Iako se načelno preduzimaju koraci kako bi se smanjila količina otpada na gradskim ulicama u Novom Sadu, evidentno je da je nepropisno odlaganje otpada i dalje veliki problem.
Foto: A. Zec
To je pokazalo i nedavno otkriće oko 1.500 tona opasnog otpada u krugu nekadašnje fabrike Hemijske industrije Novi Sad. Ministar zaštite životne sredine nazvao je ovaj incident „zločinom prema sopstvenom narodu“.
Međutim, upravljanje otpadom u Srbiji regulisano je zakonskim okvirom i Strategijom upravljanja otpadom za period od 2010. do 2019. godine. Regionalne sanitarne deponije su osnov samog sistema, jer se na njima treba odlagati prikupljeni otpadni materijal, iz kog su prethodno izdvojene materije, koje mogu da se recikliraju ili nisu predviđene da se deponuju kao komunalni otpad.
U grupu otpadnog materijala, koji je rizičan za deponovanje, spada elektronski otpad poput kućnih preparata. Prateći zakonske propise i Strategiju upravljanja otpadom, Skupština Novog Sada je usvojila Regionalni i Lokalni plan upravljanja otpadom, koji predviđa formiranje regionalne deponije u Novom Sadu, na koju bi se pored komunalnog otpada iz Novog Sada, odlagao i otpad iz većine opština Južnobačkog okruga.
Inženjer za zaštitu životne sredine Igor Jezdimirović smatra da je po usvojenom planu i vremenskom okviru već sve trebalo da bude sprovedeno, ističući da je činjenica da se nije daleko odmaklo i da se još uvek sav otpad iz Novog Sada odlaže na neadekvatan način, koji dovodi do zagađenja životne sredine i štetno utiče na zdravlje ljudi. Za divlje deponije najčešće se krive sami građani, međutim Jezdimirović smatra da su one posledica nesposobnosti sistema da uredi ovaj segment život.
– Donosioci odluka moraju da uspostave sistem u skladu sa postojećom zakonskom regulativom. Komunalna inspekcija i policija treba da počne da radi svoj posao i kažnjava one koji odlažu otpad na za to nepredviđena mesta, a tužilaštvo i sudsvto da procesuira one koji krše zakonske propise u ovoj, ali i svim drugim oblastima, na brz i efikasan način. Odgovornost i krivica su na onima koji upravljaju sistemom – navodi on.
Sa druge strane, iz JKP “Čistoća Novi Sad” poručuju da nesavesni građani i pravna lica u određenoj meri krše Zakon o upravljanju otpadom i za ovu građansku krivicu se pozivaju na zakonske kazne u nadležnosti Komunalne inspekcije. Tokom protekle godine sa novosadskih ulica je uklonjeno oko 115.000 tona smeća. Kada se to prevede na mesečni nivo, prosek je oko 10 tona smeća mesečno. Tu se ubrajaju isključivo kante i kontejneri, a veća količina otpada se uklanja sa divljih deponija, koje se svakodnevno čiste.
– Kontejneri i kante se redovno obnavljaju, nadzemni kontejneri se menjaju daleko gabaritnijim podzemnim kontejnerima, koji imaju daleko veći kapacitet, a u toku je i pilot-projekat uvođenja takozvanih „pametnih“ kontejnera, koji će omogućiti da se u prostorijama JKP „Čistoća“ prati popunjenost kontejnera i da se ne dozvoljava njihovo prepunjavanje. Takođe, neophodno je i da se uradi kvalitetno trajno rešenje za Gradsku deponiju, a projekat izgradnje buduće sanitarne deponije je u nadležnosti Grada Novog Sada, pokrajinskih i republičkih vlasti – poručuju u Gradskoj čistoći.
Glavna i odgovorna urednica informativnog portala Ekofeminizam Sandra Iršević, koja dvadeset godina kao novinarka istražuje problematiku životne sredine, kaže da se u medijima o problemu otpada priča samo kada se govori o otvaranju novih radnih mesta, najavljivanju izgradnje regionalnih deponija ili kada je u pitanju zagađenje.
– Svakako da jedan od na oko nerešivih problema predstavlja upravljanje otpadom, kao i otpadnih voda. Sam podatak da se procenjuje da u Srbiji postoji mogućnost za otvaranje oko 8.000 novih radnih mesta putem zelene ekonomije nam govori da treba da se okrenemo novom poslovanju po sistemu proizvedi-upotrebi-baci – smatra Iršević.
Ukoliko bi se u obrazovni sistem Srbije uveo predmet zaštite životne sredine, koji bi govorio o reciklaži, energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije, deca bi se od najranijeg školovanja mogla edukovati o značaju očuvanja životne sredine. Uz podršku lokalnih samouprava, Pokrajinske vlade i raznih ministarstava, novosadska udruženja građana edukuju decu u vrtićima i školama o zaštiti životne sredine, ali iz civilnog sektora naglašavaju da je neophodno da se svi građani postaraju o zaštiti životne sredine od nepotrebnog zagađivanja poput nesavesnog pravljenja divljih deponija, za bolje sutra.
Nema komentara