deljenje flajera, utovar/istovar robe, redarstvo na sportskim takmičenjima, ispomoć na nekim projektima, čišćenje kancelarija, pranje sudova, čaša i tako dalje.
Za razliku od Kristijana, neki studenti opredeljuju se za rad u Sjedinjenim Američkim Državama tokom leta.
– Glavni motiv odlaska bila je prilika da se odvojim na četiri meseca od porodice, prijatelja i života koji vodim ovde. Naravno, i da upoznam ljude sa različitih strana sveta i sklopim neka nova poznanstva, zapravo na taj način najviše upoznam sebe. Nije uvek lako i lepo, ali zašto ne probati – rekla je polaznica ,,Work&Travel” programa Jovana.
Oni koji žele da zarade više ili im, iz nekog razloga, odgovara da rade samo preko leta, uglavnom se opredeljuju upravo za ovaj program preko neke domaće agencije, bez obzira na to što propuštaju priliku za polaganje ispita u junskom roku zbog ranog odlaska za SAD i činjenicu da se nude uglavnom poslovi u ugostiteljstvu.
– Nemamo tačan podatak, ali ono što je 90 odsto pozicija i poslova na „Summer Work and Travel“ programu jeste rad u restoranima i hotelima, od klasičnih pozicija, pa do računovodstva – potvrđeno nam je u „Work and Travel Group“ agenciji.
Zbog velike nezaposlenosti u Srbiji i mnogim oglasima za poslove koje mogu studenti da obavljaju, postavlja se pitanje zašto se oni ne prijavljuju na te oglase u tolikoj meri u kojoj se prijavljuju za odlazak u Ameriku. Profesor psihologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Nebojša Majstorović objašnjava da postoji razvijena percepcija da je prestižno raditi na Zapadu, da je bolja organizacija angažovanja studenata tamo, kao i da je sistem plaćanja pravedniji ili barem da je isplativije zaraditi minimalnu platu tamo, a potom je trošiti ovde.
– Informacije o rizicima vezanim za bezbednost, kriminal i zdravlje se minimiziraju ili se očekuje da se mogu držati pod kontrolom. Otuda, tražiti posao na drugom kontinentu nije lakše, nego se odluka o odlasku tamo zasniva na uverenjima o načinu funkcionisanja sistema na Zapadu i istog sistema kod nas. Koruptivna očekivanja od domaćeg sistema snažan su podstrek da se traži neko rešenje veoma daleko. Širenje uverenja da je kod nas sve loše i da je tamo mnogo bolje doprinosi pojavi o kojoj je ovde reč. U tu svrhu koriste se sva sredstva komuniciranja, uključujući i medije koji provode lažne vesti, a za koje su narodi Balkana posebno podesni. Uspeh ovakvih marketinških kampanja zasniva se na značajnom novcu koji je uložen, ali i na imputiranom samoporicanju koje, za druge, ima svoju političku i ekonomsku vrednost – smatra profesor.
Foto: Alex Robert na Unsplash
Kada student ode za Ameriku, on sam mora da organizuje svoje prihode i rashode, pa se postavlja pitanje da li je student uporniji u pronalaženju posla kad je lišen bilo kakve pomoći, od roditelja ili državne, i kada sam mora da obezbedi sve što mu je potrebno. Prema rečima našeg sagovornika, svi su motivisani da reše egzistencijalni problem kada je aktuelan, ali da to nije uvek motiv za zapošljavanje u zapadnim zemljama.
– Istraživanja pokazuju da finansijski pritisak deluje jače na aktivizam u traženju zaposlenja ukoliko osoba veoma ceni rad i uposlenost. Naivno je verovati da nemaština po sebi uvek vodi ka velikom zalaganju u nalaženju posla. Nemaština i hronična nezaposlenost, usled nedovoljne ekonomske razvijenosti ili preteranog populacijskog rasta, može dovesti do porasta kriminala umesto do većeg preduzetništva i lične inicijative u zapošljavanju. Odlazak na rad na Zapad nije uvek motivisan time da se stekne privremena finansijska sigurnost, nego i da se doživi avantura novog kontinenta i toliko promovisanog američkog načina života – zaključuje profesor Majstorović.
Nema komentara