Otpori u borbi za rodnu ravnopravnost još uvek su veliki

autor: Aleksandra Jovičić 42 pregleda 0

Prema podacima koalicije specijalističkih ženskih nevladinih organizacija „Mreža žena protiv nasilja“ o rasprostranjenosti nasilja nad ženama u Srbiji, rezultati istraživanja pokazuju da je svaka druga žena doživela neki oblik psihičkog nasilja, a svaka treća fizičko nasilje od strane partnera ili člana porodice.

Na godišnjem nivou u Srbiji bude ubijeno između 30 i 40 žena, gde je u svakom trećem slučaju, žena prethodno tražila zaštitu nadležnih institucija.

– „Mreža žena protiv nasilja”, već sedam godina unazad prati i izveštava o femicidu i prate se iz medija, a najbolja ilustracija je jedan od primera u kojem zloupotreba alkohola, istorijat vršenja nasilja, pretnje nasiljem i ubistvom, vršenje nasilja u lokalnoj zajednici, učešće u ratovima, posedovanje oružja i pristup oružju, dve prijave za nasilje u porodici nisu bile dovoljne da nadležne institucije procene rizik i spreče da nasilnik ubije suprugu i sina. Treba istaći da se u protokolu za postupanje policijskih službenika među najčešćim rizicima po život žrtve u slučajevima nasilja u porodici, navodi upravo većina ovde navedenih faktora – rekli su iz ove organizacije.

Nasilje nad ženama je veliki problem, na globalnom nivou, ne samo u Srbiji. Razna dešavanja, na svetskoj sceni, kao što su razni protesti u Americi, Hrvatskoj, Latinskoj Americi, utiču i na stanje svesti kod žena i u Srbiji. Profesorica medijskih i rodnih studija u Novom Sadu Dubravka Valić Nedeljković za Univerzitetski odjek kaže da protesti ukazuju da ženski pokret odgovara na izazove svakodnevnice, koja je sve rigidnija do same mizoginičnosti.

– Podsećam samo da  je čak član Evropskog parlamenta govorio javno  o ženama kao da smo  u 19, a ne 21. veku. Dakle, naravno da  se sve to odražava i na našu svakodnevicu. Uostalom, mediji beleže da i kod nas neki poslodavci manje plaćaju žene nego muškarce za isti posao i nikom ništa, nema pravih reagovanja na takvu praksu – kaže profesorka Valić Nedeljković.

Pojam rodne ravnopravnosti i rodno senzibilnog jezika, polako ulazi u upotrebu, ali su i dalje osnovna ženska prava, uloga i zaštita ugroženi. Sociološkinja Ana Pajvančić Cizelj ukazuje na to da se na rodnoj ravnopravnosti u Srbiji rdi mnogo, ali da to nije dovoljno vidljivo.

–Taj veliki i kontinuirani rad doveo je do pomaka u mnogim oblastima (politička participacija, na primer) ali su izazovi i otpori još uvek veliki. Žene i dalje doživljavaju diskriminaciju u sferi rada, dvostruko su opterećene (kroz zaposlenje i rad u kući), uloga države u obezbeđivanju uslova za balans između rada i porodičnog života sve je manja pa su žene često primorane da odustanu od posla i karijere zbog porodice i dece. Poseban problem je i eskalacija nasilja prema ženama i način na koji se nasilje predstavlja u medijima i tumači od strane javnosti – izjavila je sociološkinja Ana Pajvančić Cizelj.

Slika žena, žrtava nasilja, u medijima po istom je modelu. Otkrivaju se njihovi lični podaci, njihove priče se tabloidiziraju, nasilje se opravdava, a žrtve se plaše osude javnosti i okoline. Koordinatorka Ženske parlamentarne mreže Skupštine AP Vojvodine Maja Sedlarević kaže da se pre svega mora poštovati doneta zakonska legislativa i da se tada etički kodeks novinara neće kršiti.

– Odnos medija prema ženama žrtvama nasilja i dalje je isti. U najvećoj meri, mediji ih predstavljaju kao krivca za nasilje koje trpe, pišući da su svojim ponašanjem izazvale nasilje ili pronalazeći razna opravdanja za nasilnika. Takođe, ono što je nedopustivo jeste veoma često objavljivanje identiteta i drugih podataka o ženama čime ih mediji još jednom viktimizuju –  rekla je naša sagovornica.

Nadležne institucije i ministarstva promovišu rodnu ravnopravnost i rade na borbi protiv svakog vida nasilja nad ženama. Podstiču se žene da prijave nasilje, postoje razni programi podrške i edukacije, kao i ustanove kojima mogu da se obrate, ali praksa pokazuje svakodnevno pokazuje još mnoštvo izazova i prepreka.

Nema komentara

Napišite komentar


;