Među pešake u Barseloni uleteo je kombi, a španski mediji se i dalje utrkuju ko će više mrtvih i povređenih da prebroji. Koen, koji se godinu dana posle svoje smrti sve više javlja kao prorok nego pesnik (il' mu to dođe isto), ukazuje da su upozorenja na terorizam ništa drugo no istorija.
Dok su se oteti avioni 11. septembra 2001. godine zabijali u kule Svetskog trgovinskog centra, simbole kapitalizma, Lenard Koen je verovatno sedeo u studiju preslušavajući materijal sa svog povratničkog albuma kojeg je nazvao jednostavno Ten New Songs, koji će biti objavljen mesec dana kasnije.
Kad je upalio TV i video vesti i sliku kako se ruši jedna, a zatim i druga kula, odnoseći u ambis gotovo 3.000 života, šta je mogao da pomisli? Well, you know, I told you guys – First we take Manhattan? Ili je možda rekao neku od molitvi religija u koje se upuštao kao u avanture, a iz njih izlazio podjednako utučen, ali sa oštrijim osmehom?
Koen je o terorizmu mislio mnogo pre nego što će on postati uzrečica kojekakvih spin doktora koji nas uveravaju da je odricanje od slobode najbolji put do sopstvene sigurnosti. Najeklatantniji primer Koenovog razmatranja terorizma je pesma First we take Manhattan, then we take Berlin, koja je u izvođenju Dženifer Vorns i uz gitaru Stiva Reja Vona zvučala kao da je reč o opevanoj turističkoj mapi.
I'm guided by a signal in the heavens
I'm guided by this birthmark on my skin
I'm guided by the beauty of our weapons
First we take Manhattan, then we take Berlin
Ovi stihovi su, može se tako tumačiti (valjda?), video terorista koje ste danas odgledali na Live Leak-u kako uz uzvikivanje pozdrava bogovima nekome odrubljuju glavu. I to apsolutno ništa ne bi značilo da pesma prvi put nije otpevana pre tri decenije.
Gotovo da je ironično, u vremenu kada se javljaju mnoge teorije o tome ko hrani terorizam i odakle on zaista dolazi, u kome se ubistva mekih meta u Evropi opravdaju time da su upravo te zemlje one koje ga proizvode, govoriti o stihovima starim 30 godina, a koji, ne može jasnije, kažu: And I thank you for those items that you sent me; ili pak ništa manje crne i nesrećne:
Ah you loved me as a loser, but now you're worried that I just might win
You know the way to stop me, but you don't have the discipline
How many nights I prayed for this, to let my work begin
First we take Manhattan, then we take Berlin.
– Mislim da to znači upravo ono što govori. To je teroristička pesma. Mislim da je to odgovor na terorizam. Postoji nešto u terorizmu čemu se sam uvek divio. Činjenica da ne postoje alibiji ili kompromisi. Ta pozicija je uvek veoma atraktivna. Ne sviđa mi se kako se manifestuje na fizičkom planu – ne uživam baš u terorističkim aktivnostima. Sećam se jedne poeme Irvinga Lejtona koji je jednom rekao, parafraziraću: Pa, vi momci razbucate s vremena na vreme neki avion i ubijete nekoliko dece tu i tamo. Ali naš terorizam, Isus, Frojd, Marks, Ajnštajn. Ceo svet se i dalje trese od toga – rekao je Koen u jednom intervjuu govoreći o pesmi First we take Manhattan, then we take Berlin.
Međutim, za budućnost, o kojoj je Koen pevao u prošlosti, važna je i pesma The Future. Nekome stihovi Give mi crack and anal sex možda i ne zvuče toliko loše, ali u stvari govore o svim onim, fejsbukovski rečeno, užasima postmoderne.
Koen jasno kaže da će stvari kliziti u svim pravcima i da neće postojati ništa više što bi moglo da se izmeri, proveri (ili razume). Budućnost koju je Koen video pre četvrt veka, možda je već naša sadašnjost, toliko je loša da on pre želi Berlinski zid i Staljina jerbo: I've seen the future, brother – it is murder.
A ta i takva budućnost Lenarda Koena nije ništa drugo nego nazivanje ljudi mekim metama, opravdavanje terorizma, verovanje u smrt, pornografija u kojima su žene lutke za iživljavanje, deca koja su modeli frustracija svojih roditelja i naravno korporativna pravda oličena u gigantima koji uživaju u monetarnim bahanalija prodavajući, narodski rečeno, muda za bubrege.
The Future koja je gora od Berlinskog zida i Staljina jeste kada vam na Guglu pri ukucavanju World trade center prvo iskoči movie, pa tek onda attack.
Nema komentara